Ujedinjene nacije ustanovile su Međunarodni dan mira 1981. kada je usvojena deklaracija kojom je propisano da se svaki treći četvrtak u septembru obeležava kao dan mira. 2001. godine Generalna skupština UN proglasila je 21. septembar za Međunarodni dan mira i obavezala članice da tog dana obeleže dan mira skupovima, marševima i drugim prigodnim manifestacijama.
Međunarodni dan mira u Srbiji ove godine obeležen je zahtevom organizacije Žene u crnom koje su apelovale na državne institucije da potpišu konvenciju o zabrani korišćenja kasetne municije.
Konvencija koja zabranjuje upotrebu, proizvodnju, čuvanje i transport kasetne municije i predviđa njeno uništavanje, stupila je na snagu 1. avgusta 2010. Konvenciju je potpisalo 108 zemalja, uključujući sve države jugoistočne Evrope, osim Srbije.
Srbija je aktivno učestvovala u izradi konvencije i prihvatila dokument u maju 2008. u Dablinu, da bi u decembru iste godine odustala od potpisivanja. Prema Konvenciji, države potpisnice su u obavezi da u roku od osam godina unište zalihe kasetne municije, a u narednih 10 godina očiste kontaminirana područja. Država potpisnica Konvencije ima pravo na tehničku i finansijsku pomoć od ostalih zemalja potpisnica u demontiranju preostalih kasetnih bombi na svojoj teritoriji.
Ministar odbrane Dragan Šutanovac 2009. godine je izjavio da „Vojska ne može da se odrekne kasetne municije jer ne bi mogla da nadoknadi odricanje od te vrste naoružanja.“ On je tada rekao i da „nijedna od ozbiljnijih zemalja“ do tada nije potpisala konvenciju. Vojska Srbije u vazduhoplovnim snagama raspolaže britanskim kasetnim bombama bel 755 i ruskim kasetnim bombama kmgu, a u kopnenoj vojsci u upotrebi je kasetno punjenje orkan.
Procenjuje se da je na Srbiju tokom NATO bombardovanja bačeno oko 350.000 komada kasetne podmunicije. Prema istraživanjima, oko 162.000 ljudi u Srbiji i dalje živi u kontaminiranim područjima, od tog broja oko 88.000 građana živi u neposrednoj blizini nedemontiranih kasetnih bombi. Za čišćenje kontaminirane teritorije biće potrebno oko 20 miliona evra.
JNA je u ratu na prostoru bivše Jugoslavije u velikoj meri koristila kasetnu municiju, a Milan Martić, predsednik Republike Srpske Krajine, osuđen je u Hagu zato što je naredio da se centar Zagreba 1995. godine bombarduje kasetnim bombama.
Pripremio Miloš Ćirić
Peščanik.net, 21.09.2010.