Intervju sa Hoze Manuel Barozom, predsednikom Evropske komisije. Razgovor vodili Klaus-Dieter Frankenberger i Thomas Gutscheker
Gospodine Barozo, poslednjih godina često ste u poseti Nemačkoj. Da li ste svesni da u Nemačkoj raste antievropsko raspoloženje i da ljudi strahuju za svoj novac?
Vrlo pažljivo pratim sve što se dešava u Nemačkoj i svestan sam da postoji zabrinutost. Isto tako sam svestan teškoća sa kojima se suočavaju druge zemlje u kojima postoje daleko veće brige. Zahvalan sam za nemačku podršku. Bundestag i Bundesrat (gornji dom nemačkog parlamenta) velikom većinom su podržali sve mere koje promovišu bližu saradnju unutar EU i služe opstanku evra. Pri tome ne mislim samo na partije u vladajućoj koaliciji već i na opozicione partije.
Tačno, ali ste uprkos tome vrlo nepopularni. Jaz između političara i građana postaje sve veći. Mora li to da bude tako?
Ne! To je pitanje političkog vođstva. Ekstremisti i populisti iskorišćavaju zabrinutost građana. Jednostavno je reći Ne. Ne Evropi. Ne Evropskoj uniji. Reći Da je daleko složenije. Morate da objasnite šta ćete time da dobijete, a šta da izgubite.
Kako objašnjavate skepsu prema Evropi?
Ona ima veze sa strahom. Strahom zbog globalizacije, zbog nezaposlenosti, zbog pada standarda. Ljudi primećuju da pojedinačne države nisu dorasle izazovima. Igrači na finansijskim tržištima deluju globalno. Njih pojedinačne države ne mogu da kontrolišu. Potrebno nam je više Evrope, a ne manje. Proevropske partije moraju konačno da preuzmu inicijativu! Rezultati nedavnih izbora u Holandiji su ohrabrujući, tamo su populisti poraženi.
Veliki broj Nemaca veruje da je evro kriv za krizu.
Kriza nije počela u evrozoni, a njen uzrok sigurno nije evro. Zemlja koja je potrošila najviše novca kako bi stabilizovala svoj finansijski sistem je Velika Britanija. Island je među prvima upao u probleme. Uzrok krize je neodgovorno ponašanje nekih igrača u finansijskom sektoru i nekih vlada, koje su se nenormalno zaduživale. To pokušavamo da ispravimo.
Nemački Ustavni sud je u velikoj meri osnažio nadležnosti Bundestaga kada je reč o evropskim pitanjima. Da li vas to nervira?
Ja sam za demokratiju, nikada od mene nećete čuti nijednu reč protiv demokratije. Kao Evropska komisija upozoravamo mnoge zemlje da moraju da se pridržavaju demokratskih i pravila pravne države. Ovo se odnosi i na države članice EU.
A kada poslanici parlamenata država članica zahtevaju da Brisel vrati neke nadležnosti…
…možemo o tome da razgovaramo. Ja se zalažem za supsidijarnost. Kao Komisija nemamo nameru da sami sve regulišemo. Da li su nam zaista potrebne evropske direktive o tome da li kolači smeju da se prodaju na plaži? Naravno da ne. Važno je da na evropskom nivo budemo nadležni za ono što pojedinačne države ne mogu same da regulišu.
Nemački Ustavni sud bi uskoro trebalo da se bavi odlukom Evropske centralne banke o neograničenoj kupovini obveznica onih država koje zatraže pomoć od fondova za spas. Ovo miriše na nove probleme.
Ne želim da govorim o detaljima odluke nemačkog Ustavnog suda. Najvažnije je da je omogućeno brzo stupanje na snagu Evropskog stabilizacionog mehanizma. Mi kao Komisija verujemo da ECB deluje u okviru svog mandata. Kada je poremećen integritet monetrane politike, ECB mora ponovo da ga uspostavi. Ukoliko ona prekorači svoj mandat, Komisija će biti prva koja će podneti žalbu Evropskom sudu kako bi obezbedila da se ugovori o EU poštuju. To je naša dužnost.
Nemačke banke pružaju žestok otpor planovima o osiguranju štednih uloga na evropskom nivou, jer njihove mušterije gube poverenje.
