Dobar dan svima, a pre svega Beograđanima koji su jutros zatekli ulice čiste kao nove. Gradske službe su radile celu noć, pralo se, čistilo, uklanjali su se tragovi sinoćne sramote. Gradonačelnik Beograda i drugi kadrovi DS u gradskoj vlasti su radili svoj posao, ali su ujedno nastavili i da igraju ulogu koju je njihovoj stranci namenio Koštunica – da sakrivaju, pokrivaju, maskiraju sve pogane stvari koje čini njihov koalicioni partner .
Tadić je pobegao u Rumuniju da ne bi morao da se penje na binu sa Nikolićem, a onda je iz Bukurešta pozivao na mir. Ne mora predsednik ni da se vraća, Tomislav Nikolić mu je sinoć preoteo mandat. Može Tadić slobodno da nastavi obilazak zemalja koje još uvek nisu priznale Kosovo. Može pravo iz Rumunije u sunčanu Španiju, pa na sunčani Kipar, kupićemo mu i onaj avion koji se puni kerozinom u vazduhu, da ne mora ni da sleće – ako se tako oseća bezbednijim. Predsednik nam je pravi srpski Odisej, čuje glasove sirena, glasove predaka koji ga dozivaju, a on, naš lepi Odisej, vezao se za jarbol da ih ne bi sledio i udavio se.
Sinoćna Koštuničina arhetipska narodna pobuna protiv moćnika pretvorila se u divljanje čopora mladih srpskih pokoljenja. Srpski nacionalizam sinoć je doživeo svoj logičan kraj. Kosovski mit se sinoć tako lako transformisao u krađu patika, piva i boksova cigareta.
Vučići, Koštunice i Kusturice su nam sinoć demonstrirale kako to treba da izgleda početak potrage za otetom otadžbinom, kako treba da izgleda potraga za gralom koji će vratiti slavu predaka i snagu narodu koji, samo naizgleda izgleda kao da je na izdisaju.
Jedan od najslavnijih srpskih grobara se sinoć na bini kleo u Boga a njegovo strašilo Vučić, mali maroder koji je huškao ljude na klanje, a on skupljao skupocene parfeme i kvadrate stanova po Beogradu, optuživao je da su za sinoćno nasilje krivi oni mediji i pojedinci koji priznaju da je Kosovo nezavisno i time provociraju njegov narod.
Koštunica je sinoć šištao, glumeo, podvriskivao o nepravdi, a njegovo strašilo, novopečeni Srbin, Emir Kusturica, podsmevao se nama poturicama, podsmevao se strahu nas koji za male pare prodajemo srpstvo. Mi smo postali loši Srbi za male pare, a on veliki Srbin za velike. Njemu naravno nije do srpstva, nego je besan zato što nije uspeo u Holivudu i zato sinoć kosovskom mitu suprotstavlja holivudski.
Svi se pitamo kuda vodi ovo što je sinoć počelo. Šta u stvari hoće Koštunica: koncentracionu vladu, vanredno stanje ili je prošao sve te faze i sada je prosto samo žedan krvi. Da li je na njegovom oltaru dovoljna žrtva ono ugljenisano telo iz američke ambasade.
Emisija Peščanik, 22.02.2008.
Peščanik.net, 22.02.2008.