Načertanije danas

Nije možda nevažno ukazati na činjenicu da su zvanični srpsko-ruski odnosi bili rđavi ili suparnički gotovo tokom čitavog dvadesetog veka, osim u vreme dva svetska rata i par godina pre prvog i par godina posle drugog. Kraljevina Jugoslavija (ili Srba, Hrvata i Slovenaca) nije bila spremna da uspostavi diplomatske odnose sa Sovjetskim Savezom sve do 1940. godine. Od 1948, opet, odnosi su bili rđavi ili opterećeni sukobom interesa sve do raspada Sovjetskog Saveza. Potom je Ruska Federacija bila nesaglasna sa politikom Srbije (Jugoslavije) sve do kraja veka.

Uloga cara Nikolaja Drugog u svemu tome nije nešto posebno istaknuta. Mnogo je važnije da je njegova politika imala katastrofalne posledice po samu Rusiju. Njegova današnja povećana popularnost u ruskim vladajućim krugovima može se razumeti samo kao povratak konzervativizmu, nacionalizmu i određenim belogardejskim političkim ciljevima. Imalo bi smisla uporediti njegovo zaziranje od politike modernizacije Rusije sa današnjim napadima na liberale, a ne bi bilo nezanimljivo ni uporediti odnos prema konstitucionalizmu, individualnim pravima i autoritarizmu, iz čega bi se moglo videti koliko je u Rusiji trajna sklonost ka fasadnim ustavnim i drugim sredstvima, uključujući i geopolitička, kako bi se obezbedila legitimnost vlasti.

Odnosi su bili nešto dinamičniji u devetnaestom veku, no ne bi se reklo da su interesi Rusije i Srbije bili pretežno usklađeni. Da i ne mogu biti, sasvim je jasno autoru Načertanija, dakle shvaćeno je na samom početku sagledavanja spoljnopolitičkih interesa srpske države. Osnovno zapažanje o izgledima srpsko-ruskih odnosa u tom spisu se može izraziti ovako: Rusija nikada neće služiti srpskim interesima, dok će uvek težiti da Srbija služi njenim interesima.

U Načertaniju se o ruskoj politici najviše govori u odeljku o odnosima sa Bugarskom, jer se polazi od shvatanja da će regionalna saradnja biti najvažnija kako bi se obezbedili sprski politički ciljevi. Ne ulazeći u same te ciljeve, nije nevažno ukazati na dva osnovna sredstva koja se preporučuju. Jedno je uklanjanje prepreka trgovini, uklanjanje granica dakle, a drugo je da je potrebno pokazati razumevanje za interese drugih. Ovo poslednje proizlazi iz razumevanja srpsko-ruskih odnosa: susedi ne mogu samo da služe srpskim interesima, i ne može se saradnji sa njima posezati samo u trenucima krajnje nužde. To je ruska, ali ne i srpska poltika.

Peščanik.net, 21.10.2014.