U ponedeljak 29. decembra u 18 sati u knjižari Beopolis, po treći put će biti dodeljena nagrada “Radovan Galonja”. Ove godine nagradu će primiti izdavačka kuća CLIO iz Beograda, za knjigu “Istorija Jugoslavije u 20. veku” Mari-Žanin Čalić, u prevodu Ranke Gašić i Vladimira Babića.
Nagradu dodeljuje izdavačko društvo “Fabrika knjiga”. Prošle godine nagradu je dobila beogradska izdavačka kuća FEDON, za knjigu “Dva kraljeva tela” Ernsta Kantorovica, a 2012. nagrada je dodeljena izdavačkoj kući EX LIBRIS iz Rijeke za knjigu Hansa Künga “Sporna istina: Sjećanja”.
Godišnja nagrada “Radovan Galonja” dodeljuje se za najbolje uobličenu knjigu na prostoru Jugoslavije. Kriteriji odabira obuhvataju sve aspekte – od izbora naslova, preko kvaliteta sadržaja, kvaliteta autorskog teksta ili prevoda, uredničkog, lektorskog i korektorskog rada, dizajna, do preloma i kvaliteta štampe. O nagradi odlučuju ljudi koji su angažovani u Izdavačkom društvu “Fabrika knjiga”.
Radovan Galonja je do leta 2012. pripremio za štampu sva izdanja “Fabrike knjiga”. Njegov samopregor, njegova odanost “Fabrici knjiga”, kao i usredsređenost na svaki detalj koji se tiče izgleda i sadržaja štampanog proizvoda, bili su i ostali primer profesionalne etike.
Knjige za decu i odrasle, za srećnu novu 2015!
Nova izdanja: knjiga proze Viktora Ivančića „Radnici i seljaci“, zbirka priča za decu Zekerije Tamira „Odbačeni saveti“ i ilustrovana priča Armina Gredera „Ostrvo“ – u knjižarama Beopolis u Eurocentru kod Doma omladine i Zepter u Knez Mihajlovoj ulici.
Viktor Ivančić: Radnici i seljaci
Treba odmah otvoreno kazati da su Radnici i seljaci mračna knjiga puna optimizma. Takođe, treba upozoriti i na to da su Ivančićeve priče zaista eseji: briljantne analize posledica rata i divljačke, kvaziliberalne i kvazidemokratske transformacije hrvatskog (srpskog, bosansko-hercegovačkog…) društva. Likovi u ovim pričama – radnici, seljaci i šačica pripadnika poštene inteligencije – notorni su gubitnici tranzicije, koji u egzistencijalnoj krizi preispituju svoju prošlost, tragajući za uzrocima vlastitih nevolja. Optimizam nastaje u trenutku spoznaje i donošenja odluke, koju Ivančićevi junaci potom sprovode. Svaku od tih odluka sažima jedna jedina reč: pobuna.
Viktor Ivančić rođen je 1960. godine u Sarajevu. Živi u Splitu. Bio je jedan od osnivača i dugogodišnji glavni urednik tjednika Feral Tribune. Dosad je objavio prozu Bilježnica Robija K.; studiju Točka na U; zbirke ogleda Lomača za protuhrvatski blud i Šamaranje vjetra. Od 2005. “Fabrika knjiga” objavila je sledeće Ivančićeve knjige: Robi K., u dva toma; a onda i Robi K. Treći juriš!; zbirke ogleda Animal Croatica, Zašto ne pišem i drugi eseji i Jugoslavija živi vječno; te romane Vita activa i Planinski zrak.
Zekerija Tamir: Odbačeni saveti
Zekerija Tamir rođen je u Damasku 1931. Pre tridesetak godina iselio se u Englesku zbog neslaganja s diktatorskim režimom u svojoj domovini, Siriji, gde danas, upravo usled samovlašća i nepoštovanja ljudskih sloboda, bukti građanski rat. Uzimajući za uzor stil narodnih bajki i basni, izgradio je sažet i prozračan jezički izraz, do danas jedinstven među piscima arapskog jezika.
Uz desetak zbirki kratke satirične proze, napisao je i više knjiga priča za decu. Nekoliko tih priča štampao je i Unesko, na arapskom i u prevodu na glavne svetske jezike, kao male slikovnice, koje su poklanjane deci širom sveta. Dve zbirke Tamirovih priča za decu prevedene su i kod nas: “Zašto je zaćutala reka” (u ovoj ediciji Za decu, 2002) i “Moja nevidljiva drugarica” (Kreativni centar, 2008).
Armin Greder: Ostrvo
Armin Greder je rođen 1942. u švajcarskom gradu Bilu, gde je izučio zanat tehničkog crtača, radio kao maketar i objavio prve satirične crteže. Godine 1971. emigrirao je u Australiju i radio kao grafički dizajner, pravio crtane filmove, a potom predavao grafiku i ilustraciju na Univerzitetu Grifit u Brizbejnu.
Iz knjige:
Jednog jutra ostrvljani nađoše čoveka na plaži, tamo gde su morska struja i sudbina nanele njegov splav. Bio je drugačiji od njih…
Fabrika knjiga, 27.12.2014.
Peščanik.net, 27.12.2014.