Planovi o izgradnji Evrope pretrpeli su značajnije izmene u poslednjih dvanaest meseci nego što je to bilo predviđeno neusvojenim evropskim ustavom ili Lisabonskim ugovorom. Fiskalni pakt, Evropski stabilizacioni mehanizam, a sada i bankarski nadzor. Iako sporo, članice evrozone se ipak kreću pod pritiskom krize.
Pri tome možemo da primetimo da je svaka reforma potekla iz Berlina. Svako odstupanje od berlinskih stavova nema gotovo nikakve šanse da bude prihvaćeno. Bankarski nadzor i sveobuhvatni plan reformi Hermana van Rompuja modifikovani su sve dok nisu odgovarali zamislima nemačke vlade.
Na primer, bankarski nadzor. Vremenski okvir za stvaranje nove nadzorne institucije i njene strukture u skladu je sa nemačkom pozicijom. Male banke su izuzete, nadzorom su obuhvaćeni samo veliki kreditni instituti. Iako je temelj položen, nacrti za prvu i drugu fazu još uvek ne postoje. Hoće li se novo telo baviti španskim bankarskim ruinama? Da li će za njihove dugove odgovornost biti zajednička? Španija u doglednoj budućnosti sigurno ne može da očekuje zadovoljavajući odgovor na ova pitanja.
Slična sudbina zadesila je i van Rompujev plan reformi, koji je izmenjen do neprepoznatljivosti pre nego što je stigao do Evropskog saveta. „Ukoliko“, kako to predlaže Angela Merkel, „i bude posebnog izvora prihoda EU, on će poslužiti ili kao evropsko osiguranje za slučaj nezaposlenosti ili kao agregat za strukturne reforme.“
Gotovo tri godine zemlje u krizi se rvu sa Nemačkom oko istog pitanja. Nemačka obećava pomoć, ali zauzvrat traži teške reforme. Zadužene države povijaju se pod pritiskom, istovremeno pokušavajući da ublaže posledice reformi. Sve ovo svedoči o nedostatku osećaja za zajedništvo, mučnom približavanju i nemačkoj nepopustljivosti.
Narodna poslovica kaže da krčag ide na vodu dok se ne razbije. Krčag Angele Merkel za sobom ima zavidnu kilometražu. Tokom proteklih par meseci ona je svoju energiju usmerila na zaustavljanje svih reformi koje bi dodatno opteretile Nemačku. To je možda u nemačkom interesu, ali sa ovom taktikom neće steći mnogo prijatelja.
Dokle god Merkel ostane izolovana i dok ne nađe zajednički jezik sa Francuskom o velikim planovima za sigurnu evrozonu, mučna politika taktiziranja će se nastaviti. Ova politika je iscrpljujuća i nosi opasnost da će se krčag razbiti pre nastanka nove evropske konstrukcije.
Stefan Kornelius, Süddeutsche Zeitung, 13.12.2012.
Izbor i prevod Miroslav Marković
Peščanik.net, 16.12.2012.