Reč uredništva
Novi zakon Narendre Modija o indijskom državljanstvu opasan je i prevratnički. Opasan je jer institucionalizuje i podstiče diskriminaciju muslimana, manjinske zajednice od oko 200 miliona ljudi koja se već nalazi na meti svakodnevnih predrasuda i periodičnih nasilnih progona. Prevratnički je jer, nasuprot uveravanjima vlade, nedvosmisleno podriva ustavnu posvećenost sekularnom uređenju Indije od njenog sticanja nezavisnosti.
Modi je preterao. Od reizbora na mesto premijera u maju, kada je njegova stranka BJP osvojila znatnu parlamentarnu većinu, Modi sve agresivnije teži da nametne ekstremno nacionalističke ideje u zemlji poznatoj po svojoj etničkoj i verskoj raznovrsnosti. Kao najavu aktuelnih događaja, Modi je u avgustu ukinuo specijalni ustavni status Kašmira, jedine federalne države Indije sa muslimanskom većinom.
Kako smo u to vreme ocenili, arbitrarno nametanje, bez prethodnih konsultacija, direktne vlasti Delhija i suspenzija demokratskih sloboda stanovnika Kašmira, što traje do danas, doveli su do autoritarnog državnog udara sa negativnim globalnim implikacijama. Kašmir se zapravo pokazao kao proba za ukidanje interneta i mobilne telefonije tokom prošlonedeljnih protesta protiv zakona o državljanstvu.
Ukidanjem prava na samoupravu i otvaranjem teritorije Kašmira za hindu koloniste, Modi je prekršio rezoluciju UN o sporu sa Pakistanom oko kašmirske oblasti i, posebno, Simla sporazum iz 1972. koji nalaže da se konačni status Kašmira rešava mirnim sredstvima, a ne jednostranim diktatom.
Onda je, prošlog meseca, indijski vrhovni sud doneo nepromišljenu odluku da verski lokalitet Ajodja – oko kog su se vodili žestoki sukobi jer ga hinduisti smatraju rodnim mestom božanstva Rame, gde je 1992. uništena Mugal džamija iz 16. veka – pripada isključivo hinduistima, a ne obema zajednicama. Presuda je dočekana kao trijumf Modijeve razdorne agende za „novu Indiju“. Bio je to još jedan korak ka poretku za društvo koje više nije otvoreno, inkluzivno, pluralističko i sekularno kako su ga zamislili osnivači države, već se sada definiše kao hindu nacija koju vode hinduisti za hinduiste. U tom poretku, muslimani nisu jedine žrtve. Modijevi protivnici kažu da su pod napadom i druge manjine u Indiji, kao i čitava njena demokratska tradicija.
Dokazi za to se mogu naći u aktuelnoj represivnoj i nasilnoj akciji policije protiv demonstracija organizovanih zbog zakona o državljanstvu, čiji je zamajac i multiverski karakter uzdrmao Modijevu vladu. Nalaze se i u postupcima vladajuće stranke kojima se guše nezavisna štampa i digitalni mediji, ometa pravosuđe i zastrašuju protivnici. Nalaze se u nečuvenoj ravnodušnosti nadležnih prema bandama koje sprovode linč nad muslimanima.
Modi bi trebalo da razmisli. Otkako je 2014. postao lider Indije, on pokušava sebe da rehabilituje kao svetskog državnika i tehnokratu koji Indiju vodi ka vrhu. Međutim, poslednji u nizu incidenata služi kao podsetnik, i kod kuće i u inostranstvu, da njegovi koreni sežu do pokreta Raštrija Svajamsevak Sang (RSS), nekada zabranjene ekstremno desne Hindu suprematističke organizacije. Modijeva partija je njen politički ogranak.
Kako se navodi u nedavnoj reportaži Dekstera Filkinsa iz Njujorkera, indijski psiholog Ašis Nandi intervjuisao je Modija dok je ovaj još bio niži stranački funkcioner. Modi je tada pokazao „sve karakteristike autoritarne ličnosti“ i tvrdio da je Indija žrtva globalne zavere u kojoj je svaki musliman u zemlji verovatni saučesnik, kaže Nandi.
Nije zaboravljena ni Modijeva vladavina u Gudžaratu 2002. kada je na hiljade muslimana ubijeno u sektaškom nasilju koje nije sprečio (blago rečeno). SAD i Britanija su ga u to vreme stavile pod sankcije. Možda se od tada promenio. Ali Modi ne bi trebalo da sumnja: svet ga sada posmatra. Njegova i reputacija Indije su na stolu. Progon muslimana mora prestati. Dobar početak bi bio da smesta povuče štetan zakon o državljanstvu.
Observer Editorial, The Guardian, 22.12.2019.
Prevela Milica Jovanović
Peščanik.net, 24.12.2019.