Košava je najzad stala. U Bibliji je Bog često predstavljen u obliku moćnog vetra. Možda je vetar simbol čistog duha u knjigama starostavnim, ali ovih dana u Srbiji je pre simbol čiste propasti koja nam se sprema. Osam godina nismo bili sposobni da izađemo iz kuće koja gori. Uplašili su nas krvavi tragovi koje smo ostavili za sobom i budućnost koja nam se činila nedostojnom nadnicom za patnju koju smo MI preživeli. Ljudi govore – bolje je nego pre, polako napred, zašto je Laki tako nervozan.
Nikada nismo doneli odluku da ćemo putovati za Brisel, pa smo pod Briselom počeli da podrazumevamo i Teheran, Havanu i Moskvu. Tzv. proevropska Srbija delila se na one koji su kao realni, uravnoteženi i smatraju da nije toliko važno da li ćemo u Evropu stići koju godinu pre ili kasnije, i one druge, nas, koji smo nerealni, radikalni i histerični. Ovi pametni, racionalni i nadasve uravnoteženi mudraci kojima se nikuda ne žuri, zaboravili su da Srbija posle 5. oktobra nije samo sklepani splav pun brodolomnika, koji će se, malo veslajući, malo dremajući, jednog dana dokopati sigurne luke. Postoji i okean koji ponekad podivlja. I podivljao je. Veliku krizu koja ljulja celu zemaljsku kuglu dočekali smo rastureni i bedni. Zapadnjaci, koji životu pristupaju sa stalnim oprezom, pripremaju odbranu, a mi, kao pravi varvari, verujemo u sopstvene snage, ojačane Putinovom Rusijom.
Gledala sam grčke demonstrante kako zauzimaju državnu televiziju, bacaju molotovljeve koktele na parlament i zauzimaju Akropolj. De Ružmon je gledao Hitlera kako prolazi kroz Trijumfalnu kapiju i napisao da mu je Hitler izgledao kao manijak koji ulazi u kuću i trese svaki komad nameštaja – pa ako nameštaj odoli, on diže ruke, ako ne, lomi do kraja. Tako je Hitler, kaže De Ružmon, srušio sve što je bilo crvotočno u našem svetu. Ova finansijska kriza je kao Atila, Bič božiji, kazna za sve koji su pokazali slabost. Grčka država i grčko društvo su slabi i korumpirani. Grci se, kao ni mi, nisu na vreme upristojili, baš ih je bilo briga za pitanja dobra i zla. Svega su se setili kada je ubijen jedan dečak, ali bilo je kasno. Zato Atina gori već danima. Strah me je da pomislim šta će se desiti sa nama ako se ne prenemo iz ove bele smrti. Ako je Grčka, sa sve svojim maslinama, morem, milionima turista, dugim periodom realativnog ekonomskog blagostanja tako eksplodirala, šta će se desiti ako naši ljudi izađu na ulice. Mi smo nekoliko puta naoružaniji, frustriraniji i siromašniji, a sklonost ka nasilju nam je postalo srednje ime. Jorgos Papandreu je proglasio državni slom. Kako će se zvati ono što ćemo doživeti mi, ako naša vlast i naše društvo pod hitno ne budu aktivirali nagon za samoodržanjem. Ako tako nešto ovde još uvek postoji.
Za Katare, ljudi su samo sablje kojima mašu duhovi čije ruke ostaju nevidljive. Gledajući juče skupštinu i Tadićevog dobošara Vuka Jeremića, činilo mi se da su naši političari samo sablje kojima se bore EU i Putinova Rusija. Pobedio je duh iz Kremlja. Juče nam je Jeremić preneo završni zaključak Borisa Tadića, citiram:Preživeli smo direktan atak na ustavni poredak i pokušaj secesije. Srbija je delovala mirno, diplomatski i pravnim sredstvima. Prethodna i ova vlada su na secesiju odgovorile prilično dobro, jasno i nepokolebljivo. Politika koju je prošla vlada formulisala je politika koju ova vlada sprovodi u delo, rekao je Tadićev ministar spoljnih poslova. Nije to bilo samo još jedno buncanje Jeremića u kosovskom delirijumu. Posle gasno-naftnog sporazuma, izbacivanja G17 iz igre, zagrljaja sa Dačićem i ljubakanja sa Tomom Nikolićem, bila je to objava Borisa Tadića potpunog prekida evropskih integracija Srbije.
Ljudski um se razvijao malo po malo. Prvo je bilo neophodno ovladati fizičkom stvarnošću. To važi čak i za um Borisa Tadića. A fizička stvarnost govori da je Kosovo nezavisna država i da on tamo može da ode samo uz dozvolu KFOR-a i oklopni transporter. I on zna da je toj priči kraj, ali je nastavlja, kao alibi za svoju nespremnost da državu, koja mu je sticajem tragičnih okolnosti dopala ruku, povede tamo gde mora, ne bi li preživela.
Pogledajte kako se sve što se odnosi na normalno funkcionisanje države prolongira u nedogled. Nisu u stanju da urade nove pasoše. Ministar za prostorno planiranje Dulić kaže da se za iduću godinu priprema zakon o izgradnji, koji bi trebalo da doprinese smanjenju korupcije. Obećali su nam i metro, Dinkić za iduću decenuju planira modernizaciju železnice. Da ne pominjem skupštinski fucking poslovnik, i on će biti gotov iduće decenije. 117 sati, trećinu svog radnog vremena, poslanici su potrošili na priču o poslovniku.
Za ulazak u Evropu potrebni su nam političari koje ne možemo ni da zamislimo. Za približavanje Kremlju, dobri su i ovi koje imamo. Sa ruskim gasom oni će uvesti i Putinov odnos prema novinarima i Putinov način obezbeđivanja 16 predsedničkih mandata unapred. Usvojiće i najnoviji predlog ruske Dume da se radikalno pooštri definicija izdaje. Član Dume, Izvesni Lugovoj, koga su Britanci optužili da je otrovao disidenta Litvanjenka, izjavio je – svako ko nanese štetu ruskoj državi treba da bude istrebljen.
Zbog Kosova smo zabranjivali prikazivanje filmova, podržavali zabranu knjiga, Kubu i Iran, zašto ne bismo i Putinovo shvatanje ljudskih prava. Rusi imaju jake gasno-raketne argumente, mi nemamo ništa. Imamo samo ovu ekplozivnu smesu od poretka, koja će nam eksplodirati u lice.
Danas je Sveti Nikola, pola Srba će slaviti, a pola će ići u goste. Posle jučerašnjeg poziva Vuka Jeremića naciji na sabornost, ne mogu da se otmem slici na kojoj se, već negde kod posnih sarmi, i gosti i domaćini pretvaraju u zaverenike koji kuju zaveru o sopstvenoj propasti.
Muzika u današnjoj emisiji:
Emisija Peščanik, 19.12.2008.
Peščanik.net, 19.12.2008.