Nije možda nevažno ukazati na činjenicu da su zvanični srpsko-ruski odnosi bili rđavi ili suparnički gotovo tokom čitavog dvadesetog veka, osim u vreme dva svetska rata i par godina pre prvog i par godina posle drugog. Kraljevina Jugoslavija (ili Srba, Hrvata i Slovenaca) nije bila spremna da uspostavi diplomatske odnose sa Sovjetskim Savezom sve do 1940. godine. Od 1948, opet, odnosi su bili rđavi ili opterećeni sukobom interesa sve do raspada Sovjetskog Saveza. Potom je Ruska Federacija bila nesaglasna sa politikom Srbije (Jugoslavije) sve do kraja veka.

Uloga cara Nikolaja Drugog u svemu tome nije nešto posebno istaknuta. Mnogo je važnije da je njegova politika imala katastrofalne posledice po samu Rusiju. Njegova današnja povećana popularnost u ruskim vladajućim krugovima može se razumeti samo kao povratak konzervativizmu, nacionalizmu i određenim belogardejskim političkim ciljevima. Imalo bi smisla uporediti njegovo zaziranje od politike modernizacije Rusije sa današnjim napadima na liberale, a ne bi bilo nezanimljivo ni uporediti odnos prema konstitucionalizmu, individualnim pravima i autoritarizmu, iz čega bi se moglo videti koliko je u Rusiji trajna sklonost ka fasadnim ustavnim i drugim sredstvima, uključujući i geopolitička, kako bi se obezbedila legitimnost vlasti.

Odnosi su bili nešto dinamičniji u devetnaestom veku, no ne bi se reklo da su interesi Rusije i Srbije bili pretežno usklađeni. Da i ne mogu biti, sasvim je jasno autoru Načertanija, dakle shvaćeno je na samom početku sagledavanja spoljnopolitičkih interesa srpske države. Osnovno zapažanje o izgledima srpsko-ruskih odnosa u tom spisu se može izraziti ovako: Rusija nikada neće služiti srpskim interesima, dok će uvek težiti da Srbija služi njenim interesima.

U Načertaniju se o ruskoj politici najviše govori u odeljku o odnosima sa Bugarskom, jer se polazi od shvatanja da će regionalna saradnja biti najvažnija kako bi se obezbedili sprski politički ciljevi. Ne ulazeći u same te ciljeve, nije nevažno ukazati na dva osnovna sredstva koja se preporučuju. Jedno je uklanjanje prepreka trgovini, uklanjanje granica dakle, a drugo je da je potrebno pokazati razumevanje za interese drugih. Ovo poslednje proizlazi iz razumevanja srpsko-ruskih odnosa: susedi ne mogu samo da služe srpskim interesima, i ne može se saradnji sa njima posezati samo u trenucima krajnje nužde. To je ruska, ali ne i srpska poltika.

Peščanik.net, 21.10.2014.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija

Author: Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija