Citati poljskog predsednika Leha Kačinskog u izboru Gazete Viborče.
- Svaki čovek, pa tako i politički vođa, suma je mnogih i različitih ponašanja. Njegovu ličnost i radnje treba posmatrati celokupno.
U razgovoru sa Pavelom Wronskim, Gazeta, 13. 05. 2006.
Put ka IV republici
- Uvek sam bio i uvek ću ostati pristalica smrtne kazne, iako mada ne vidim mogućnost da se ona ponovo uspostavi. Hteo bih da se tome vratimo u diskusiji. Abolicionizam je zid koji brani najgore od najgorih. Mislim da ga treba srušiti.
U neautorizovanom razgovoru Tadeuša Gruhali, Glas Wybžeža, 30.01. 2001.
- Ne kažem da svetom vladaju tajne službe. Međutim, mislim da taj elemenat postoji, a povremeno ima glavnu i vrlo lošu ulogu. Ove službe kod nas rade po principu držati nekoga u šah poziciji, u kojem su glavno oruđe vlasti ljudske slabosti umesto ljudskih vrlina. To je jako opasno.
U redakcijskom razgovoru, Glas Wielkopolske, 01.08.2001.
- Volim da zauzimam državni položaj koji mi dozvoljava da nešto uradim. (…) Ne volim klasičnu parlamentarnu politiku. Uvek sam bežao od nje. (…) Brat je bolji političar nego ja, štaviše – mislim da je sposobniji. U stvari, u vašim krugovima se pričalo o nama mali i veliki Patak, iako smo istog rasta. Izvinite, Jarek je pola centimetra viši od mene. (…) Monogamni brak, kao veza žene i muškarca, temelj je naše civilizacije. Njegovo osporavanje je put u ponor. S druge strane, nisam pristalica proganjanja ljudi drugačije orijentacije, pod uslovom da ne nanose štetu drugima. (…) Danas je u Poljskoj bolje biti muškarac nego žena. Ovo mora da se promeni jer su žene stvarno diskriminisane. Mnogo je teže ze ženu da se zaposli ili napreduje na poslu. Ja sam pristalica realizma i ne znam da li bih podržao polne kvote. U poređenju sa mojim desničarskim kolegama ja sam valjda najotvoreniji za žensku sredinu. Ne osećam se kao mačo, ali moja saradnja sa ženama vrlo dobro izgleda.
U razgovoru sa Pavelom Sijenickim i Piotrem Zarebom, Nove Panstvo, 21.09.2001.
- Zakon i pravda (PiS) je stranka koja će poboljšati državu. (…) Neće to biti ni hadecka (od Hrišćanska demokratija, M.B.) ni nacionalistička stranka. (…) Teško ćete nas ubediti u antievropeizam, kao i u tradicionalizam onog tipa koji predstavlja Radio Marija. Mi hoćemo da ujedinimo desnicu.
U razgovoru sa Anom Sažinskom, Život, 07.12.2001.
- Početkom devedestih bili smo objekat napada i provokacija. Predstavljali su nas kao varalice, malverzante i lopove. Šaputali su, klevetali, uglavnom mog brata Jaroslava. Zašto? Zato što je pričao da je potrebno ubrzavanje, građenje nove države, da se ta nova država ne sme graditi odmah na ruševinama Poljske Narodne Republike (PRL), da su potrebne dekomunizacija i lustracija. Pričali smo da problem nije samo u tome što ljudi iz aparata i službi prethodnog sistema nisu diskriminisani, već su i privilegovani u borbi za imovinu i uvek pobeđuju. Bili smo žigosani i predstavljani kao demoni. U aksiološkom smislu ovo je bio naopak svet. Nažalost, uz podršku većine elite iz Solidarnosti. Zbog toga mi je jako stalo do toga da Poljaci razumeju kako se osećaju oni koji su ovo doživeli, a ponekad i dalje doživljavaju. (…) U javnom životu je jako potrebna istina. Mi se ne borimo samo za svoju stvar. Mnogima koji su poniženi i uvređeni potrebna je satisfakcija. (…) Oni koju su krivi moraju biti žigosani. Ljudi koji su se lažno predstavljali kao moralni autoriteti moraju biti demaskirani. Saznavanje istine o prošlosti ne sme se suprostaviti građenju budućnosti. Srećna budućnost zavisi od dobrog poznavanja prošlosti.
U razgovoru sa Jaroslavom Kurskim, Gazeta, 21.05.2005.
- Zašto je taj projekat toliko osporavan? IV republika je politička ponuda za Poljake sa različitim političkim stavovima koji traže poštenu, pravedniju državu koja im osigurava ličnu bezbednost i koja, ne zaboravljujući istoriju, gradi budućnost. (…) Ovo je ponuda za one koji nemaju prekršaja na savesti, ne moraju ničega da se plaše. (…) Ako nudimo revoluciju – onda je ta revolucija moralna.
U razgovoru sa Rafalom Kaulikinom, Gazeta, 22.07.2005.
