Poštovana gospođo Đinđić, draga Jovana i dragi Luka, poštovani Predsedniče Vlade, Poštovana gospodo ministri Vlade, Vaše ekselencije, predstavnici diplomatskog kora, gospođe i gospodo, danas je sedam godina od ubistva Dr Zorana Đinđića, Predsednika Vlade Republike Srbije. Tada, tog marta, NBS je bila jedina nacionalna ustanova kulture koja je priredila komemorativni skup. Danas objavljujemo drugo izdanje knjige Zorana Đinđića „Jugoslavija kao nedovršena država“. To će biti prvi tom sabranih dela u izdanju NBS i Fonda „Dr Zoran Đinđić“. Predgovor je napisao Dr Nenad Dimitrijević, profesor Centralno-evropskog univerziteta u Budimpešti, koji bez namere da potceni sve ono vredno što je u polju društvenih nauka napisano i objavljeno u bivšoj Jugoslaviji, obrazlaže ocenu da je Đinđićeva knjiga do danas najznačajniije delo koje smo dobili u oblasti političke i ustavne teorije.
Svake godine na današnji dan objavićemo po jedan ili dva toma izabranih dela. Dozvolite mi da, kao urednik, kažem zašto počinjemo baš knjigom „Jugoslavija kao nedovršena država“. Nedovršenost Jugoslavije je opomena pred nesagledivim posledicama nedovršenosti jedne države.
Nedovršenost savremene Srbije nadovezuje se, nažalost, na nedovršenost SFRJ. O poreklu i posledicama nedovršenosti Jugoslavije Đinđić govori precizno i teorijski utemeljeno, razotkrivajući ključne momente nailazeće katastrofe. Ti momenti su: odsustvo političkog ustrojstva građanske zajednice i demokratije, lažnost federalističkog ustrojstva države, metafizički postulati Ustava, privid konsenzusa o glavnim legitimacijskim, vrednosnim i strateškim opredeljenjima, neiskrenost uverenja u zajedničku istorijsku, kulturnu, ideološku baštinu i inicijaciju države, vanpravni i protivrečni status suverena na jednoj i građanina na drugoj strani itd. Da potvrdim ovu izvanrednu Đinđićevu dijagnozu jednim bibliotečkim primerom: Jugoslavija, kao što se sećate, nije imala svoju nacionalnu, centralnu biblioteku. Ukaz o osnivanju nacionalne biblioteke FNRJ objavljen je 1946. godine u “Službenom listu”, ali nikada nije sproveden u delo. Simbolički i sistemski značaj ovog nedostatka i ovog primera nedovršenosti je očigledan.
Danas živimo u Republici Srbiji koja je takođe nedovršena. Srbiju odlikuje nedovršena tranzicija, nedovršena demokratija, nedovršene granice, nedovršeni ustavnopravni poredak, nedovršena restitucija imovine, nedovršeno pridruživanje Evropskoj uniji i nedovršeni enterijer Narodne biblioteke Srbije. U čemu je naš problem? U našoj kulturi.
Nedovršenost je naš način života. Naša politika je izraz i kontinuitet kulture nedovršenosti. Naša ekonomija je izraz kulture nedovršenosti. Naše pravosuđe je izraz kulture nedovršenosti. Naš školski sistem je izraz kulture nedovršenosti. Naš koridor 10 je izraz kulture nedovršenosti. Status našeg Kosova je izraz kulture nedovršenosti. Naša demografija je izraz kulture nedovršenosti. Ukupna naša savremenost je izraz kulture nedovršenosti. Nedostaje nam vizija, odlučnost i odgovornost Zorana Đinđića.
Đinđić je rekao za Hram Svetog Save: Hajde da u ovaj hram bude utkano sve ono što danas narod Srbije radi na svojoj obnovi i na izgradnji svoje budućnosti. Ako završimo ovaj hram uspešno, neka to bude jedan od dokaza da smo u ovom veku krenuli uspešno. Rekao i pokrenuo i evo ga Hram, završava se. Moram da kažem: hajde da završimo započetu rekonstrukciju enterijera Narodne biblioteke, hrama naše pismenosti i kulture. Tu smo, pri kraju, još koji mesec. Nikako ne bi valjalo da opet stanemo. Drugi važni poslovi neće tek tako i skoro biti okončani, ali ovaj posao od prvorazrednog značaja zato može, na dohvat nam je ruke.
