Izborni mrak u Srbiji i dalje traje
Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika (Zakon), izborno pravo se štiti na dva osnovna nivoa: kod Republičke izborne komisije (RIK), po uloženim prigovorima na zakonitost i pravilnost postupka predlaganja, kao i sâmog izbornog procesa – na odluke i radnje biračkog odbora koje se tom prilikom donose, odnosno preduzimaju, kao i na njegove propuste tom prilikom, ili kod Upravnog suda (US), po žalbama na rešenja RIK-a. Tom prilikom US shodno – prilagođeno prirodi izborne materije – primenjuje Zakon o rešavanju upravnih sporova (ZUS). To se posebno tiče brzine pružanja zaštite i odsustva pravne mogućnosti da se odluke US pobijaju pravnim lekovima predviđenim ZUS-om. Znači, odluke US su odmah pravnosnažne, obavezne i izvršne. A poslednji nacionalni pravni put zaštite Ustavom zajemčenog prava na slobodne izbore, protiv pravnosnažnih odluka US je ustavna žalba Ustavnom sudu.
Glavna osobenost zaštite izbornog prava u Srbije ogleda se u kratkim, satima određenim, rokovima: kako za ulaganje prigovora i žalbe, tako i za odlučivanje o njima od strane nadležnih organa. Rokovi su neproduživi i prekluzivni: prekoračenje roka ima za posledicu gubitak procesnog prava na radnju, odnosno odluku koja se isključivo u tom roku mogla pravovaljano preduzeti/doneti. Tako, neblagovremeni prigovor ili žalba bivaju odbačeni i ne razmatraju se njihovi navodi. RIK je ovlašćen i da odbije prigovor, nađe li da je neosnovan. Ako RIK usvoji prigovor, poništiće odluku ili radnju koja se tada mora ponoviti. S druge strane, kada RIK – povodom blagovremeno izjavljenog prigovora – ne donose svoju odluku u propisanom roku, Zakon određuje da se to pravno izjednačava sa uvažavanjem prigovora (razgovetna norma člana 96. stav 3. Zakona). Time se ćutanje RIK-a pravno kvalifikuje u korist podnosioca prigovora, pa se tako i ono što je u prigovoru traženo uzima kao osnovano: mora se po njemu postupiti, tj. zahtev iz prigovora ispuniti – recimo poništavanje određene izborne radnje ili izbora na konkretnom glasačkom mestu, te njihovo ponavljanje. Svaka naknadna odluka RIK-a – doneta posle dotičnog raskidnog i fiksnog roka – smatra se pravno nepostojećom, pravno zanemarljivom. Vremenska strogost u odnosu na podnosioca prigovora mora da vredi i za organ nadležan da o njemu rešava.
Kada US rešava po žalbi na odluku RIK-a o odbijanju ili odbacivanju prigovora, US može da – takođe u kratkom, ne i u prekluzivnom roku – donese četiri tipa odluke: 1) o odbacivanju žalbe kao neblagovremene, 2) o odbijanju žalbe kao neosnovane, 3) o uvažavaju žalbe i poništavanju rešenja RIK-a – što povlači obavezu ponovnog rešavanja po prigovorima; to je tzv. ograničena sudska jurisdikcija u izbornim stvarima, 4) o uvažavanju žalbe i poništenju, ne samo rešenja RIK-a, nego i, ujedno, sudskom uvažavanju prigovora, te o neposrednom poništavanje radnje/izbora, tj. onoga na šta je prigovor bio uperen – tako da se to pravno izbrisano mora ponoviti; to je puna sudska jurisdikcija. ZUS-a propisuje (član 43. stav 1) sledeće: „Kad nađe da se osporeni akt treba poništiti, sud će presudom rešiti upravnu stvar, ako priroda stvari to dozvoljava i ako činjenično stanje pruža pouzdan osnov za to. Takva presuda u svemu zamenjuje poništen akt (spor pune jurisdikcije)“. Isto veli i Zakon o lokalnim izborima (član 55. stav 2).
A kada se – kao što se desilo pre neki dan – u međuvremenu preuranjeno proglase „konačni rezultati izbora“, Zakon ne kaže izričito šta biva sa tekućim sudskim postupcima pred US, premda je belodano da se oni moraju pravnosnažno – ne obavezno i meritorno, u punoj jurisdikciji – privesti kraju. Takođe, Zakon izričito ne predviđa bilo kakvu sudsku zaštitu protiv tog zvaničnog objavljivanja utvrđenih zbirnih/objedinjenih rezultata izbora kojima se odlučilo o izbornim pravima učesnika (o ukupnom broju dobijenih glasova, redosledu izbornih lista…). Smatram da se pravnosnažnim okončanjem započetih postupaka pred US – posebno onih oko autentičnosti/punovažnosti elektronskog glasanja članova RIK-a – moraju, zavisno od tih sudskih ishoda, korigovati tzv. konačni rezultati izbora, a prethodno ispuniti ono što je US eventualno naložio (recimo ponavljanje glasanje u RIK-u, ali ne elektronskim putem). Nadalje, pravni akt o proglašenju utvrđivanja konačnih rezultata izbora je i sam napadljiv – direktno pred Ustavnim sudom. Jer, taj sud je nadležan da odlučuje u „izbornim sporovima za koje zakonom nije određena nadležnost sudova“ (član 167. stav 2. tačka 5. Ustava). A US je prethodno odlučivao samo „na parče“, u konkretnim izbornim sporovima o zakonitosti pojedinih rešenja RIK-a.
Autor je redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.
Peščanik.net, 14.07.2020.