Koliko su tužilaštvo i policija u raljama političkog uticaja veoma slikovito objašnjava primer incidenta u kome se gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić sumnjiči da je udario odbornicu pokreta Kreni-Promeni Tatjanu Mićić.
Najpre bi trebalo naglasiti da funkcija gradonačelnika ne uživa apsolutno nikakav imunitet, te da su u ovoj situaciji policija i tužilaštvo morali da postupaju kao da je incident napravio običan građanin, ali sa mnogo većom pažnjom jer je u pitanju javni funkcioner.
Ipak, desilo se upravo suprotno, s tim što je, za razliku od ostalih slučajeva gde su simpatizeri SNS-a napadali građane i novinare, a policija potpuno odbijala da bilo šta preduzme, u ovom slučaju Šapić privilegovan vrlo perfidno, pre svega od strane Trećeg osnovnog javnog tužilaštva, koje je svojim saopštenjima za javnost odalo utisak da nešto radi, a suštinski je napravljeno više propusta koji se ne mogu okarakterisati kao slučajni.
U praksi, kada se dogode ovakve situacije, gde jedno lice u tuči nanese povrede drugom licu, onaj koji je osumnjičen obično biva zadržavan do 48 sati, kako bi tužilac pripremio ceo predmet i bio spreman da ga sasluša, a osumnjičeni za to vreme bio sprečen da ukloni tragove ili utiče na svedoke.
Međutim, da bi se izbeglo zadržavanje gradonačelnika, tužilaštvo je izvršilo manipulaciju lekarskim izveštajem oštećene, kojoj je konstatovan prelom nosa i gornje vilične kosti sa dislokacijom, što u većini slučajeva predstavlja teške telesne povrede.
Prvi korak koji se preduzima u slučajevima kada policija zatekne sve učesnike događaja na licu mesta, što se ovde i dogodilo, jeste da oštećenog, ukoliko ima vidljive povrede, uputi na lekarski pregled radi ukazivanja lekarske pomoći, ali i radi kvalifikacije povreda.
To je ujedno jedino što je dobro urađeno u čitavom ovom slučaju, a sve posle toga se ne može nikako drugačije nazvati nego najobičnijom pravničkom brljotinom i to sa umišljajem.
Već kada je izašlo prvo saopštenje tužilaštva, moglo se naslutiti da se Šapiću u stvari napravio prostor kako bi izbegao zadržavanje, jer je u saopštenju navedeno da Šapić nije mogao biti zadržan jer oštećena nije dostavila lekarsku dokumentaciju, kao i da policajci nisu mogli da je pronađu, što se ispostavilo kao laž.
Čitajući saopštenje, stekao se utisak da je policija bila sa oštećenom na inicijalnom pregledu, gde su joj najpre konstatovane lake telesne povrede, ali da su odbornicu policajci volšebno izgubili nakon što je upućena na specijalistički pregled kod maksilofacijalnog hirurga, gde su joj, gle čuda, konstatovane teške telesne povrede.
Ovo je ujedno bilo i jedino opravdanje zbog čega Šapić nije bio zadržan niti je tužilaštvo moglo da kvalifikuje delo. U ovako nešto može da poveruje samo neko ko nema nikakve veze sa krivičnim procesima, a to je dobar deo građana Srbije, na šta je tužilaštvo očigledno i računalo.
Kako je zaista trebalo da se postupa
U našem krivičnopravnom sistemu oštećeni nema apsolutno nikakvu obavezu da dokazuje bilo čiju krivicu, već je to posao tužilaštva i policije, a u ovom slučaju je urađeno suprotno, pa je sva odgovornost za neurađen posao prebačena na oštećenu.
Odbornica za koju se sumnja da ju je Šapić udario i naneo joj teške telesne povrede, nakon prijave nije obavezna više ništa da uradi, pa tako nije bila obavezna ni da dostavi lekarski izveštaj policiji ili tužilaštvu.
Ukoliko je oštećena bila u pratnji policije, kako tužilaštvo navodi, policajci su morali da sačekaju da odbornica završi kompletan pregled, zatim da uzmu kopiju lekarskog izveštaja i zatraže od lekara koji ju je pregledao da se izjasni koje su povrede u pitanju i koji je njihov stepen.
Ukoliko policajci nisu prisutni tokom pregleda, lekar koji obavi pregled ima zakonsku obavezu da obavesti policiju da se u njegovu ustanovu javilo lice sa povredama zadobijenim od drugog lica. Nakon toga policija dolazi u medicinsku ustanovu i lekar ih obaveštava o stepenu i vrsti povreda, a policija o tome odmah mora da obavesti nadležnog tužioca.
Zbog svega navedenog, prosto je neverovatno da je postupajuće tužilaštvo izdalo drugo saopštenje, nakon što je Kreni-Promeni na društvenim mrežama objavio lekarski izveštaj gde jasno piše da odbornica Mićić ima prelom nosa i vilične kosti, u kojem navode da oni taj izveštaj još nisu dobili, iako na izveštaju piše da je pregled obavljen oko pola dva posle ponoći, a saopštenje je objavljeno 12 sati nakon toga.
Ukoliko je tačno ono što je tužilaštvo saopštilo, to može da znači ili da lekar koji je pregledao oštećenu nije obavestio policiju, što je gotovo nemoguće, ili je obavestio policiju, ali oni nisu izvestili tužilaštvo, a uzimajući u obzir nemušta saopštenja tužilaštva, javnost ima pravo da sumnja da je tužilaštvo možda i bilo obavešteno o svemu, ali da jednostavno nije želelo u tom trenutku da postupa.
Da je procedura ispoštovana, tužilaštvo bi već oko dva ujutru bilo upoznato sa stepenom povreda oštećene i verovatno bi Šapiću moralo biti određeno zadržavanje do 48 sati, što izgleda nije dolazilo u obzir.
Ovo je za posledicu imalo to da Šapić, umesto da svoju odbranu sutradan iznosi tamo gde treba, a to je u tužilaštvu, on se branio na konferenciji za novinare, zloupotrebljavajući svoj položaj kako bi mogao javno da se obrati.
Time je izgubljeno i dragoceno vreme da se dokazi prikupe, a svedoci događaja i oštećena saslušaju bez opasnosti da će na njih osumnjičeni da utiče.
Koliko policija i tužilaštvo primenjuju drugačije aršine, moglo se videti već sutradan kada je u Novom Sadu došlo do sukoba između aktivista SNS-a i Studentske liste, gde se sumnja da je jedan mladić udario aktivistkinju SNS-a.
On je promptno pronađen, tužilaštvo je odmah naložilo policiji da se izuzmu svi video-snimci incidenta i mladić je nakon nekoliko sati priveden i to u filmskoj režiji, sa vezanim rukama, dok ga raspertlanog sprovode maskirani pripadnici interventne jedinice u pancirima.
Naravno, na snimcima se moglo videti i kako nekoliko simpatizera SNS-a šutira jednog čoveka dok leži na zemlji, ali policija će to natenane da radi, pa će im trebati nekoliko dana da uopšte saznaju ko su ta lica, a i kada saznaju, oni neće biti privođeni kao najveći kriminalci, već će im se verovatno uručiti pozivi, a oni će sa svojim advokatima da se pojave u tužilaštvu, daju izjave i na tome će se cela priča završiti.
S obzirom na to da je izborna kampanja tek počela, možemo samo naslutiti kako će institucije „raditi svoj posao“ izbornog dana.
Peščanik.net, 02.10.2026.