U sedam sati jutros, lekari volonteri su još uvek užurbano previjali i spasavali živote desetina demonstranata povređenih u krvavim obračunima sa Centralnim snagama bezbednosti (CSB) na ulici Muhameda Mahmuda južno od trga Tahrir.
U jednom od najkrvavijih dana devetomesečne egipatske revolucije, desetine ambulantnih kola prevozilo je demonstrante sa ranama od bojevih ili gumenih metaka u obližnje bolnice, samo da bi se vratili i pokupili nove žrtve.
Mladići na motociklima i vespama spuštali su se niže u ulicu Muhameda Mahmuda da pokupe one sa manjim ozledama, posebno one koji su se gušili od suzavca, a zatim ih odvozili u improvizovane bolničke šatore na trgu.
Najmanje 100.000 demonstranata ostalo je na trgu satima nakon što je maršal Tantavi, šef vladajućeg vojnog saveta, rekao građanima da je prihvatio ostavku premijera Esama Šarafa.
Atmosfera na trgu podsećala je na kombinaciju 28. januara, jedne od najkrvavijih noći osamnaestodnevne pobune koja je srušila Mubaraka, i 9. februara, kada je ogroman broj ljudi učestvovao u mirnom protestu, nekoliko sati pre nego što je bivši diktator objavio da podnosi ostavku.
Čitave noći, Tahrirom su se prolamale pesme protiv vojnog saveta, što je kulminiralo nakon govora maršala Tantavija u utorak u 8 sati uveče.
Dok su sirene hitne pomoći i tela poginulih i povređenih demonstranata odavale utisak da je trg postao bojno polje, hiljade ljudi je prenosilo ranjene u bolnicu i uzvikivalo „Dole vojni savet!“
Ogroman transparent sa slikama desetorice od 16 generala koji čine vladajući vojni savet, optužuje ih da nastavljaju brutalnu represivnu politiku tridesetogodišnje Mubarakove vladavine.
Na transparentu su ispisani navodni Tantavijevi zločini, uključujući obnavljanje Mubarakovog represivnog državnog aparata, vođenje oružanih snaga kao da se radi o privatnoj firmi sa industrijskim, poljoprivrednim i građevinskim projektima, i ubistva mirnih demonstranata.
U sinoćnjem govoru, održanom nakon što su poslednjih dana demonstracije potresle centralni Kairo i druge gradove, Tantavi je rekao da bezbednosne snge nisu upotrebljavale nasilje protiv civila i obećao da će na kraju predati vlast civilnoj administraciji.
Demonstranti na trgu dočekali su maršalov govor glasnim negodovanjem.
Delimično spontani konsenzus postignut je na trgu o daljem pravcu četvorodnevne pobune protiv vojnog saveta, gde nijednoj političkoj stranci neće biti dozvoljeno da ističe obeležja ili podiže govornice na Tahriru, kako bi se izbegli nesporazumi i varnice, a političke snage koje se doživljavaju kao odane generalima potpuno su isključene.
Ohrabreni preuzimanjem trga prvi put otkad su vojnici 1. avgusta razbili poslednje mirne demonstracije, demonstranti osuđuju Muslimansko bratstvo jer nije podržalo ovu novu fazu revolucije.
Međutim, hiljade salafija i sledbenika Muslimanskog bratstva odigrale su značajnu ulogu na terenu u odbrani trga, odbijajući da se povinuju zahtevima svojih vođa i skoncentrišu na parlamentarne izbore zakazane za 28. novembar.
Uz uobičajene postere i crteže mučenika na koje smo navikli od izbijanja revolucije 25. januara, zidovi oko Tahrira oblepljeni su slikama vojnih zatvora i žrtava koje je ubila vojska.
Na mnogim zidovima i zastavama mogu se videti slike Ala Abdrl Fataha i mučenika Mine Danijela. Na transparentima je i slika Ahmeda Harare, koji je svoje prvo oko izgubio 28. januara pod Mubarakom, a drugo 19. novembra pod vojnim režimom.
Mnogi demonstranti nose i nalepnice sa porukom „nećemo vojna suđenja civilima“.
Ulični prodavci koriste gužvu za prodaju hrane i slatkiša. Prilagođavajući se situaciji, prodaju i gas maske i naočare.
Na trgu su neki podigli šatore za spavanje, dok su drugi jednostavno polegali umotani u ćebad, pokušavajući da predahnu nakon više od 72 sata borbe sa snagama bezbednosti.
U zoru je trg ličio na ratnu zonu. Vazduhom se širio mučni miris suzavca, a dobrovoljci su i dalje prenosili desetine ranjenih u improvizovane bolnice na trgu i regularne bolnice u gradu.
Većina demonstranata prikuplja snagu za mnogo duži protest, koji će prisiliti generale da predaju vlast civilnoj vladi i vrate se u svoje barake.
Pristalice kažu da je Dan nacionalnog spasa, kako su organizatori nazvali proteste u utorak, bio uspešan, jer je mobilisan najveći broj ljudi u protestu protiv vojne vladavine otkad je vojni savet preuzeo vlast 11. februara, i srušena vlada premijera Esama Šarafa, što je druga po redu vlada srušena na protestima za manje od osam meseci.
Po svemu sudeći, hiljade ljudi na trgu pokreće novu fazu borbe za rušenje šezdesetogodišnje vojne vladavine u Egiptu.
Mustafa Ali, Al Ahram, 23.11.2011.
Preveo Ivica Pavlović
Peščanik.net, 23.11.2011.