Bitka postaje sve žešća i sredstva se više ne biraju, jer važan je cilj – Srbija mora da postane ruska energetska kolonija. „To je dobro i za Rusiju i za Srbiju“, kažu ruski lobisti u Beogradu. A Mlađan Dinkić, ministar ekonomije koji tvrdi da nije dobro za Srbiju da NIS pokloni Rusima za 400 miliona evra, proglašen je za produženu ruku austrijskog OMW-a, sotonu i izdajnika.
Ima već više od mesec dana kako svaki dan po jedan (a nekad i više) ruskih lobista „sole pamet“ srpskoj javnosti o „medu i mleku“ koji će, pored gasa i nafte, teći iz Rusije prema Srbiji samo ako ne odustanemo od prodaje NIS-a ruskom Gaspromu za 400 miliona evra. I bivši ambasador Aleksejev, i sadašnji Konuzin, i neki Mališev, i Sergej Lavrov i Sergej Ivanov i Toma Nikolić tvrde da „Samo Gasprom Srbiju Spasava“. Usput im iz usta ispadne i poneka pretnja, tek toliko da se „smrznemo“ i zahvalimo bogu što im nismo tako blizu kao Gruzija.
Pošto Dinkić ostaje neumoljiv tražeći da nezavisni revizor utvrdi pravu cenu NIS-a, lobiranje se pojačalo, pa je tako iz senke morao da izađe i jedan od ključnih ruskih lobista u Srbiji i pridruži se horu ruskih dečaka.
Informativna služba Demokratske stranke Srbije dostavila je 22. avgusta javnosti pisanu izjavu Nenada Popovića, predsednik Ekonomskog saveta te partije, koji je optužio ministra Dinkića da pokušava da „poništi celukupan naftno-gasni sporazum sa Rusijom“. A to znači, kaže Popović, da Dinkić “direktno sprečava otvaranje 100.000 novih radnih mesta, usporava ulazak Srbije u Evropsku uniju, odbija strane investitore i sprečava dugoročnu bezbednost zemlje”. Da bi na kraju svoje pisane izjave Popović zaključio kako “ni jedan pojedinac nema pravo da zbog ličnih interesa i interesa naftnih lobija uništava nacionalni i državni interes Srbije”.
Da bi se shvatila težina i značaj optužbi, naročito onaj deo o „ličnim interesima“ koji uništavaju nacionalne i državne interese, valjalo bi pogledati ko je Nenad Popović, potpisan u saopštenju Demokratske stranke Srbije kao šef njenog Ekonomskog saveta.
Na letošnjoj promociji knjige Nenada Popovića „Otvoreno o ekonomiji Kosova i Metohije“, ambasadorka Srbije u Rimu i bivša šefica Koordinacionog centra za Kosovo Sanda Rašković-Ivić ovako je opisala prvi susret sa Popovićem: “Kad sam izabrana za šefa Koordinacionog centra za Kosovo, pozvao me je premijer Koštunica i rekao da mi šalje jednog našeg sjajnog Srbina iz Bosne, inače poslovnog čoveka koji bi mogao da pomogne u Koordinacionom centru. I za pola sata Nenad Popović je bio u mom kabinetu”. Tako je Nenad Popović postao šef ekonomskog tima u Koordinacionom centru za Kosovo.
A pre nego što je postao „naš Srbin iz Bosne“, Nenad Popović je krajem devedesetih godina prošlog veka i početkom novog veka bio predsednik (vlasnik) kompanije ABS Holdings, nastale na ruševinama sovjetske privrede i na temeljima ruske tranzicije.
I uvek spreman da se u pogodnom trenutku uključi u srpsku tranziciju. A taj trenutak pojavio se dolaskom na vlast Vojislava Koštunice. Nenad Popović postaje finansijer Demokratske stranke Srbije, blizak politički saradnik premijera, nezaobilazni učesnik privatizacije srpskih preduzeća iz sektora prozvodnje energetske opreme, pobednik na mnogim tenderima za dobijanje poslova u državnom sektoru elektroprivrede, sportski „radnik“ i – visoki državni činovnik.
Još 3. juna 2004. godine nedeljnik NIN u tekstu „Koštunica pred zemljom čuda“ predstavlja Popovića kao jednog od uspešnijih srpskih biznismena u Rusiji, čija firma ABS Holdings sa oko 5 000 zaposlenih i 200 miliona dolara godišnjeg obrta za partnere ima Elektroprivredu Rusije, Gasprom, Lukoil, BP-tank, Ruske železnice i mnoga druga preduzeća.
Ista novina naredne godine (početkom 2005.) prenosi izjavu „bosanskog biznismena“ iz Moskve Nenada Popovića: “Pomno pratimo najavljenu buduću privatizaciju proizvodnje električne energije u Srbiji i odmah da kažem da imamo interes da se na svaki način u nju uključimo.”
I zaista, nije dugo trebalo da se ta najava obistini.
List Politika 22. februara 2005. piše da je „Fabrika opreme za distribuciju električne energije Minel fepo u Zrenjaninu prodata po početnoj ceni od 61 milion i 872.000 dinara Beograđaninu Nenadu Popoviću“.
