Poslednji pozdrav Stefanu Heselu, čoveku čiji je život bio duboko povezan sa sudbinom 20. veka.
„Kraj nije daleko. 93 godine. Ovo je poslednja etapa“. Ovim rečima počinje mali tekst koji je proslavio Stefana Hesela: „Pobunite se!“ Ali šta je njemu mogla da znači slava? Nije mu bila potrebna. Nije svet njemu dao slavu, već je on svetu podario mudrost. Malo je onih čiji je život bio tako gusto isprepleten sa događajima 20. veka, sa njegovim nadama, nasiljem, razočarenjima i imagincijom. Na kraju, Heselova priča nam pruža utehu i uči nas da se posle užasa stvari kreću nabolje.
On je prezirao nasilje. Preživeo je Buhenvald i kasnije učestvovao u pisanju Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. Međutim, 2010. u „Pobunite se!“, on poziva na borbu moralnim oružjem protiv samoponižavajućeg kapitalizma: „Interesi zajednice moraju biti važniji od interesa pojedinca, pravedna raspodela plodova rada mora biti važnija od moći novca.“
Oskar Negt kaže: „Stepen opšteg nezadovoljstva je mera političkog morala“. Zaista, gde bismo završili ako se odreknemo suprotstavljanja sistemskom ponižavanju.
Ogromni tiraž Heselove knjižice u Francuskoj pratila je istovremena pomama u Nemačkoj za nesrećnom knjigom Tila Sarcina. I Saracinova knjiga je pisana iz nezadovoljstva – ali strancima. Heselovo nezadovoljstvo je usmereno protiv nepravde.
Kada on piše: „Tokom mog dugog života, neprekinuti niz razloga doveo je do pobune“, iz njega govori građanin. Iz Saracina progovara buržuj, pri čemu nemačka reč za građanina, „bürger“, sublimira dva suprotna pola: građanina i buržuja. Ernst Bloh je pisao „da su građaninu svojstveni sloboda, jednakost i bratstvo“. Nemački buržuj svoj život provodi u strahu.
Stefan Hesel umro je u sredu uveče 27. februara u 93. godini.
Der Freitag, 27.02.2013.
Izbor i prevod Miroslav Marković
Peščanik.net, 01.03.2013.