Foto: Vesna Anđić, RSE
Dragoljub Stošić je jedan od retkih ljudi koji je do kraja živeo za svoju ideju socijalne pravde, lične odgovornosti i sindikalne, udružene borbe protiv potlačenosti u svakom sistemu. Za mene je ozbiljna čast da nosim nagradu s njegovim imenom, imenom čoveka koji je jedan od retkih koji je čak i 5. oktobar dočekao u zatvoru. On je govorio da se dve važne stvari ipak nisu desile tog 5. oktobra: nismo primili dovoljno batina, da bismo slobodu koju smo osvojili znali da cenimo i rekla bih – i čuvamo, i da nismo dali dovoljno batina, u smislu lustracije, onima koji su nas naterali da do tog 5. oktobra uopšte i dođe. I bio je u pravu još pre deset godina Dragoljub Stošić kada je govorio o ovome; zato danas i imamo povratak svih onih poraženih onomad i zato i imamo državne intelektualce, plaćene umetnike na društvenim jaslama koji mirno, sa visine svojih drvengrada, žale što se taj 5. oktobar uopšte i dogodio.
Ja imam jednu dobru vest za njih i sve slične protivnike petooktobarske ideje – taj se dan zapravo nikada i nije dogodio. Evo sad dobro vidimo da nije. Nismo ništa uradili da ga sačuvamo, najbolje među nama smo likvidirali ili prosto najurili iz politike ili iz zemlje; sada je preostalo da se 2015. i dalje kao nešto divimo hrabrosti i slobodi da se kaže najminimalnija kritika vlasti i njenih brojnih satelita.
Ne osećam se hrabrom, osećam se, naprotiv, poniženom, jer nisam uspela da doprinesem stvaranju takvog društva u kome se građanska hrabrost podrazumeva.
Evo nas u novom martu mesecu zlokobnih događaja u našoj novijoj istoriji, bližimo se onom 12-om i kao što je jednom rekao Dragoljub Stošić: I opet ćemo tamo u martu da čekamo one koji su ga najviše mrzeli da polože vence na spomen ploču Zoranu Đinđiću, pa ćemo onda i mi kao nešto da dođemo tamo, da žalimo i sebe i njega.
Eto u šta se pretvorilo društvo za koje je on, a i mi sa njim, prerano umro.
Radio Slobodna Evropa, 04.03.2015.
Peščanik.net, 05.03.2015.
Srodni link: Medija centar Beograd