Foto: Zoran Trklja
Foto: Zoran Trklja

Ako bismo najnoviju Peticiju (pdf) uzeli ozbiljno, njena osnovna tvrdnja je da ni biblijski kreacionizam niti evolucionizam nisu naučno dokazani, pa bi ih trebalo uporedno učiti u školama i, pretpostavljam, na univerzitetima u okviru naučnih predmeta. Peticija se zapravo bavi samo teorijom evolucije, ali kako se koristi skeptička argumentacija, reč je zapravo o predlogu da se vera i nauka izučavaju uporedno, praktično na svim predmetima i na svim nivoima obrazovanja.

Ovo nema smisla iz bar dva razloga. Jedan je da kreacionizam ne može da se izučava kao nauka naprosto zato što mu nedostaje sadržaj. Šta je tačno kreacionistička teorija? Ako bi se tražila u Bibliji, biološke i tvrdnje iz ostalih nauka koje se mogu naći u Bibliji svode se na nekoliko priča. One nemaju empirijski sadržaj, usled čega nema šta da se izučava. Reč je o teorijama, ako se to može tako nazvati, ili ako se na osnovu biblijskih priča one mogu formulisati, koje su nedokazive, a ne tek nedokazane. Nedokazive naučnim metodama. Tako da je potpuno nejasno šta tačno autori Peticije misle da je Biblija? Naučni udžbenik svakako nije, i zaista je originalna njihova tvrdnja da bi veru trebalo posmatrati kao nauku. Jer ako bi oni to ozbiljno tvrdili, onda njihova vera mora biti odbačena, jer nema naučnog načina da se dokazuje njena istinitost.

Drugi razlog jeste da je skepticizam sa kojim se svaka naučna teorija suočava inherentan nauci. Sve sumnje i osporavanja koji se iznose u Peticiji predmet su naučnog procesa izučavanja i kritikovanja. Tako posmatrano, Peticija ne deluje naročito obavešteno. Svaka naučna teorija je podložna najradikalnijoj mogućoj kritici, što će reći podložna je odbacivanju. Teorija nije opis stvarnosti već služi da se ona objasni. Usled čega je empirijska metodologija za nauku od odlučujućeg značaja. Šta piše u jednoj ili drugoj knjizi i kolike su nenaučne vrednosti jedne ili druge teorije, irelevantno je. Tako posmatrano, kreacionizam je beskoristan jer je interes da se svaka teorija odbaci ukoliko nije u skladu sa činjenicama inherentan nauci.

Konačno, retorička strana Peticije sugeriše rasprostranjenu i sveobuhvatnu zaveru naučnika, globalista i mračnih sila svake vrste (liberala, za pretpostaviti je, ponajviše). Ovo je u skladu sa rasprostranjenim viđenjem društvenih nauka koje ne zastupaju samo verski kreacionisti nego i mnogo šira javnost, uključujući i naučnu. Veruje se da ne možemo samo da sastavimo sat ili neku drugu spravu ili mašinu, već da možemo da kreiramo društvo u skladu sa javnim umom, koji se često imenuje kao javni interes (ili nacionalni i državni kada je reč o patriotskim naučnicima). Kada je reč o društvenim naukama, kreacionizam čak i prirodnim naučnicima deluje ubedljivo. Sve je normativno u društvu i nezadovoljavajuća empirija je proizvod jedne ili druge zavere posebnih interesa. Pretpostavljam da se na tome zasniva nada potpisnika Peticije da će naići na širu podršku.

Što nije sasvim isključeno. Bilo bi mi čudno ako bi Crkva ili crkve podržale predlog da se istinitost biblijskih priča podvrgne naučnim metodama izučavanja i dokazivanja. Uostalom, prosvećenije crkve svakako ne bi htele da se politizuju, između ostalog uticajem na obrazovnu politiku. Ali, što bi rekao Radomir Konstantinović…

Peščanik.net, 12.05.2017.

Srodni linkovi:

Vladimir Veljković – Sabor SPC i sloboda misli

Rastislav Dinić – Kako je raspad Jugoslavije oborio teoriju evolucije

Biljana Stojković – Napad kreacionista, opet!

ATEIZAM
RAZGOVOR O OBRAZOVANJU

The following two tabs change content below.
Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija