Danas je veliki petak, grad je pust, kao da su roditelji juče sačekali decu ispred škole, stavili ih u kola i autobuse i pobegli negde. Ovako puste ulice slika su nepomičnosti i pustoši u koju smo, nekada davno, zapali. I sada, šta god da nas neko pita, mi ne odgovaramo, za svaki slučaj. Uskoro ćemo prestati da popunjavamo i najobičnije upitnike. Ko zna zašto neko traži da kažemo gde smo rođeni i kako se zovemo.
Sve vesti o vladi i predsedniku počinju sa NIJE. Nije vlada usvojila predlog da se energetski sporazum sa Rusijom ratifikuje u skupštini, skupština se NEĆE sastajati, vlada NIJE prihvatila predlog strategije za mlade ministarstva za omladinu, a predsednik Tadić NIJE hteo da se rukuje sa Hašimom Tačijem. Kako je samo brzo i energično Tadić demantovao da je pružio ruku lideru koovskih Albanaca. Da jeste i da ga je, ne daj bože, neko uslikao kako izvodi tu bludnu radnju, prednost radikala nad DS-om bi se od 100.000 glasova za čas udvostručila.
Tadić i njegove demokrate su stvorile novog srpskog patriotu, novoga čoveka, rekli bi nekada komunisti. Taj srpski patriota izgleda kao dečak u crkvenom horu – čist, začešljan i pažljivo ispeglan, izgovara radikalski tekst, ali sa pravilnim akcentom i bez psovki, potajno se raduje paljenju ambasada, ali to sam nikad ne bi uradio, hoće u EU ali ima samo ružnu reč za sve što unija predstavlja, i 11. maja će, posle nedeljnog ručka kod mame, otići da glasa za DS.
Tadić će biti predsednik Srbije do 2013. i velika je verovatnoća da će i Tači do tada biti politički živ i zdrav. Da li to znači da nam se predsednik zarekao da u sledećih 5 godina nikada, ni pod kakvim okolnostima, neće svoju desnicu pružiti lideru kosovskih Albanaca. O gimme five pozdravu i da ne govorim. Imamo, na žalost, predsednika koji misli bi pružanje ruke jednom albanskom političaru automatski značilo odricanje od Kosova, kosovskih junaka i majke Jugovića. On je jedan od onih koji misli da kiša neće pasti kada njegov telohranitelj ne ponese kišobran, da će oluja biti nemoguća ako Šaper ili Krstić razbiju barometar.
Najnovije CESID-ovo istraživanje potvrđuje ono što smo znali, da radikali u ovom trenutku imaju 100.000 glasova više nego demokrate. Hanibal je pred vratima, a tu su ga doveli mnogi. Košunica predvodi tu sramnu, veleizdajničku družinu. Broj glasova vladajuće stranke je mali, ali više im i ne treba, oni su svoju misiju – vraćanje Šešelja i Mloševića na vlast – ispunili. Od 2000. godine gledamo predstavu njegove tobožnje borbe za poštovanje zakona i demokratske procedure. Sve je to služilo samo jednoj svrsi, poništiti ono što su 5.oktobar i Đinđićeva vlada postigli. Jedno vreme su se on, njegovi analitičari, ministarstva sile i njegovi nacionalni radenici femkali i pokušavali da satiranju ove države pribave demokratski i legalistički oreol. To me je podsetilo na pesmicu Grigora Viteza u kojoj se kaže:
A što, vuče, viriš kroz to granje,
Gledam da pojedem ono janje,
Pa pojedi ga, šta ti smeta,
Smišljam razlog radi sveta.
Koštunica je razloge odavno prestao da traži i sada smo pred danom, u kojem će na vlast doći stočari, koji u svome stadu žele samo čistu srpsku rasu. Niko ne zna kako bi se na vlasti ponašali Vučić, Todorović i Nikolić podržani Koštunicom i Dačićem. Možda će se odlučiti da ne iskušavaju novi, sada već sasvim krvavi 5. oktobar, pa će nastaviti putem mrcvarenja kojim nas je poveo Koštunica. Možda će se odlučiti da nas dokrajče. U tom slučaju, 11. maja možemo u svet da pošaljemo poruku, koju su morzeovom azbukom poslali neki francuski mornari u nevolji: Javljamo svima – ovo je naš poslednji pozdrav pre večne tišine.
Radio emisija Peščanik, 25.04.2008.
Peščanik.net, 25.04.2008.