Neslaganje premijerke sa nalazima izveštaja Fridom hausa po kojima je Srbija delimično slobodna zemlja bilo je očekivano, jer ona u svemu podržava predsednika. Tu je zanimljiv stepen njenog odbijanja da se suoči sa činjenicama. O ništavnosti argumenta zasnovanog na ličnom mišljenju već je pisano. Autor ovog teksta se pita da li se premijerka pretvara da ne vidi i ne čuje, da li manipuliše i obmanjuje javnost lošim argumentima ili se radi o gubitku razuma – kada kaže da živi u slobodnijoj zemlji nego pre nekoliko godina. Tu verovatno ima svega od navedenog, pa se za premijerku i mnoge ljudi na pozicijama moći i vlasti može reći da su bukvalno „iskopčani iz realnosti“.
Psihijatar i terapeut Robin Skiner kaže da je najizrazitije merilo našeg mentalnog zdravlja sposobnost suočavanja sa realnošću, to jest u kojoj meri je opažamo i prihvatamo. On proces prihvatanja i krivljenja realnosti objašnjava pomoću pojma mentalnih mapa. U nauci, teorija se oblikuje na osnovu činjenica koje je potvrđuju. Ako se pojavi nova činjenica, eksperiment se vraća na početak i osmišljava se nova teorija. Slično je i sa mentalnim mapama. One su naši vodiči kroz svet i odnose sa ljudima. Te mape su često manjkave, nekada oslikavaju samo delove stvarnosti, a nekada su sasvim pogrešne. Skiner naglašava da mentalno zdravi ljudi svoje mape usklađuju sa novonastalim argumentima i na osnovu toga menjaju pogled na svoje okruženje.
Ljudi sa nižim nivoom mentalnog zdravlja, po Skineru, nisu fleksibilni u odnosu na svoje mentalne mape. Očigledno je da premijerka, kao i mnoge druge osobe na pozicijama moći danas, samo dodatno utvrđuju svoje mentalne mape kojima vladaju argumenti zasnovani na ličnom mišljenju. Ljudi na nižem nivou mentalnog zdravlja će uvek davati primat svojoj mentalnoj mapi u odnosu na stvarni svet. Tako na primer premijerku i predsednika ne zanimaju izveštaji međunarodnih organizacija i protesti nezadovoljnih građana i građanki, niti pokazatelji da je u Srbiji vlast totalitarna. Čini se da su i ljudi koji ih podržavaju takođe van kontakta sa realnošću, jer bukvalno žmure na informacije koje se ne poklapaju sa njihovom mentalnom mapom sveta. To je veoma uznemirujuće i može da ima ozbiljne posledice.
Takvim ljudima je teže da kažu istinu u bilo kom objektivnom smislu, jer su skloni da svoje mane projektuju na druge i da krive svakog sem sebe za sve što ide naopako. Ovi mehanizmi su preplavili političku scenu Srbije. Paranoja se nazire iza svake političke izjave, jer se zbog nemogućnosti promene svoje mentalne mape svet doživljava kao neprijateljski, deli se na podobne i nepodobne, oponenti se blate, a građani se vide kao izdajice. Stoga se uspostavlja moralno pravo da se istina „lažira“ kako bi se odbranile svoje mentalne mape i svoje realnosti. To Skiner naziva bolesnim društvom, u kojem po svemu sudeći danas živimo.
Delovi teksta preuzeti su iz knjige A. C. Robina Skynnera Life and how to survive it / Kako preživeti život (1996).
Autorka je psihološkinja i psihoterapeutkinja u edukaciji.
Peščanik.net, 09.02.2019.