(Ne)kontrolisani haos

Pre nekoliko dana pisao sam o slučaju predsednika Učeničkog parlamenta Valjevske gimnazije na kom je lokalni TV Informer na sraman, primitivan, bukvalno divljački način, demonstrirao kako vlast uz podršku provladinih medija u obračunavanju sa učesnicima protesta u školama koristi apsolutno nedopustiva sredstva.

Slučaj je usled odsustva reakcija nadležnih, Regulatornog tela za elektronske medije (REM), Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti i javnog tužilaštva, ali i školskih i gradskih vlasti, podsetio na zabrinjavajuću inferiornost mehanizama koji bi trebalo da spreče i sankcionišu kršenje Zakona o elektronskim medijima, Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i Krivičnog zakonika.

U senci zaista skandaloznog slučaja, gotovo neprimećena je promakla istovremena najava realizacije nekakvog projekta „Informer i udružene TV stanice Srbije“, najava koja predstavlja novi razlog za zabrinutost svakoga ko od televizija očekuje da poštuju bar minimalne standarde.

I fabulozna Valjevska TV sa skandaloznim programom je deo grupe televizija u kojima Informer, po dostupnim podacima, ima vlasnički, uređivački ili programski dominantan uticaj. Inače, prema navodima medija, Informer je akvizicijama zajedničkih firmi koje ima sa partnerima u tu svrhu već uspostavio mrežu televizija, kupljene su brojne lokalne stanice širom Srbije a pored televizija, otvaraju se i lokalni internet portali pod istom vlasničkom kontrolom.

Fenomen velikog i rastućeg broja lokalnih televizija koje funkcionišu po praktično identičnom uređivačkom konceptu koji diktira jedan „centralni“ (Informer ili neko drugi, svejedno) sam po sebi je negacija smisla i uloge lokalnih medija.

Pogotovo kada je očigledno nastojanje da se lokalni mediji – umesto da se bave temama poput kontrole rada vlasti i institucija u svojoj sredini, aktuelnih problema građana, obrazovnih, kulturnih i informativnih sadržaja specifično interesantnih za lokalnu sredinu – pretvore u robustan instrument ne samo agresivnog, nego i prljavog političkog marketinga.

A posebno je zabrinjavajuće kada je sasvim očigledno da iza tih nastojanja stoji vlast. I da je u tom nastojanju beskrupulozna. Za ilustraciju, kao „dobar“ (nikako ne i raritetan) primer može da posluži funkcionisanje TV Niš, glasila koje svoj program popunjava uglavnom emisijama Informera, a poseban akcenat stavlja na direktne prenose raznoraznih aktivnosti vladajuće stranke, pogotovo nastupa predsednika Srbije. Istovremeno agresivno vređa, ismeva ili targetira protivnike vlasti, koje kontinuirano titulira sa „nepismeni“, „budale“, „glupaci“, „domaći izdajnici“, „strani plaćenici“ i „ustaše“.

Za manje upućene sigurno će delovati bizarno da ova televizija uopšte nema zakonom predviđenu, neophodnu dozvolu za pružanje medijskih usluga. Nije upisana u Registar medijskih usluga REM-a kao ni u Registar medija u Agenciji za privredne registre. Ali iako ne ispunjava ni minimalne zakonske uslove, ona ipak emituje svoj program već duže od godinu dana.

Još bizarniju notu celoj stvari daje činjenica da je, uprkos potpuno nezakonitom statusu, emitovanje programa podržano sa samog vrha vlasti: svečano ga je otvorio sam predsednik republike. Šta više, tom prilikom je zaposlenima zahvalio „na požrtvovanosti i svemu što čine ne samo za Niš, Nišavski okrug, već i za čitavu Srbiju“, dok je povremene proteste građana i studenata zbog programskih sadržaja ovog glasila ocenio kao „siledžijsku kampanju“.

Zapravo najbizarnija je činjenica da je firma koja je osnivač neregistrovane televizije prema dostupnim podacima od javnog sektora u Nišu, na gradskim medijskim konkursima i drugim aranžmanima preko javnih preduzeća i ustanova, dobila desetine miliona dinara.

Pre skoro četvrt stoleća, u okviru nastojanja da se radiodifuzna politika unapredi na način primeren demokratskom društvu, suzbijanje nelegalnog emitovanja programa elektronskih medija bilo je jedan od ključnih praktičnih razloga za donošenje Zakona o radiodifuziji 2002. godine. Konkretan, vredan i vidljiv rezultat tada nove vlasti bilo je suzbijanje broadcast piraterije. Žalosno je i apsurdno da danas aktuelna vlast pirateriju praktično podstiče i da umesto medijskog prostora primerenog iole uređenom društvu nudi haos.

Delovanje elektronskih medija bez valjanog pravnog statusa i ilegalno emitovanje programa koji se svodi na agresivnu i prizemnu političku propagandu i demonizaciju oponenata su sami po sebi veliki problem. Ali istovremeno nesmetano učešće takvih televizija u sistemu javnog finansiranja i ostvarivanje značajnih prihoda iz javnih budžeta daleko je veći problem.

Uspostavljanje takvog odnosa je zapravo apsolutno neprihvatljivo kršenje više elementarnih pravnih principa, čija reafirmacija mora postati prioritetan zadatak i za REM i za sve druge pomenute organe. A svakako i neizostavno za one nadležne za suzbijanje kriminala.

Peščanik.net, 08.08.2026.