Srbija ne razume šta je rasizam jer tamo nema crnaca, zaključio je Tim Maršal, urednik spoljne redakcije televizije Sky News, nekadašnji dopisnik iz Beograda, komentarišući incidente na fudbalskoj utakmici u Kruševcu između mladih reprezentacija Engleske i Srbije.
Iako će nam priznati postojanje ekstremnog nacionalizma, britanski novinar svedoči da malobrojni crnci koji žive u Srbiji obično nisu izloženi rasizmu – mada će doživeti da ljudi zure u njih, ”onako kako bi neki belac privukao radoznale poglede u ruralnoj Kini”. U Srbiji, prosto, nema svesti o tome šta je rasizam, kaže Maršal, jer nije bilo prilike za dugotrajne socijalne tenzije poput onih u zemljama sa brojnom rasnom manjinom te posledične ”lekcije” uz čiju bi pomoć društvo moglo da prevazilazi takve sukobe.
Sticajem okolnosti, istog dana kada je Maršal izdvojio svoje mišljenje iz opšteg konsezusa engleskih medija o srpskom rasizmu, u Beogradu je objavljen nezvanični izveštaj jedne nevladine organizacije sa javnog sastanka koji je gradska vlast organizovala prošle sedmice, u okviru procesa raseljavanja ”podstandardnog naselja” sa trase pristupnih puteva ka Đilasovom mostu na novobeogradskoj obali Save.
Reč je o prinudnom raseljavanju nekoliko stotina romskih porodica iz udžerica koje su se našle u širem okruženju budućih prilaza za most na Adi, a čija je konačna faza započeta aprila ove godine kada je većina Roma u spektakularnoj gradskoj akciji deportovana u kontejnerska geta po obodima prigradskih naselja, ili proterana u gradove u kojima su imali poslednju prijavu boravka.
Izveštaj sa sastanka o planovima za preostale 52 romske porodice čije je naselje direktna prepreka za razvoj, poslužiće kao demanti ideje da brojnost manjine na neki način uslovljava bilo kakve tenzije (ne računajući nervozu belog stanovništva) te da će baš te tenzije proizvesti očekivane ”lekcije” o rasizmu.
Navodno, konsultativni sastanak zakazan je sledećim rečima: ”Grad Beograd Vas obaveštava da će se u petak 12. oktobra 2012. godine u 12 časova u Mesnoj zajednici ”Gazela” (…) održati javni sastanak na kome ćete biti upoznati sa daljim planovima za Vaše trajno stambeno zbrinjavanje”. Pedesetak stanovnika naselja – zajedno sa predstavnicima Evropske investicione banke i tri ovdašnje nevladine organizacije – čekalo je pola sata na članove Sekretarijata za socijalnu zaštitu koji su im zatim, ne gubeći vreme na predstavljanje i objašnjenje svrhe sastanka, saopštili kakvu im je budućnost namenio Grad.
Usledila je prozivka po spisku, uz napomenu da će se prozivati samo ”glave” porodica, kako bi se ljudi opredelili gde će biti raseljeni. U ponudi je bilo sedam lokacija, a većina prisutnih izabrala je istu – Orlovsko naselje, najbliže Beogradu. Vreme za diskusiju o lokacijama, informisanosti građana i odgovornosti gradske uprave, uštedelo se odlukom da će Sekretarijat za socijalnu zaštitu sam napraviti raspodelu. Kriterijumi za ovu raspodelu i sudbina onih koji će se naći predaleko od grada nisu bili na dnevnom redu.
Sastanak je nakratko prekinut kada je jedan od učesnika pokušao da snimi razgovor kako bi imao dokaz za kontradiktorne informacije koje gradska uprava iznosi u različitim prilikama. Pod tačkom razno razgovaralo se o ljudima koji su izostavljeni sa spiska.
”Prisutni stanovnici naselja nisu dobili obaveštenje o tome koja je sledeća faza procesa i kada mogu da je očekuju”, konstatuje se u izveštaju posmatrača.
Nezvanično, na sedam lokacija gradiće se montažne zgrade koje mogu da prime do dvadeset porodica – što je rešenje postignuto pod pritiskom Evropske investicione banke koja sufinansira gradnju mosta i prilaznih puteva, ”kako bi se izbeglo stvaranje geta”. Takođe nezvanično, gradnja montažnih kuća mogla bi biti gotova na proleće 2013. a naredne godine očekuje se i gradnja kuća za oko 270 romskih porodica koje se sada nalaze u kontejnerskim getima – za šta je Evropska unija već izdvojila 3,5 miliona evra.
Do proleća, Grad će ovim porodicama možda obezbediti ugalj za ogrev od Crvenog krsta. O vodi i struji nema ni govora, rečeno je, jer su barake ilegalne.
Svest o rasizmu u Srbiji izostaje jer je rasna segregacija ovde ugrađena u sistem do te mere da položaj Roma malo kome pada na pamet kada se govori o rasama. Život u prljavštini, sklonost krađama i prevarama, odnos prema sopstvenoj deci kao robi koja se može dobro unovčiti, civilizacijska retardiranost – u Srbiji se smatraju rasnim karakteristikama Roma. Lišeni elementarnih građanskih prava, Romi nisu u prilici ni da pristupe zamišljenoj društvenoj lestvici, a kamoli da se pokrenu sa njenog dna. Sistemska segregacija obezbeđuje da do socijalnih tenzija nikad ne dođe.
Obrazovana na popularnoj kulturi Zapada, javnost u Srbiji zapravo je sve ređe autentično iznenađena različitom bojom kože crnaca i već prilično dobro zna da su i oni ljudi jednakih prava, pa bi se incidenti na kruševačkom stadionu možda i mogli uopšteno pripisati vladajućoj kulturi nasilja. Na prave lekcije o srpskom rasizmu sačekaćemo kad Romi postanu svakodnevna tema američkih televizijskih serija ili kad im u zaštitu stane UEFA. Jer državu koja bi bila u stanju da nas dovede u red nemamo.
Peščanik.net, 20.10.2012.