- Ako bih se na neki način našao u onim vremenima, podržao bih taj atentat (majski atentat na Jozefa Pilsudskog 1926. godine). Podržao bih ga kao čovek partiotskog ubeđenja, kao aktivista, a takođe i kao čovek nenaklonjen nacionalnim konfliktima. Naravno, uzimam u obzir čitav istorijski kontekst i standarde koji su tad važili. Danas valjda niko ne može ni da zamisli da se u nekoj od država Evropske unije izvedu tenkovi na ulice.
U razgovoru sa Pavlom Wronskim, Gazeta, 13.05.2006.
Spoljna politika: Ja sam Evropljanin
- Glasao bih za pristupanje (Evropskoj uniji), ali kao političar potčinio bih se drugačijoj narodnoj volji. Ali, glasao bih protiv ako bi Poljska morala da bude država članica EU druge kategorije.
Na četu u Rzeczpospolitoj, 05.09.2001.
- Ako sumnjam u našu operaciju u Iraku to je samo jer se plašim da li se naša požrtvovnost i lojalnost dovoljno cene. Ne pričam ja o zvečećem novcu jer se tako ne preračunava ljudski život – nego da se međunarodni položaj Poljske odgovarajuće poboljša. (…) Oružana sila postoji da bi se izlagala. Ako je neko po profesiji vojnik, ne treba da se čudi ako jednom čuje fijuk metaka pored svoje glave.
U razgovoru sa Jaroslavom Kurskim, Gazeta, 13.04.2004.
- U Uniji postoje dve škole mišljenja. Jedna da se EU takmiči sa SAD, a druga da sarađuje sa njima. Mi smo škola saradnje sa SAD. (…) Evropa je već ujedinjena u smislu u kojem nam je to potrebno. Nešto kao osećaj evropskog identiteta ne postoji.
U razgovoru sa Jaroslavom Kurskim, Gazeta, 21.05.2005.
- Centar (protiv progona) relativizuje krivicu. Naročito poslednjih godina u Nemačkoj osećamo novu intelektualnu klimu koja nas zabrinjava. Pojavljuju se struje koje relativizuju dešavanja između 1939. i 1945.
Deo razgovora za Der Špiegel, Gazeta, 06.03.2006.
- Pre svega sam Evropljanin. (…) Moja južno-istočna politika je rizična, ali ako želimo da pojačamo poziciju Poljske u EU i da budemo promoteri demokratije, moramo da vodimo takvu politiku.
U razgovoru sa Jacekom Pawlickim i Marcinom Wojcijehowskim, Gazeta, 10.01.2009.
Patriotizam i ocena sopstvenih postupaka
- Pre rata Varšava je bila veliki grad u kojem su živela dva naroda – poljska većina, ali sa velikim delom jevrejskog stanovništva. Ono što je bilo trajan element istorije Varšave nestalo je zbog izuzetno zločinačke delatnosti fašističkog okupatora. Završilo se nezamislivom tragedijom – Holokaustom. Ustanak se vezao sa krajem postojanja geta, a zbog toga što su 360 hiljada Jevreja bili građani našeg grada Varšava je bila jako osiromašena. Bio je to grad dve kulture, a postao je grad samo jedne.
Izjava za Rzeczpospolitu, 18.04. 2003.
- Hteo bih da Muzej Varšavskog ustanka bude institucija na kojoj ćemo graditi tvrđavu patriotizma, koji je sad u krizi. (…) Da ovo na neki način bude centar svesti poljskog duha. Da biste me dobro razumeli, ne mislim na nacionalizam, veći na širenje istorijske i kulturne svesti našega naroda.
U razgovoru sa Izabelom Kraj, Rzeczpospolita, 31.07 – 01.08.2004.
- Nemojmo se plašiti istine, nemojmo izbegavati ocenu sopstvenih postupaka, jer samo takav stav garantuje pomirenje. (…) Zajedno sa Jevrejima, Nemcima, Ukrajincima i drugim narodima želimo, osim toga da živimo u miru, družimo se i zajedno sarađujemo, da se zajedno borimo protiv mržnje i netolerantnosti.
Učesnicima 60. godišnice događaja u Kijelcama, Gazeta, 05.07.2006.
- Antisemitske izjave svakog, čak i ne sasvim treznog, građanina s kojim se susretnemo na ulici, imaju prosto katastrofalne posledice za državu.
U razgovoru sa Agniješkom Kublik i Monikom Olejnik, Gazeta, 01.08.2007.
- U državi postoji problem podele od 1989. godine. Mislim da je moje predsednikovanje šansa da se ova podela konačno okonča. (…) Treba priznati da je jedna strana u istorijskom sporu bila, ako ne 100 odsto onda 90 odsto u pravu. Naravno, oni koji su učinili krivična dela moraju biti kažnjeni. Moje predsednikovanje je prilika da se ovi obračuni završe.
U razgovoru sa Pavelom Wronskim, Gazeta, 24.10.2005.
Lech Kaczyński, Moja prezydentura jest szansą, by zamknąć rozliczenia, Gazeta Wyborcza, 19.04.2010.
Sa poljskog prevela Magdalena Brągiel
Peščanik.net, 30.04.2010.