Fotografije čitateljki, Slavica Miletić
Reagovanje na stav Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja na primedbe istraživača iz oblasti društveno-humanističkih nauka
Državna sekretarka u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, prof. dr Vera Dondur je u listu Politika, u broju od 25. februara 2016. godine, na primedbe istraživača iz većine instituta humanističkih nauka, kao i Filozofskog fakulteta u Beogradu, dala određene informacije koje se tiču nacrta novog Pravilnika o kategorizaciji i rangiranju naučnih časopisa, i kriterijuma za raspisivanje novog projektnog ciklusa i vrednovanja naučnih rezultata. Smatrajući da je neophodno da se situacija razjasni i isprave greške koje su tom prilikom navedene, želim da istaknem sledeće:
– Donošenje novog Pravilnika o kategorizaciji i rangiranju naučnih časopisa predstavlja vrlo ozbiljan posao, iz koga je društveno-humanistička naučna zajednica bila gotovo potpuno isključena. Kod nas se ne radi o strahu od amerikanizacije, već od marginalizacije društveno-humanističkih nauka. U primedbama koje su istraživačke ustanove poslale Ministarstvu tokom prethodnih sedmica, jasno je ukazano na to da nacrt Pravilnika ne uvažava specifičnosti društveno-humanističkih nauka i objašnjeno je u čemu se to sastoji. Sada ne govorim o konkursnim kriterijumima za novi projektni ciklus, o čemu takođe znamo vrlo malo, a ne možemo na to da utičemo, jer uopšte nismo konsultovani o tome.
– Kada je reč o časopisima, profesorka Dondur napravila je poređenje Tomson Rojters i Elsevir lista, sa ERIH PLUS listom, najrelevantnijom za humanističke nauke. Za ERIH listu navela je da postoji od 2014, i da je pre nije ni bilo. Taj podatak ne odgovara u potpunosti činjenicama, jer je 2014. došlo do transformacije ERIH liste u ERIH PLUS, kada je njeno sedište premešteno u Norvešku. U svakom slučaju, radi se o veoma zastupljenoj i kredibilnoj listi, sa najuglednijim evropskim časopisima iz oblasti društveno-humanističkih nauka, među kojima se ne mali broj istovremeno nalazi i na Tomson Rojtersovom indeksu. ERIH lista imala je ozbiljnu selekciju i bila podeljena na tri kategorije (internacionalnu 1, internacionalnu 2, nacionalnu). Zato se i našla u konkursnom materijalu za projektni ciklus 2010-2014.
Navođenjem da Univerziteti imaju pravo na to da ERIH PLUS listu prihvataju kao relevantnu prilikom izbora u zvanja, pravi se oštra razlika između naučnih i univerzitetskih radnika. Ministarstvo velikodušno prihvata da lista bude uzeta u obzir na univerzitetima i istovremeno uskraćuje to pravo naučnim radnicima. Nedobronamernima, a profesorka Dondur to svakako nije, to bi moglo da izgleda kao pokušaj da se stvori razdor između nastavnog osoblja na univerzitetima i istraživača angažovanih na naučnim projektima.
U odgovoru na zamerke naučnih radnika, profesorka Dondur navodi da nije tačno da je Tomson Rojters lista pretežno američka, i da je značajan procenat časopisa iz drugih zemalja. Nije, međutim, ukazano na to koliko se procenata odnosi na anglosaksonsko govorno područje izvan SAD. U isticanju razlike između te i ERIH liste, navedeno je da su Tomson Rojters kriterijumi veoma strogi, a na ERIH listu je dovoljno prijaviti se. Ovaj podatak degradira napore mnogih redakcija koje su se trudile da ispune kriterijume za ulazak na ERIH listu, i ne odgovara stvarnom stanju stvari. ERIH lista takođe ima stroge kriterijume, o čemu svedoče i podaci o tome koji domaći časopisi iz kategorija M24 i M51 nisu uspeli u aplikaciji za nju. Uz malo truda, Ministarstvo lako može doći do tih podataka. Na drugoj strani, na Tomson Rojters listi bili su registrovani predatorski časopisi, koji su tek posle tog otkrića i polemike u naučnoj javnosti sa nje skinuti. Uostalom, ne bi bilo loše da nadležni u Ministarstvu pažljivije pogledaju kriterijume za ulazak časopisa na humanističku listu Tomson Rojtersa. Smatram da je nedopustivo da ERIH PLUS lista ne bude ozbiljno vrednovana prilikom izbora u zvanja, ali i kategorizacije istraživača. Povrh svega, AHCI (Arts and Humanities Citation Index), referentna lista Tomson Rojtersa za humanističke nauke, uprkos tome što u nazivu sadrži sintagmu „citatni indeks“, ne meri impakt faktor, tj. nije zasnovana na bibliometriji, što je jedna od glavnih zamerki koje se upućuju ERIH-u. Bibliometrija je iz praktičnih razloga neprimenjiva za humanistiku, zato što bi metodološki ispravan postupak morao uzeti u obzir ne samo citate iz časopisa, već i monografija i zbornika radova, i to u mnogo širem vremenskom rasponu, budući da je vreme zastarevanja istraživačkih rezultata mnogo duže nego u prirodnim naukama, čime se procedura usložnjava i postaje manje finansijski isplativa za profitnu organizaciju.