Opet Politika 29. jula 2005. piše da je „za 124,7 miliona dinara prodato preduzeće Minel elektrooprema i postrojenja iz Beograda, a kupac je Nenad Popović, vlasnik firme ABS Holding iz Moskve“.
Zatim, ponovo Politika 28. decembra 2005. obaveštava da je „ABS Holding, vlasnika Nenada Popovića kupio preduzeće Minel kontaktne mreže po početnoj ceni od 50,2 miliona dinara“.
A onda list Danas 14. jula 2006. piše da je „na aukciji u Agenciji za privatizaciju prodato preduzeće Minel Projektinženjering, koje je za 91 milion dinara kupio ABS Holding, čiji je vlasnik Nenad Popović. Početna cena tog preduzeća bila je 26,9 miliona dinara“.
Iste novine 6. marta 2008. pišu da „u sastavu ABS Holdingsa od 2005. godine u Srbiji posluju ABS Minel Trafo, ABS Minel Elektrooprema i postrojenja, ABS Minel FEPO, ABS Minel Elektrogradnja Dalekovodi, ABS Minel Kontaktne mreže, ABS Minel Projekt inženjering i ABS Kontrol sistems“.
Tragajući za novim srpskim biznismenima Blic 20. novembra 2006. piše da je „među kupcima koji su po pet puta pobeđivali na aukcijama, šef vladinog Ekonomskog tima za Kosovo i vlasnik kompanije ABS holding Nenad Popović, koji je na aukcijama kupovao isključivo firme izdvojene iz nekadašnjeg Minel holdinga. Za četiri firme koje je kupio kao fizičko lice i jednu gde je nastupao ispred konzorcijuma zaposlenih, Popović je izlicitirao ukupno 577,8 miliona dinara (7,2 miliona evra)“.
Na pitanje zašto je Popović, iako vlasnik kompanije koja samo u Rusiji zapošljava nekoliko hiljada ljudi, na aukcijama nastupao kao fizičko lice, Blic daje i odgovor: „po Zakonu o privatizaciji, pravna lica kupci na aukcijama plaćaju odjednom i u celosti, dok fizička lica imaju mogućnost plaćanja u šest godišnjih rata“.
U proleće 2008. raspisan je tender za prodaju Minel transformatora iz Ripnja, još jednog preduzeća iz sastava nekadašnjeg Minel Holdinga. Večernje Novosti 12. avgusta 2008. pišu da se „na tender za prodaju Minel transformatora javilo pet ponuđača: ABS Minel trafo iz Mladenovca, italijanski Transformer elektro servis, letonski AS Latvo, konzorcijum koji čine firme Trans enterprajziz iz Niša i ruski Samarskij transformator i konzorcijum ruskih firmi OAO Novaja ERA i Aurora menadžment.
Nešto ranije, Zoran Radosavljević, direktor ABS Holding Srbija izjavio je za dnevne novine Biznis (4. jun 2008.): „Zainteresovani smo za kupovinu 65,19 odsto kapitala Minel Transformatora“.
Kao finansijer vladajuće stranke (DSS-a), njen visoki funkcioner, visokopozicionirani državni činovnik, prijatelj od posebnog poverenja premijera i vlasnik kompanije, Nenad Popović za vreme mandata Vojislava Koštunice nije učestvovao samo u privatizacijama i kupovini bivših društvenih preduzeća. Popović je sa svojom kompanijom ABS Holdings učestvovao i u veoma unosnim poslovima vezanim za elektroenergetski sektor u Srbiji.
Tako je, na primer, list Pregled 15. avgusta 2006. preneo da je ABS Minel Elektrooprema i postrojenja objavila da je sa preduzećem Termoelektrane i kopovi Kostolac potpisala ugovor vredan 86 miliona dinara o isporuci i montaži šinskog razvoda dužine 450 metara. Ista ABS firma sklopila je ugovor sa Elektrodistribucijom Jugoistok o rekonstrukciji i dogradnji trafostanice Jastrebac 10, vredan 500.000 evra.
Zatim, Politika 19. avgusta 2006. piše da je „ABS Minel-Elektrooprema i postrojenja ugovorila sa preduzećem Termoelektrana i kopovi Kostolac za 99 miliona dinara posao zamene kompletne opreme na šest visokonaponskih polja na 110 kilovolti“.
A Glas Javnosti piše 8. juna 2007. da je Elektroprivreda Srbije potpisala ugovor sa ABS Minel elektrooprema vredan 3,8 miliona evra, kojim je predviđena isporuka sistema za napajanje električnom energijom bagera za skidanje jalovine na kopnu Drmno u Kostolcu.
Tom prilikom Vladimir Đorđević, generalni direktor Elektroprivrede Srbije (inače, kadar Demokratske stranke Srbije, koja je u dva mandata Vlade koalicionim sporazumima dobijala to javno preduzeće na upravljanje), najavio je da će ova kompanija u narednih nekoliko godina investirati više od tri milijarde evra u kapacitete za proizvodnju uglja i električne energije.