Ovi strahovi su potpuno preuveličani i nemaju nikakve veze sa našim predlozima. Naš apsolutni prioritet je stvaranje zajedničkog nadzornog tela za banke. Samo na ovaj način možemo da steknemo poverenje. Nakon toga moramo da se posvetimo boljem zajedničkom upravljanju bankama, a posebno uređivanju pravila o bankrotu. Ne želim da uzimam nemačke ušteđevine kako bih osigurao one španskih štediša. To je nezamislivo! Želimo da povećamo stabilnost bankarskog sektora cele evrozone. Siguran sam da je ovo i u nemačkom interesu kao i u interesu nemačkih štediša.
Znači li to da će se deo štednih uloga zajednički garantovati?
Ne. Gospoda van Rompuj, Mario Dragi, Žan-Klod Junker i ja smo predložili nešto drugo. A što se tiče štednih uloga trabalo bi da se ide ka snažnijoj evropskoj dimenziji.
Kada će Komisija u vezi sa tim podneti predlog?
Prvo želimo da vlade država članica usvoje naš predlog o zajedničkom evropskom nadzoru banaka. Kasnije ćemo da vidimo šta dalje.
Rekli ste da bi želeli da Evropsku komisiju podvrgnete većoj demokratskoj kontroli. Na koji način?
Svaka od parlamentarnih grupa u Evropskom parlamentu bi trebalo da ima svog kandidata za predsednika Komisije i transnacionalni program kojim bi izašla na evropske izbore. Ko nakon izbora ima većinu u parlamentu trebalo bi da postavi predsednika Komisije. Na ovaj način bi postepeno stvorili evropsko javno mnenje, a time bi ujedno postigli da se na izborima više pažnje posvećuje evropskim umesto nacionalnim temama.
Da li će na taj način Komisija postati više politička?
Komisija raspolaže zakonodavnim nadležnostima i deluje kao nezavisna institucija, kao na primer u politici konkurencije. Ali ona je i politička jer u saradnji sa Evropskim parlamentom mora da predstavlja zajedničke evropske interese. Kada parlament izgubi poverenje u Komisiju, on može da je smeni. Moraćemo još neko vreme da živimo sa ovim posebnim statusom.
To znači da predsednik Komisije sprovodi onaj program sa kojim je izašao na izbore?
On mora da ima ovo pravo, ali komesare ne može sam da bira, njih imenuju države članice. Tako da ćemo de facto uvek imati veliku koaliciju. Da li je to tako loše? Možda je to pravi odgovor na evropsku različitost.
Ove nedelje ste rekli da je cilj političke unije federacija sastavljena od pojedinačnih država. Šta ste pod tim mislili?
Postoje različiti federativni modeli, nemački, američki, švajcarski. Već danas imamo federalne elemente u EU. Osnovna ideja federalizma je demokratska, ona je protiv centralizma. Ne želim super državu u Evropi.
Zašto insistirate na nacionalnom?
Ovo nije predlog protiv naših država, protiv naših nacija. Reč federacija se u gotovo svim evropskim jezicima rimuje sa rečju nacija. Ne želimo da naciju prepustimo nacionalistima.
Nacionalne države moraju da predaju još više suvereniteta federaciji.
Ne volim reč predavati. Predavati znači izgubiti. Mislio sam na reč deliti. Kad vam dam informaciju, to ne znači da sam je izgubio, već da sam je umnožio. Da li su države EU izgubile moć? Ne, zadržale su je, ali na drugom nivou. Više deljenja suvereniteta znači više moći za sve.
Šta to znači za ulogu Evrope u svetu?
U 21. veku sve se svodi na veličinu. Nijedna evropska država ne može sama ravnopravno da pregovara sa Sjedinjenim državama i Kinom. Po mom mišljenju, do sredine ovog veka nijedna evropska država pojedinačno neće biti ni među deset najvećih svetskih ekonomija. Okej, to je pesimistična prognoza. Ali i u optimističnoj varijanti nećemo biti u prvih pet, osim ako se ne budemo računali kao unija.
Frankfurter Allgemeine Zeitung, 16.09.2012.
Izbor i prevod Miroslav Marković
Peščanik.net, 17.09.2012.