Čućete danas Zorana Đinđića kako kaže: „Država nije nikakvo sredstvo za „nacionalno samoostvarenje“ (pod pretpostavkom da neko zaista zna šta to znači), nego izraz političke volje nekog naroda, ukoliko on, bez obzira na sve etničke, verske, klasne ili ideološke razlike, kao politička zajednica uopšte postoji.“
Hajde da se nadovežemo na ove reči. Jer biblioteka nije nikakvo sredstvo za „nacionalno samoostvarenje“ (pod pretpostavkom da neko zaista zna šta to znači), nego je izraz kulturne samosvesti i volje nekog naroda, ukoliko on, bez obzira na sve etičke, verske, klasne ili ideološke razlike, kao ljudska zajednica uopšte postoji.
Zoran Đinđić je izraz i snaga drugačije kulture – one koja pobeđuje nedovršenost. Zato je on presudna figura naše državnosti i simboličkog i konkretnog istorijskog preokreta. On je pokazao kako funkcioniše formula takvog preokreta. On je pokretač i garant okončanja našeg odavno započetog a još uvek nedovršenog civilizacijskog procesa prosvetiteljstva, građanske emancipacije i demokratije, pokretač i zalog okončanja naše još davnije nedogođene renesanse i iskoraka iz viševekovne epohe sociosimboličkog feudalizma direktno u umreženost sa 21. vekom, u svim dimenzijama.
Čućete danas Zorana Đinđića kako kaže da ni jedan politički projekt ne može pretendovati na istinu. A opet, naše društvo nema mnogo izbora: „Ono može da bude samo ili politička, ili metafizička zajednica. Ovo drugo već decenijama isprobavamo, tako da su nam poznate kako konsekvence koje iz toga slede, tako i njihova cena. Ako nam se ona učini previsokom, možda ćemo se odlučiti za prvu mogućnost?“
Hajde da se nadovežemo na ove reči. Ubistvom Zorana Đinđića njegovo delo, misao, znanje i energija nisu zaustavljeni, nego su tek jasnije prepoznati u nezadrživosti. Ne nedovršeni, nego – nepovratni. Nadovežimo se na ono što je on započeo. Nemamo pravo da se o taj poziv oglušimo, nemamo pravo da ga izneverimo. Ako bi izneverili taj poziv, ne bi izneverili Zorana Đinđića, nego bi ostali dužni sebi i onima koji dolaze za nama. Naš zadatak je da povratimo izgubljenu budućnost. Uspećemo, tamo imamo svog čoveka.
Zagledajmo se dobro i zapitajmo se u čemu su razlike, kao u onim paralelnim crtežima koji se objavljuju na zabavnim stranicama novina: Na jednom nedovršenom crtežu Jugoslavija, a na drugom Srbija. Na jednom nedovršenom crtežu Demokratija, a na drugom Samoupravni socijalizam. Na jednom nedovršenom crtežu Proletarijat, a na drugom Nacija. Na jednom nedovršenom crtežu Komunistička Partija, a na drugom Stranke višepartijskog parlamentarizma. Na jednom nedovršenom crtežu zakletva na Bratstvo-jedinstvo, i zakletva na Kosovo. Itd.
Složićemo se da razlika ima, ali da su na prvi pogled teško uočljive. Kultura nedovršenosti mora biti prevladana. U suprotnom, naša nedovršenost postaće i ostaće poslednja i jedina istina o nama. Istina nema milosti ni pamćenja za nedovršene. Ne smemo biti slabi i blagonakloni prema nedovršenosti. Ne smemo zaboraviti gde smo se zaputili. Tamo, u budućnost. Nedostaje nam Zoran Đinđić.
Može se umreti ili samo jednom ili nikad. I zato nema ničeg dostojnijeg nego dati život za ono za šta je svoj život dao Zoran Đinđić. Nedostaje nam. Tu je.
Govor na predstavljanju novog izdanja knjige Zorana Đinđića Jugoslavija kao nedovršena država, Narodna biblioteka Srbije, 12.03.2010.
Peščanik.net, 15.03.2010.