U ovom trenutku deluje da su ratni zločini ponovo vruć krompir u rukama izbornih pobednika. Smeštaju se u prošlost a pažnja usmerava ka izgradnji budućnosti u kojoj vlada pravo. Ali, ratni zločini jesu naša sadašnjost i odnos prema njima je srž vladavine prava.
Pred sudskim većima specijalizovanim za procesuiranje ratnih zločina danas se vodi 24 postupka. Posebno tužilaštvo, poput onog za organizovani kriminal, tokom prethodne dve godine društvene pobune podiglo je osam optužnica za ratne zločine. U okviru Ministarstva unutrašnjih poslova aktivne su Služba za otkrivanje ratnih zločina i Jedinica za zaštitu svedoka.
Pred pravosuđem je i optužnica protiv članova Srpske radikalne stranke koju je tužilaštvo Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove ustupilo 2024. godine.
Komisija za nestala lica Vlade Republike Srbije učestvuje u potrazi za oko 10.000 osoba koje su prisilno nestale tokom ratova 1990-ih. Bilateralni sporazumi sa Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom obavezuju Srbiju na razmenu podataka i dokumentacije. U okviru dijaloga Beograd-Priština, deluje zajednička Radna grupa za nestala lica, uz obavezu strana da omoguće pun pristup relevantnim informacijama. Pred novom vladom će se izvesno naći i nacrt zakona o nestalim licima, koji je izrađen u prethodnom periodu a koji porodice već predugo čekaju.
Članovi Vlade organizuju i učestvuju na komemoracijama istorijskih događaja, među kojima je i pet događaja iz ratova 1990-ih.
Pojedinci koji izbegavaju pravdu uprkos javno dostupnim dokazima da su odgovorni za zločine, nalaze se među nama i aktivno učestvuju u javnom životu. Videli smo ih i u klupama Narodne skupštine i Gradskog veća Beograda, upravi Narodnog pozorišta, kao i u sveže oslobođenom Pionirskom parku. U Srbiji se kriju i pojedinci koje druge države traže radi suđenja, kao i oni već osuđeni za ratne zločine.
Tu je i zvanični, isključivi narativ o prošlosti konstruisan tokom prethodne decenije koji govori da smo mi najveće žrtve rata i da među nama nema počinilaca zločina već samo heroja koji su branili svoj narod. Takvo propisano sećanje oblikuje znanja i mišljenja građana putem obrazovnih programa, kulturne politike i medijskog diskursa.
Konačno, Srbija je potpisnica niza međunarodno-pravnih dokumenata koji obavezuju na krivično gonjenje odgovornih, traženje nestalih i podršku žrtvama. Domaći pravni okvir takođe sankcioniše organizovanje, podsticanje i izvršenje ratnih zločina, obavezuje na veću efikasnost u procesuiranju i potrazi za nestalima i uspostavlja neophodnu infrastrukturu za krivično gonjenje.
Bauk ratnih zločina je, dakle, pravno, institucionalno i društveno (sve)prisutan. Država ima obavezu da nastavi procese na koje se obavezala i da sprovodi domaće i međunarodne zakone. Uspeh u ponovnom uspostavljanju vladavine prava u Srbiji meriće se i odnosom prema tom neželjenom nasleđu.
Osim zakonske obaveze, odnos prema ratnim zločinima je i zalog naših dobrosusedskih odnosa, mera društvene etičnosti i važna lekcija za sadašnji trenutak. Odnosi sa susedima najviše su opterećeni našim odnosom prema njihovom stradanju i tu ne može biti pomaka bez prihvatanja odgovornosti, razgovora i međusobnog razumevanja. Drugo, ako želimo da gradimo pravično društvo koje počiva na solidarnosti, onda pravdu i brigu moramo ponuditi svim članovima društva bez izuzetka. Najzad, ratni zločini su nam i danas tema zato što smo u prethodni proces tranzicione pravde ušli bez političke volje i strategije zasnovane na potrebama žrtava i društva. Zato je bilo moguće da se političke snage odgovorne za rat vrate, a potom zarobe, devastiraju i od građana otuđe institucije. Iz toga smo naučili da tranzicioni procesi moraju biti promišljeni, sveobuhvatni i potpuni, ma koliko teški i nepopularni bili, da nam odlazeći režim ne bi bio sadašnjost u nekoj budućnosti.
Za kraj, fokus ovog teksta je na onome što novu vladu po prirodi funkcionisanja državnog sistema čeka od trenutka kada njeni članovi polože zakletvu. Kako tim procesima pristupiti da bi oni bili pravičniji, efikasniji i sveobuhvatniji, posebna je ali vrlo dobrodošla tema za društvo u Srbiji.
Autorka je saradnica Fonda za humanitarno pravo.
Peščanik.net, 30.10.2026.