Još mnogo pre nego što je Skupština Vojvodine usvojila Predlog novog Statuta APV (14. oktobra), što samo predstavlja realizaciju obaveze iz Zakona o sprovođenju Ustava Srbije u zadatom roku (do 15. oktobra), povodom ovog dokumenta podigla se značajna buka među političkim strankama i snagama desnice u Srbiji, koje već i same osećaju da se njihova „kosovska žalopojka“ mora zameniti nekom novom temom – pa im je stara priča o „pretećoj vojvođanskoj secesiji“, čini se, dobrodošla. U tom pravcu ove snage su isticale da novi statut vraća Vojvodini „elemente državnosti“; da „marginalizuje Srbe“ jer uvodi Savet nacionalnih zajednica „kao drugi skupštinski dom“; da pod firmom „razvojne banke“ zapravo konstituiše buduću „centralnu banku Vojvodine“; da preko reorganizacije upravnih okruga izlazi u susret famoznoj „nacionalnoj teritorijalnoj autonomiji“ Mađara na severu Bačke; da je uvođenje prava Vojvodine da zaključuje međunarodne ugovore faktičko odobravanje suverenosti, a da ona preko predstavništava u inostranstvu zapravo uvodi „vojvođanske ambasade“ itd.
Pojavilo se čak i pismo-peticija u odbranu „otadžbinskih interesa“ Srbije u Vojvodini sa već poznatom grupom „nacionalnih radnika“ na čelu sa akademicima Kostom Čavoškim i Vasilijem Krestićem (kojima se u strahu od secesije Vojvodine pridružila i šefica preduzeća za izbor mis Srbije Vesna Jugović). Zalud je predsednik Izvršnog veća Skupštine Vojvodine Bojan Pajtić u više navrata isticao da se pravno uređenje pokrajinske autonomije Vojvodine mora shvatiti u kontekstu ustavne konsolidacije Srbije i njene unutrašnje reintegracije, koja se, kao i sam novi Ustav Srbije (u članu 1.) „zasniva na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima“. Pajtić je citirao početak Ustava Srbije prevashodno zbog spomenutih „evropskih principa i vrednosti“ koje su ugrađene u novi statut Vojvodine – jer, izgleda da je upravo to najviše smetalo bučnim kritičarima. Ustav Srbije, za koji je Čankova Liga socijaldemokrata Vojvodine i u procesu usvajanja novog Statuta APV stalno isticala da daje „preuske okvire za bilo kakvu ozbiljnu autonomiju“, ipak je konstituisao „pravo na pokrajinsku autonomiju“ u 182. članu. No, i sam glavni novi „ustavotvorac“, ex-premijer dr Vojislav Koštunica, ocenio je da novi Statut APV „probija ustavne okvire“, pa je gostujući na Vojvođanskoj televiziji 6. oktobra (baš na godišnjicu „jogurt revolucije“ iz 1988. godine) u prilog te tvrdnje naveo niz primera – poput onog da Ustav Srbije ne objašnjava zašto je Vojvodina autonomna, pa da otuda ne treba ni u Statutu APV navoditi te razloge, jer je samo reč o teritorijalnoj organizaciji Srbije; da on ne uvodi termin „Vlada Vojvodine“ za glavni izvršni organ Skupštine Vojvodine; da Novi Sad ne može biti „glavni grad Vojvodine“ nego samo „sedište pokrajinskih organa“; da Vojvodina nema pravo predstavljanja u inostranstvu, pa da se ne može posebno u statutu navesti da ona ima predstavništvo u Briselu (makar da se tu precizira da je reč o predstavništvu za privrednu i turističku promociju), itd.
U svojevrsnoj polemici sa ovim stanovima Bojan Pajtić je u ekspozeu u kome je obrazlagao novi Statut APV nasuprot tome istakao da je pravo na autonomiju istorijski već duže od dva veka duboko ukorenjeno u svesti Vojvođana, katkad kao pravni i politički ideal, katkad kao teško izvojevana institucija sa manje ili više realnih nadležnosti. Ono, dakle, nije od juče, već ima stare i čvrste korene, a opstalo je do naših dana zato što su ga ljudi koji žive u Vojvodini stalno prilagođavali duhu vremena i okolnostima u kojima su pokušavali da ostvare svoje vitalne, civilne i nacionalne interese. Uostalom, istorija ideje autonomije Vojvodine jednostavno pokazuje da je ona, ustvari, uvek bila u suštinskoj vezi sa interesom Srba iz Srema, Banata i Bačke da žive u Srbiji kao matičnoj državi, a danas je ona u skladu i sa temeljnim interesom pripadnika drugih, manjinskih nacionalnih zajednica sa kojima su Srbi u Vojvodini živeli vekovima.