Mnoge zemlje imaju časopise na Tomson Rojtersu, ali nijedna (a svakako ne SAD), koliko je poznato, ne zasniva celokupno vrednovanje vlastitih naučnih rezultata na njoj, čak i kada je reč o prirodnim naukama. Uostalom, nauka se ne može meriti pukom statistikom.
Kada je reč o Pravilniku o vrednovanju naučnoistraživačkog rada (Naslov preuzet iz Politike od 25. februara 2016) za novi projektni ciklus, koji smo u svim dopisima jasno razgraničili od primedbi na nacrt Pravilnika o kategorizaciji i rangiranju naučnih časopisa, u reagovanju profesorke Dondur navedeno je da je „unapređen uglavnom u delu koji se odnosi na društveno-humanističke nauke, što znači da je sada pobrojan čitav set rezultata koji do sada nisu bili vrednovani, poput različitih oblika monografija“. Navodi profesorke Dondur odnose se na nacrt u koji nemamo uvid, a za istraživače je ključno pitanje po kojem će pravilniku biti sproveden konkurs i koje će se kategorije rezultata vrednovati. Podsećanja radi, na sastanku sa predstavnicima Sindikata nauke 8. februara 2016, predstavnici Ministarstva su naveli na osnovu kojih rezultata će se određivati istraživačke kategorije, pri čemu su izostavljeni neki od najvažnijih, poput monografija nacionalnog značaja, monografskih izdanja građe i tematskih zbornika radova vodećeg nacionalnog značaja. A monografija je osnovni, najvredniji i najcitiraniji rezultat humanističkih nauka.
Najzad, nemogućnost izbora istraživača između petogodišnjih perioda 2010-2014. ili 2011-2015. u ocenjivanju njihovih rezultata je, blago rečeno, nekorektna prema njima, uz neverovatno obrazloženje dato Sindikatu da je to Ministarstvu komplikovano, posebno ako se ima u vidu da su svi podaci o istraživačkim rezultatima pohranjeni u bazi Ministarstva preko redovnih izveštaja o radu. Ovo je tim pre veći problem jer je izveštaj o radu za 2015. rađen u novembru te godine, kada nisu mogli biti uzeti u obzir celokupni godišnji rezultati. Istraživači ne snose nikakvu odgovornost za to što Ministarstvo nije raspisalo projekte na vreme, pre isteka postojećih (31. decembra 2014), već se taj rok stalno produžavao. Naučni radnici zbog toga s pravom traže da imaju mogućnost izbora, jer bi im ovako rezultati iz 2010. godine bili bez značaja, a u suprotnom bi mogli da bitno doprinesu kvalitetu budućeg istraživačkog tima. Takođe nije jasno zašto ne bi bio uzet u obzir šestogodišnji period (2010-2016), ukoliko Ministarstvu davanje alternative istraživačima stvara problem, a što ne bi smelo biti.
Da moja lična zapažanja, izneta u prethodnim redovima, nisu izdvojeno mišljenje unutar društveno-humanističke zajednice, svedoči i činjenica da je 381 pojedinac iz 19 naučno-istraživačkih ustanova izrazio svoje neslaganje sa predloženim pravilnikom u peticiji, upućenoj Ministarstvu, čiji je tekst od danas dostupan i na sledećoj web adresi.
Dr Nedeljko V. Radosavljević, naučni savetnik, Istorijski institut Beograd
Peščanik.net, 04.03.2016.
Srodni linkovi:
Mijat Lakićević – Mnogo buke oko malo nauke
Nedeljko V. Radosavljević – Ne amerikanizacija, već marginalizacija
Mijat Lakićević – Mnogo buke oko malo nauke
Aleksandar Bošković – Careful with that axe, Eugene*
Aleksandar Stević – Nekoliko crtica o amaterskom Pravilniku
Miloš Ivanović i Neven Isailović – Nepodnošljiva lakoća neprofesionalnosti
Vesna Miletić – Nekompetentno i uvredljivo
Mijat Lakićević – Bauk amerikanizma
RAZGOVOR O OBRAZOVANJU