Pre dva meseca, tok priče o krizi u Vašingtonu, koja je nastala zbog problema sa granicom zaduživanja, nagoveštavao je da će, baš u ovom činu drame, predsednik istupiti javno, pozvati obe strane da prestanu da se igraju politike, i postaviti se kao glas razuma, ako ne i mudrosti, u potrazi za konačnim dogovorom. Ova scena je trebalo da se odigra u sobi za novinare Bele kuće.
Moja predviđanja nisu bila tačna. Konferencija za novinare održana je u Istočnoj sobi.
„Moje pitanje je da li su demokrate i republikanci spremni da ostave po strani probitačnost kratkoročne politike, kako bi ovo bilo urađeno“, rekao je Obama, osvrnuvši se na pisma Amerikanaca koji se muče sa oslabljenom ekonomijom. „Ovi ljudi računaju na nas… Ako celo rukovodstvo u Vašingtonu bude imalo na umu lica ovih ljudi, rešiće problem granice zaduživanja,“ rekao je on. „Ovi problemi su rešivi, ali zahtevaju da promenimo ovaj kratkoročni i, iskreno govoreći, samoživi pristup koji ponekad politika neguje.“
I ranije smo bili svedoci ovakvog predsednikovog stava – u periodu kada se istovremeno pregovaralo o produženju Bušovih poreskih olakšica i sprečavanju blokade vlade. Obama pokušava da ostane dostojanstven, iznad prepirki koje glasači mrze, u isto vreme vršeći dovoljno (ali ne previše!) pritiska na republikance da se nagode.
Direktan pritisak na republikance nije bio suptilan. Obama je praktično izjavio da republikanci daju prednost naftnim kompanijama i vlasnicima privatnih aviona, u odnosu na ispravnost hrane i studente koji primaju stipendije. Ako republikanci ne popuste, po prvi put u svojoj istoriji, Amerika neće izmiriti svoje obaveze, što bi nanelo štetu rejtingu nacionalnih obveznica i uništilo njenu poziciju ekonomske supersile.
Demagogija – kažu republikanci. To je klasna borba! On nije iskren kada je u pitanju obim povećanja poreza koji on želi! Svojim manevrima, oni su uspeli da predsedniku u velikoj meri suze manevarski prostor: Obama više ne pominje povećavanje poreskih stopa za one koji godišnje zarađuju više od 250 hiljada dolara. Nema više ni oštrih formulacija kakvih je bilo u njegovom pregovaračkom stavu tokom prošlogodišnje rasprave o Bušovim poreskim olakšicama ili retorike iz njegovog govora povodom budžeta koji je predstavio Pol Rajan, predsednik budžetskog odbora predstavničkog doma. Štaviše, zvučao je kao republikanac kada je obrazlagao da su poreske olakšice nužne kako bi se potpomogao ekonomski rast.
Obamini zahtevi za povećavanje poreskih stopa su vrlo mali – manje od 200 milijardi dolara u periodu od deset godina. To nije mnogo kada se govori o pokušaju da se u tom istom periodu uštedi 4 hiljade milijardi dolara. Republikanci će vam reći kako Obama u stvari traži povećanje poreza kroz dogovor o granici zaduživanja. Naravno da Obama, govoreći o „izbalansiranom“ pristupu i „zajedničkoj žrtvi“, pokušava da dovoljno posrami vođe republikanske partije, kako bi od njih dobio više. Ali ovim pristupom neće dobiti baš mnogo. Ako je želeo veće i šire podizanje poreskih stopa, na koje upozoravaju republikanci, mora biti spreman da obrazloži zašto to zahteva.
Predsednikovi skromni ciljevi poklapaju se sa onim što njegovi savetnici govore privatno: velika bitka oko podizanja poreskih stopa tek dolazi nakon dogovora o granici zaduživanja. Na to će se usredsrediti sledeća kampanja za predsedničke izbore. Obama ne sme rizikovati da sada zauzme čvršći stav. U slučaju da rezultat bude sunovrat ekonomije, predsednik je taj koji će platiti najvišu cenu, a ne republikanci. Zato je on ovom problemu prišao sa stanovišta ekonomije, a ne filozofije ili pravednosti. „Ono što mi treba da uradimo jeste da povratimo poslovno poverenje i poverenje američkog naroda da smo na pravom putu“.
Još jedna stvar – Obami je potreban ovaj dogovor, kako bi pokaza da ima snage da smanji potrošnju. Kada se rasprava o granici zaduživanja završi, i svakog dana do sledećih izbora, on može da se vrati vatrenijoj retorici o filozofskim razlikama između njega i republikanaca koji odbijaju da podignu poreske stope za najbogatije.
I dok republikanci slave uz šampanjac, predsednikovi kritičari mogu opravdano da gunđaju zbog njegove taktike na konferenciji za novinare. Obama je izjavio da republikanci daju nerazumne izjave kako bi pokupili simpatije naroda i gledalaca vesti na kablovskim TV stanicama. U isto vreme, on je radio nešto vrlo slično, prikazujući republikance kao ljude toliko opsednute zaštitom bogatih preduzetnika, da su spremni čak i da zemlju dovedu u situaciju da ne može da izmiri svoje obaveze. „Ako smo svi spremni da se sukobimo sa svojim svetim kravama, i povučemo neke teške poteze kako bismo dostigli cilj smanjenja deficita, mislim da republikanci teško mogu da tvrde da su poreske olakšice za službene avione toliko važne da zbog njih nisu spremni da postignu dogovor.“
Šta je gore? Ova vrste poigravanja, ili poigravanje Erika Kantora, čoveka na čelu republikanske većine u predstavničkom domu, koji je prošle nedelje napustio razgovore o granici zaduživanja? Popričajte o tome na zabavama za Dan nezavisnosti.
Konferencija za novinare završila se u skladu sa još jednom poznatom predsedničkom taktikom. Obama je pozvao članove kongresa da ne napuštaju Vašington dok se ne dogovore. Po čemu se ovo njegovo obraćanje razlikovalo od prethodnih? Umesto da pozove članove kongresa da se ponašaju kao odrasle osobe, on ih je uporedio sa svojom decom – i to u negativnom kontekstu. Saša i Malija svoje domaće zadatke uvek završavaju pre roka. A kongres je izgleda u stanju da poštuje isključivo svoje rokove za odlazak na odmor. „Jednu nedelju zasedaju, jednu nedelju su na odmoru, a onda govore – Obama mora da se umeša“, izjavio je predsednik. Obraćajući se kongresu, on je dodao: „Vi morate da budete ovde. Ja sam bio ovde. Bavio sam se Avganistanom, Bin Ladenom i krizom u Grčkoj… Ostanite ovde. Hajde da ovo završimo.“
Opasnost da Amerika neće moći da izmiri svoje obaveze za sad nije ubrzala tempo kojim se odvijaju pregovori. Možda je članovima Kongresa potrebno da im neko zapreti odlaganjem početka letnjeg odmora.
John Dickerson, Slate, 29.06.2011.
Prevela Bojana Obradović
Peščanik.net, 06.07.2011.