Oni koji su branili u javnoj raspravi sadržaj novog statuta APV stalno su tome dodavali da je ideja autonomne Vojvodine tokom vremena stalno menjala svoju sadržinu i institucionalne oblike kojima je težila. Ona je ponekad menjala i svoje strateške ciljeve, ali je uvek ostajala u funkciji temeljnih, životnih interesa svih ljudi koji su se u njoj nastanjivali. Rečju, bez obzira što novi Ustav Srbije ništa ne govori o identitetu Vojvodine, koji je podloga njene autonomije, on ga zapravo a priori priznaje, jer govori o Vojvodini kao autonomnoj pokrajini.
Kritike koje su upućivane statutarnom definisanju Vojvodine kao evropske regije, ipak su pisce novog statuta Vojvodine naterale da u konačnom tekstu izostave ranije istaknutu potrebu Vojvodine da se integriše u „evropski sistem regiona“, a dodali su (na insistiranje LSV) ono što je deo identiteta Vojvodine, da ona kao region „predstavlja sastavni deo jedinstvenog, kulturnog, civilizacijskog, ekonomskog i geografskog prostora Srednje Evrope“. Bojan Pajtić, kao praktično glavni predlagač novog statuta APV, u ime Demokratske stranke koja sama ima gotovo dvotrećinsku većinu u Skupštini Vojvodine, vešto je isticao da je sadržaj novog statuta APV prilagođen ne samo novom Ustavu Srbije, nego i promenama koje su se dogodile i u Srbiji i u Vojvodini u poslednje dve decenije, zapravo u razdoblju između starog i novog ustava Srbije. On je rekao da sastavljači Satuta APV u pripremu novog statuta Vojvodine zato i nisu ušli sa težnjom da revitalizuju ono što je nepovratno prevaziđeno i istorijski promenjeno, nego su se rukovodili akutnim interesima građana koji žive u Vojvodini, da iskoriste kapacitet ustavnog prava na autonomiju za svoju dobrobit, dakle za dobrobit Vojvodine i Srbije u celini. Zbog toga vojvođanska autonomija sada više funkcionalizovana, a manje politizovana. Što se novosti u statutu APV tiče, valja pre svega izdvojiti „odgovornost za javnu svojinu“ i „odgovornost za razvoj“ Vojvodine. Ove doista bitne novine biće ograničenea zakonom o nadležnostima APV koji treba da se usvoji u Skupštini Srbije zajedno sa glasanjem o davanju saglasnosti na statut APV. U tom pravcu su u statutu već predviđene mnogo šire nadležnosti Vojvodine u domenu racionalnog prostornog planiranja, ravnomernog regionalnog razvoja, poljoprivrede, ruralnog razvoja, vodoprivrede, šumarstva, lova i ribolova, turizma, ugostiteljstva i lečilišta, zaštite životne sredine, industrije i zanatstva, drumskog, rečnog i železničkog saobraćaja, sajamskih aktivnosti i razvoja privredne i urbane infrastrukture u celini.
Sudeći po izjavama koje su date nakon nedavne posete premijera Vlade Srbije Mirka Cvetkovića pokrajinskom i stranačkom kolegi u Novom Sadu (27. oktobra), novi statut Vojvodine dobio je podršku sa vrha vladajuće koalicije. Cvetković je, naime, izjavio da će se „potruditi da na Vojvodinu prenese nadležnosti svuda gde je to moguće“, te da će taj proces početi paralelno sa usvajanjem budžeta za iduću godinu. Bojan Pajtić je istom prilikom ponovio svoju procenu da će Skupština Srbije potvrditi novi statut AP Vojvodine do kraja godine.
Helsinška povelja, septembar-oktobar 2008.
Peščanik.net, 13.11.2008.