Ako ste iole pametna osoba, a pritom ste uspeli da progutate realnost Srbije, mediji (naročito štampani) predstavljaće za vas izvor humora kojem bi i autori Monty Python-a pozavideli. Naravno da u tekstovima nema ničeg direktno i otvoreno smešnog, ali je vazda zabavna ideja sada već većine štampanih (i online) medija u Srbiji da glume objektivno/nepristrasno/neutralno izveštavanje, a da istovremeno toliko vulgarno/otvoreno/bezobrazno/beskrupulozno namiguju građanima/čitaocima u pravcu u kome treba da misle, naročito sada kada se bliže izbori i promoviše određena državna politika. Za neupućene, to je ne tako davno ipak bilo malo prikrivenije i elegantnije.
U tekstu „Švajcarski sud oduzeo oba deteta srpskoj porodici“ najtiražniji list Blic implicira već i naslovu (a i u tekstu) da je odluka nepravedna, da je ključni momenat to što je porodica „srpska“, a ne šta je suština. Imajući u vidu jedan slični slučaj iz SAD u 2011, čitaocima se (valjda) sugeriše da se na trulom Zapadu srpskim porodicama (tek tako) oduzimaju deca. U ovom tekstu (a i tokom slične priče iz SAD) nije bilo volje novinara domaćih medija da čuju i „drugu stranu“, niti je bilo ko ostavljao mogućnost da bi odluka mogla biti opravdana. Verovatno će u narednim danima odluka zlog švajcarskog suda dobiti više prostora nego razne loše presude srpskih sudova ili nepostojanje presuda u slučajevima gde bi one odavno trebalo da postoje. Da budemo pravedni, korak dalje od Blica je otišao Press, koji sličan tekst (bez druge strane i mogućnosti da odluka može biti ispravna) završava veoma „važnom“ informacijom: „Pisac Miodrag Lukić (45), koji 21 godinu živi u Švajcarskoj, sudbinu sličnu porodici Samardžić opisao je u svom romanu Foka. On se javio Pressu da ukaže na to da su česti slučajevi da neka službenica slepo radi svoj posao ne razmišljajući o ljudskim sudbinama“. Dozvoliću sebi luksuz da pisca Lukića pozovem u Srbiju, zemlju gde službenice ne rade svoj posao, ali se brinu o ljudskim sudbinama likova iz TV novela.
Za razliku od švajcarskog suda, dobro je prošao Srđan Šaper. U rubrici „Politika“ na sajtu dnevnog lista Alo, našao se kratki tekst „Srđan Šaper, dobri sin“. Ne očekujte senzaciju, čitav tekst se svodi na fotografiju g-dina Šapera sa svojom majkom (80 godina, bivša profesorka istorije) pored SC 25.maj, njegovu izjavu da su pili kafu i nabrajanje njegovih funkcija. Imajući u vidu da je Alo ipak tabloid i da tekstovi uvek predstavljaju nešto „skandalozno“ i „senzacionalno“, novinar i urednik su valjda hteli da nam namignu da kod g-dina Šapera nema ničeg zanimljivog, sem kafe i šetnje sa majkom. Mislim da bi mnogi političari, pevači i ostali koji su na meti tabloida platili da se nađu u ovako bogougodnim tekstovima.
U ovom kontekstu ne treba zaobići ni najčitaniji sajt (B92). Ako je sudeći po najvažnijim vestima na ovom sajtu (na mobilnoj verziji sajta automatski se prikazuje najvažnijih 5 vesti), čitaoci stiču utisak da je propast evra gotova stvar, a da je EU manje sigurna od zajednice Rusije i Belorusije. Naime, gotovo uvek u prethodnih nekoliko meseci jedna od pomenutih 5 glavnih vesti je ili propast evra, nemogućnost dogovora u zoni evra, kriza u EU, kriza u nekoj od članica, kriza koja će tek početi u nekoj od najstabilnijih država članica, nekakva nova nepravedna odluka o dužini krastavaca ili zabrani proizvodnje jaja „iz kaveza“ i kojekakve druge loše strane EU. Šlag na torti su izjave domaćih političara i navodnih eksperata, u kojima se na ovaj ili onaj način ponavlja teza o „zamoru-od-proširenja“. Pogađate, posle ovakvih tekstova svaki prosečan građanin se zapita „pa šta će nama uopšte ta kandidatura?“, a niko i ne pomišlja da se sve zemlje Balkana nisu pomerile ka EU upravo zbog toga što nisu ispunile ono na šta su se obavezale dobrovoljno prema svojim građanima i prema EU (najčešće se to tiče pravosuđa i borbe protiv korupcije).
Ako vam i dalje suštinski nije jasno ovo „namigivanje“, pogledajte reakciju zvanične Rusije na obogaćivanje uranijuma od strane iranskih vlasti. Zvanična Moskva izražava zabrinutost, ali je ključni deo sledeći (by TANJUG): „Rusko Ministarstvo naglašava da je važno istaći da je Iran unapred obavestio Međunarodnu agenciju za atomsku energiju (IAEA) o početku aktivnosti u postrojenju i da je sav nuklearni materijal tamo pod kontrolom Agencije“. Ta rečenica dovoljno govori kolika je zaista zabrinutost, ali i namiguje/poručuje ostalim „akterima“ da ne diraju Iran (makar za sada).
Na list Politika i ne treba trošiti reči. Glavna vest dana je oružje za navodnu terorističku akciju tokom proslave dana Republike Srpske. Treća rečenica podnaslova je „Skup toliko značajnih SRPSKIH glava mogao je da bude izazov za razne grupe i pojedince“. Nije dakle bitna ni istraga, ni motivi, ali ni eventualni gubitak ljudskih života. Bitne su glave i to SRPSKE, iako tekst ima ljupko neutralan naslov „Istraga će pokazati da li je planiran atentat“. Uz ovaj neutralan, ide i prigodan tekst o istom događaju, a iz pera gospodina Miroslava Lazanjskog. Tekst se završava na sledeći način: „Ko su mogući direktni, ili indirektni naručioci? Ima ih više, zavisi kome sve direktno ili indirektno smeta Republika Srpska, njen uspešan razvoj i opstanak, te njene bliske veze sa Srbijom. Kome sve smeta jaka Srbija.”
Vredi ne zaboraviti i večito vredne Večernje novosti, koje pod vrcavim naslovom „Tači uzalud spušta rampu“ prenose tzv. „stav Beograda“ da Priština ne može zabraniti posete srpskih zvaničnika Kosovu. Naravno, u tekstu nema ni reči o tome na koji način bi Srbija osigurala posete svojih zvaničnika, ukoliko bi Vlada Kosova odlučila da upotrebi policiju (KPS) i specijalce (ROSU) kako bi sprečila neku od poseta, a EULEX i KFOR tom prilikom naprosto kazali da „neće da se mešaju“.
Kakvi su nam mediji, takva nam je i demokratija. Kakva nam je demokratija, takvi su nam i mediji.
Peščanik.net, 11.01.2012.