Foto: Peščanik

Foto: Peščanik

Bilo bi dobro da se otvori rasprava o ovim izborima, koji do sada nisu izazvali veće interesovanje, ni toliko da se obrazlažu pozicije kako će se glasati, ili se neće glasati, i kako stoje stvari sa teorijom o velikom i malom zlu, o kojoj se na Peščaniku raspravljalo pre četiri godine. Moja je namera da se vratim na to pitanje, ali ovoga puta sa nekoliko opaski o padu legitimnosti izbora u Srbiji.

Od demokratičnosti i poštene utakmice političkih organizacija na ovim izborima nije ostalo gotovo ništa. To je logična posledica rušenja institucija, gušenja medijskih sloboda i podrivanja same ideje vladavine prava. Živimo u društvu u kome su falsifikati, laži i nasilje postali normalna stvar. Upravo smo čuli neverovatnu vest o tome da će MUP napraviti specijalne timove policajaca u civilu koji će sprečavati izbornu krađu, što zvuči gotovo fantastično. Nikada i nigde policija nije zadužena za izbore, sem na poziv nadležnih instanci ukoliko dođe do nasilnog narušavanja izbornog procesa. Takva namera nije samo nastavak rušenja institucija, u ovom slučaju zaduženih za izborne procedure, već se radi i o nedozvoljenoj radnji. Iako je tu i tamo bilo komentara u medijima da je učešće policije nedozvoljeno i kakve su posledice takvog čina, nismo čuli da je MUP, odnosno Vučić, odustao od te zastrašujuće ideje. Umesto da se digne velika frka i na samu pomisao da policija preuzme ulogu kontrolora na izborima, izgleda da će se obistiniti najgori scenario ministra policije Nebojše Stefanovića. Već kako on ume da bude delikatan, reče i ne trepnu da ti policajci u civilu nisu neka šala, jer kad budu stavljali lisice na ruke, uverićemo se da je to prava policija.

Koliko treba da budeš primitivan, ali i spreman na sve, pa da obavestiš građane da će na izborima raditi „lisice na rukama“. Meni se čini da je „policija u civilu“ samo jedan detalj, odnosno da za ove izbore postoji čitav veliki plan, ili tačnije „mapa puta“ kako da Vučić dobije 50 posto na izborima koje je sebe radi i raspisao. Jer stvarno bi mu bilo glupo da on sam, sa čvrstom većinom u Skupštini i ničim izazvan, raspiše izbore kako bi produžio mandat za još dve godine, a da ne dobije bar isti ako ne i bolji rezultat nego pre dve godine. Pošto se on po mom mišljenju prevario u svojoj proceni da će to postići, ne toliko zbog nezadovoljstva građana, koliko zbog proste činjenice koju veliki planer ne može predvideti – da život teče i donosi razna iznenađenja nezavisno od njegove volje. E, to se dešava kad vođa načisto otkači i uobrazi da njegova volja može apsolutno sve. Kako svi znamo da je mnogo vredan kad je njegova vlast u pitanju – u stvari se vlašću jedino ozbiljno i predano bavi – iznenađenja koja život nosi on će nadvladati tako što će do detalja isplanirati kako da ove izbore prilagodi i privede sopstvenoj volji.

Nema smisla pričati o gangsterskom medijskom ponašanju i nedozvoljenom korišćenju državne funkcije i javnih sredstava u izbornoj kampanji, što se i ne prikriva jer mu niko ništa ne može, sem da mu pljune pod prozor. Ima tu mnogo i prikrivenih maheraja koji se spolja ne mogu u celini razotkriti. Videli smo kako se Vučić temeljno pripremio raznim falsifikatima za neke beogradske opštine do kojih mu je stalo, zato što je u njima uvek pobeđivao DS, a sad mora on da pobedi, pa kud puklo da puklo. Prosto je za ne verovati da na ovim izborima učestvuju političke organizacije, stranke i grupe građana za koje nikada nismo čuli, ali koje su nekako uspele da sakupe 10.000 potpisa. A to nije nimalo prosta rabota, što mogu da potvrde oni koji su to pošteno radili. Odjednom su se pojavili žestoki Zavetnici, pa Dijalog – mladi sa stavom, Republikanska stranka, ali i pet ruskih stranaka! Ova navala ruskih stranaka je očigledno posledica ljubavi srpskog naroda prema Rusiji, pa je mnogima palo na pamet da se o tu ljubav ogrebu i dokopaju Skupštine i poslaničke plate. A zbog iste ljubavi to je palo na pamet i velikom štimer majstoru ovih izbora. Zaista je mnogo imati pet ruskih stranaka na rusku populaciju koja u Srbiji iznosi svega 3.247 pojedinaca i zbog toga nema pravo da formira manjinski nacionalni savet, što je uslov za učešće na izborima. Čak i ako pretpostavimo da se u Ruse pretvorila nacionalna manjina Rusina koja broji oko 14.000 duša, jasno je da su se i mnoge lukave Srbende pretvorile u Ruse. Da tu nisu čista posla, belodano se vidi po tome što je jedna „ruska stranka“ uhvaćena u falsifikovanju 4.000 potpisa. I gle čuda, ona nije kažnjena zbog tog falsifikata, nego joj je preporučeno da za 48 sati „otkloni nedostatke“.

I tako smo crno na belo dospeli do toga da u Srbiji poslanici tj. najviša vlast u zemlji, mogu biti obični falsifikatori. To ne bi trebalo mnogo da nas čudi ako se prisetimo da je i to najverovatnije zapisano u onoj „mapi puta“. A ona se odlično uklapa u širu sliku Vučićeve Srbije koja nije ništa drugo do falisifikat života u kome se lako imitiraju izbori.

Peščanik.net, 11.04.2016.

Srodni linkovi:

Sofija Mandić: Rečeno – učinjeno

Nadežda Milenković – Ako vam je loše, onda dobro

The following two tabs change content below.
Vesna Pešić

Vesna Pešić, političarka, borkinja za ljudska prava i antiratna aktivistkinja, sociološkinja. Diplomirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu, doktorirala na Pravnom, radila u Institutu za društvene nauke i Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, bila profesorka sociologije. Od 70-ih pripada peticionaškom pokretu, 1982. bila zatvarana sa grupom disidenata. 1985. osnivačica Jugoslovenskog helsinškog komiteta. 1989. članica Udruženja za jugoslovensku demokratsku inicijativu. 1991. članica Evropskog pokreta u Jugoslaviji. 1991. osniva Centar za antiratnu akciju, prvu mirovnu organizaciju u Srbiji. 1992-1999. osnivačica i predsednica Građanskog saveza Srbije (GSS), nastalog ujedinjenjem Republikanskog kluba i Reformske stranke, sukcesora Saveza reformskih snaga Jugoslavije Ante Markovića. 1993-1997. jedna od vođa Koalicije Zajedno (sa Zoranom Đinđićem i Vukom Draškovićem). 2001-2005. ambasadorka SR Jugoslavije, pa SCG u Meksiku. Posle gašenja GSS 2007, njegovim prelaskom u Liberalno-demokratsku partiju (LDP), do 2011. predsednica Političkog saveta LDP-a, kada napušta ovu partiju. Narodna poslanica (1993-1997, 2007-2012).