Okruženje u kojem će se održati francuski predsednički izbori postaje malo jasnije; vreme je da ga kadidati uzmu u obzir.
Četiri velika izazova, da pomenemo samo njih, biće postavljena u naredne dve godine, i znatno će uticati na mogući okvir delokruga sledećeg predsednika Francuske.
1. U čitavom svetu, otpočelo je veliko privredno usporavanje. Brzina trgovačkih brodova smanjuje se u svim morima. Baltic Dry Index, odličan barometar svetske trgovine, upravo je pao na nivo iz 2002, i približava se rekordno niskom nivou iz 2008. Rast se usporava u Kini, Indiji, Brazilu i Africi. Čak će i najuspešnije države sveta teško stvoriti nova radna mesta za svoje mlade ljude. Evropa će ući u recesiju. Uopšte uzev, prosečni globalni rast neće dostići ni 3%, što je najniži nivo – ako izuzmemo 2009 – za period od preko deset godina. Za Francusku ovo znači da će još teže izvoziti. Znači i to da ćemo brzo morati da izaberemo ili privremeni spas u protekcionizmu ili veliki plan za pokretanje svetske ekonomske mašine.
2. U Evropi, uprkos masivnoj, istorijskoj intervenciji ECB, koja odaje varljiv utisak da pritisak popušta, situacija sa javnim dugom u većini zemalja uskoro će postati neodrživa: kako bi se dug smanjio, neophodni su planovi štednje, ali će njihovo simultano sprovođenje samo pogoršati recesiju, smanjujući prihode od poreza i povećavajući socijalnu potrošnju. Zato moramo da biramo između federalnih resursa za velike projekte i ukidanja evra. Između demokratskog federalizma i rušenja trenutno jedinog mehanizma, onog federalnog – Centralne banke.
3. U Sjedinjenim Američkim Državama, nakon euforije izazvane količinom novca potrošenog na predsedničku kampanju, postaće jasno da će država, ko god pobedio u novembru, zapasti u velike probleme. Ako Obama bude ponovo izabran, neće imati većinu u dva predstavnička doma i neće moći da prikupi dovoljno novca od poreza da bi zaustavio eksponencijalni rast javnog duga. A ukoliko bude poražen, njegov republikanski naslednik imaće obavezu da ispuni obećanja o smanjenju poreza. U oba slučaja, dolar će pasti, što će dodatno ugroziti evropski rast, a naročito francuski izvoz. Šta možemo učiniti da ubedimo Amerikance da treba da budu bar onoliko rigorozni koliko prekorevaju Evropu?
4. Na kraju, pred muslimanskim svetom je ozbiljan izbor: Egipat ima samo tri meseca za uvoz svega što mu je potrebno, pre nego što privreda propadne. Ni u Tunisu nije bolje. U Siriji ljudi i dalje stradaju. U Iranu, tvrdoglavo razvijanje nuklearnog programa znači da je vojna intervencija sve izvesnija, pre ili posle američkih predsedničkih izbora. Šta je Americi činiti u svakoj od ovih situacija? Da li da opere ruke ili da interveniše. I kojim sredstvima?
I dalje čekamo da se kandidati izjasne o svim ovim pitanjima.
L’Express blog, 23.01.2012.
Preveo Ivica Pavlović
Peščanik.net, 28.01.2012.