Pusto je i pomalo zastrašujuće mirno na beogradskim ulicama. Jeste da je Dan državnosti i da radni narod drema, ali ova tišina ne sluti na dobro. Po jarugama serbskim danas se šunja predsednik vlade slaveći praznik. Onda ide u Orašac, pa na Oplenac i posle opet u neku jarugu. Vuče za sobom svitu svojih nacionalno osvešćenih i nacionalno obogaćenih ministara, sveštenike, Karađorđevića i ostale simbole srpske državnosti. Teško da taj karavan može da stigne na inauguraciju predsednika republike, koja je zakazana za 13 sati.
Posle dramatičnih izbora u Dobrom polju kod Doljevca, RIK je juče proglasio Tadićevu pobedu i on će danas u skupštini, pred svojom svitom, pred svojim ministrima, koji su u slobodno vreme i kada se stigne veliki Evropejci, pročitati onu glupo sročenu zakletvu. A Koštunica – ako ga se seti, seti. Možda mu i dođe na inauguraciju, a ako ne, onda ništa, neće se predsednik naljutiti, on za Koštunicu ima veliko i uvek otvoreno srce.
Održan je i taj dramatično najavljivan susret dva srpska diva, Koštunice i Tadića. I desilo se čudo: sastanak je najavljen kao poslednji pokušaj da se deblokira funkcionisanje države, kao pokušaj da Tadić podseti Koštunicu na rezultate izbora i na politički sporazum sa EU. Desilo se da je Tadić na sastanak ušao pevajući Odu radosti, himnu EU, a izašao sa istog sastanka iz grla pevajući Vidovdan. Sve u svemu, kada se Tadićeva pobeda na izborima malo detaljnije opiše, prestaje da se razlikuje od poraza.
Najgore je to što je podatak iz njegove kampanje o tome da se predsednik bira do 2013. godine – tačan. Nećemo gledati Nikolića, ali ćemo trpeti Tadićevo glumatanje pet dugih godina.
Koštunica će, čim izađe iz Marićevića jaruge, nastaviti da sa Samardžićem, Simićem i ostalim mračnim svetom zahteva pravdu, što je u Koštuničinom slučaju uvek samo gola želja za osvetom. On više nije u stanju da se kontroliše i prikriva svoje motive. Rekao je da nam nacionalno dostojanstvo nalaže da nanosimo štetu svakome ko prizna nezavisnost Kosova. Obraz, Nacionalni stroj, Naši i ostali dripci koji sebe zovu svetosavskim nacionalistima i srbskim rodoljubima shvatili su Koštuničinu poruku i sada im je široko polje. Crkveni velikodostojnici izgleda nemaju primedbi na to kakve se protuve zaklanjaju iza krsta. Ne biraju naše vladike s kim će graditi novu srbsku veru. Ako to zahteva neku kašikaru, neku bejzbol palicu, pa i neko ozbiljnije naoružanje, u redu – Kosovo je u pitanju.
Vladika raško-prizrenski Artemije, koji predvodi crkveno krilo odbrambene linije Kosova, krajem decebra je rekao kako su reakcije srpskih političara najavljene za slučaj proglašenja nezavisnosti Kosova – nedovoljne. Vladika je izneo svoj predlog akcionog plana, koji treba sprovesti pre proglašenja nezavisnosti. Pod jedan, zatvoriti administrativnu granicu za putnike i robu na tri dana. Pod dva, pozvati posmatračku misiju zemalja članica Šangajske oganizacije za saradnju, u kojoj su Kina, Rusija, Pakistan i Indija. Pozvati na mobilizaciju sve vojne obveznike, organizovati vojne vežbe u oblastima bliskim pokrajini.
Delovi šangajske kanaste vladike Artemija verovatno su inkorporirane u osvetničke i tajne akcione planove vlade. Deo sa vojnom vežbom je već u toku u Nišu, pod nazivom Sretenje 2008. Nišlije, koje su doživele masakr na pijaci za vreme bombardovanja 1999, verovatno su pune razumevanja za ovaj vojni igrokaz. Uzgred, pre dva dana su Nemci obeležili godišnjicu bombardovanja Drezdena, kada su saveznici za jednu noć, 1945. novim zapaljivim bombama ubili 135.000 ljudi.
Vladika Artemije je predložio i da se u Beogradu i širom Srbije organizuju masovne demonstracije u kojima bi, kaže, crkva mogla i morala da učestvuje. To podseća na 1937, kada je posle liturgije u Sabornoj crkvi patrijarh Varnava stao na čelo povorke od nekoliko stotina hiljada ljudi i krenuo ulicama Beograda u znak protesta zbog ratifikacije konkordata između Jugoslavije i Svete stolice. Protest je prerastao u masovne nemire i ova litija je ostala upamćena kao krvava litija.
Emisija Peščanik, 15.02.2008.
Peščanik.net, 15.02.2008.