Generalni direktor ABS Hildinga u Srbiji, Zoran Radosavljević, devet meseci kasnije (Danas, 6.mart 2008.) kaže „da će ABS u 2008. godini učestvovati u izgradnji dalekovoda Niš-Leskovac u vrednosti od dva miliona evra, u izgradnji trafostanice u Kostolcu u vrednosti od 3,5 miliona evra, da će revitalizovati hidroelektranu u Ovčar banji, što je investicija vredna dva miliona evra i hidroelektranu u Bajinoj Bašti za 1,5 miliona evra“.
A 4. juna 2008. u listu Biznis direktor Radosavljević najavio je učešće ABS Holdinga na tenderu za izgradnju Termoelektrane Kolubara B.
Sedenje na dve stolice, u politici i biznisu i u Srbiji i Rusiji, omogućilo je Nenadu Popoviću da radi i na razvijanju čvrstih političkih i poslovnih odnosa sa Rusijom.
U nedavnom intervjuu Popović kaže da je „jedan od važnih rezultata dugogodišnjeg rada u Rusiji dobar odnos sa državnim zvaničnicima te zemlje, koji često ističu da odnosi između Srbije i Rusije nikad nisu bili bolji nego danas“.
Mediji u Srbiji izveštavaju da su zamenik ruskog premijera Sergej Ivanov i predsednik ruske Dume Boris Grizlov česti gosti na otvaranju fabrika ABS Holdingsa po Rusiji, a Blic 9. marta 2008. piše da su „energetski sporazum Srbije i Rusije potpomogle i veze Nenada Popovića, vlasnika ABS holdinga i šefa ekonomskog tima za Kosovo i Borislava Miloševića, brata bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića“.
Nenad Popović je bio član zvanične srpske delegacije na ovogodišnjem junskom zasedanju Ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu. Popović je, kako prenosi njegova kompanija, izjavio „da je taj Samit odlična prilika za srpske privrednike i predstavnike državne uprave da utemelje nova partnerstava, da su ruski investitori pokazali veliko interesovanje za dolazak u Srbiju i da će njegova kompanija vrlo brzo uključiti svoje partnere iz Rusije u pojedine projekte u Srbiji“.
Inače, na tom Samitu je šef srpske delegacije Božidar Đelić razgovarao sa predstavnicima Gasproma o energetskom sporazumu Srbije i Rusije.
I Zoran Radosavljević, direktor ABS Holding Srbija, izjavio je za Biznis da ta kompanija podržava dolazak ruskih kompanija u Srbiju, „jer smatramo da bi se na taj način značajno doprinelo celokupnom ekonomskom razvoju naše zemlje“.
U krugovima energetske zajednice ima mišljenja da su Nenad Popović i njegov ABS Holdings „umešani“ i u proletos potpisani Protokol o saradnji između Elektroprivrede Srbije i ruske kompanije Inter Rao, moćne državne firme zadužene za spoljnu trgovinu, koja u svom vlasništvu ima hidroelektrane ukupne snage oko 10.000 megavata.
Taj Protokol protumačen je u delu stručne javnosti kao najava ulaska Rusa na “mala vrata” u graditeljske projekte EPS-a, iako je planirano da strateški partner za izgradnju novih elektrana bude onaj ko da najbolju ponudu na tenderu.
U medijskim anketama o uticajnim pojedincima u Srbiji, Nenad Popović već nekoliko godina zauzima respektabilna mesta. Osim političkih i državnih funkcija, njegov uticaj zasniva se i na ekonomskoj moći.
Tako Glas Javnosti 29. marta 2008. piše da „Nenad Popović, šef ekonomskog tima Vlade za jug Srbije, nije želeo da komentariše to što je nedavno u medijima proglašen za najbogatijeg srpskog političara. Njegovu imovinu mediji su procenili na 200 miliona evra i navode da poseduje kompaniju ABS holding, pet preduzeća u sastavu Minel holdinga, da je suvlasnik fabrike nameštaja Lagardo u Bujanovcu i da poseduje nekretnine u Moskvi i Beogradu“.
Pre neki dan je vlasnik kompanije ABS Holdings Nenad Popović napisao da “ni jedan pojedinac nema pravo da zbog ličnih interesa uništava nacionalni i državni interes Srbije”.
Nema sumnje da će se svako ozbiljan saglasiti sa tom izjavom. Ali, ta izjava nikako se ne rimuje sa svim onim što Nenad Popović jeste bio i što je stekao u poslednjih pet godina: vlasnik kompanije, finansijer Demokratske stranke Srbije, čovek od poverenja premijera Vojislava Koštunice, šef ekonomskog tima u Koordinacionom centru za Kosovo, šef Koordinacionog tima za jug Srbije, „most“ između ruske i srpske privrede, saučesnik u pripremi i realizaciji energetskog sporazuma Srbije i Rusije, predsednik Ekonomskog saveta Demokratske stranke Srbije, predsednik fudbalskog kluba Partizan…
Liči li to na ram za sliku onoga što se zove tajkunizacija Srbije?
Peščanik.net, 24.08.2008.