Kada Nemci 22. septembra izađu na izbore istovremeno će odlučivati, mada indirektno, i o budućnosti drugih Evropljana. Nemačka je kroz EU, evro i krizu blisko povezana sa svojim komšijama. Ishod izbora u najvećoj ekonomiji Evrope tiče se svih građana EU. Njihove vlade imaju različite želje, ali svi veruju da će se na budućim evrosamitima ponovo sastajati sa Angelom Merkel.
Cécile Chambraud, Le Monde
Najvažniji partner Berlina, francuska vlada, ne očekuje da će izbori doneti veliku promenu, mada se nada da će joj nova nemačka vlada pomoći u pobedi nad evroskepticima na izborima za Evropski parlament koji se održavaju u maju sledeće godine. Pariz se pri tome oslanja na „elemente koji otelovljuju Evropu“, kako se to kaže u Francuskoj, pri čemu se misli na fondove koji bi trebalo da pomognu mladima u traženju posla. Hollandova vlada veruje da je u ovim pitanjima već pronašla zajednički modus vivendi sa nemačkom vladom i očekuje novu pobedu demohrišćana.
„Angela Merkel je već navikla na predsednika koji se ne prilagođava automatski nemačkoj poziciji“, kaže Thierry Repentin, francuski ministar za evropske poslove, „Sigurno je da sa Hollandom ima više neslaganja nego sa Nicolasom Sarkozyjem, ali mogući su umereni kompromisi“. Kao dokaz ove saradnje Pariz navodi i „ustupke“ Berlina u pogledu EU budžeta, kao i nemačko-francusku debatu u vezi sa „konkurentnošću i poslovima u Evropi“, koja predviđa institucionalni okvir i nagoveštava koordinate ekonomske i socijalne politike. „Pre 15 meseci bilo je nezamislivo da Nemačka popusti u ovim pitanjima“, kaže Repentin.
U narednim mesecima Pariz namerava da sa Berlinom pokrene određene teme, koje bi trebalo da pomognu vladajućim socijalistima na izborima za Evropski parlament. Tako na primer socijalisti žele da ubede svakog birača obuzetog evroskepticizmom i nevoljnog da izađe na izbore da od Evrope može da ima samo koristi. To se posebno odnosi na šest milijardi evra namenjenih borbi protiv nezaposlenosti mladih. François Hollande i Angela Merkel su prvi sastanak vezan za ovu inicijativu održali u Berlinu 3. jula, dok je novi zakazan za 12. novembar u Parizu.
Iz francuskog ugla, boljem funkcionisanju nemačko-francuskog tandema doprinosi i to što je tokom izborne kampanje Angela Merkel preuzela mnoge ideje SPD-a, kao što je na primer minimalna zarada ili ograničenje visine stanarina. Na dobro raspoloženje uticala je i pohvala Schröderovih reformi koju je Hollande uputio svojim socijaldemokratskim kolegama na proslavi 150. godina SPD-a. Bez obzira da li će posle 22. septembra Angela Merkel predvoditi veliku koaliciju ili ne, francuski socijalisti su uvereni da će Francuska u oba slučaja imati velike koristi.
Miguel González, El País
U Španiji i nisu tako optimistični. Zato konzervativna španska vlada drži palčeve svom ideološkom protivniku, socijaldemokratima. Premijer Mariano Rajoy je shvatio da od toga što sa Angelom Merkel deli isti pogled na svet nema velike koristi. Ona nije pokazala nimalo milosti kada je reč o kursu štednje, koga je čelična dama Evrope svima nametnula. U Moncloai, sedištu španske vlade, uvereni su da će Merkel ostati kancelarka, samo se nadaju da će u novoj vladi socijademokrati zameniti liberale i da će posledica toga biti popuštanje čvrstog kursa štednje.
Ali u Madridu ne gaje velike iluzije. Ako Hollande nije mogao do izboksuje promenu kursa, kakve onda šanse ima manji partner u velikoj koaliciji. Zbog toga bi španska vlada bila srećna kada bi posle nemačkih izbora videla više podsticaja ekonomiji i veće napore za smanjenje nezaposlenosti mladih. Madrid dobro zna da nemački socijaldemokrati ne bi prelazili određene crvene linije. Uverenje da se nemačkom štednjom ne može otplaćivati rasipništvo njihovih južnih komšija, duboko je utisnuto u svest Nemaca.
Rajoyeva vlada zabrinuta je zbog berlinskog zatezanja u vezi sa bankarskom unijom. Novi razgovori očekuju se na evrosamitu u decembru, kada bi trebalo da se položi kamen temeljac za bankarsku uniju. Njome bi trebalo da se stvori telo koje bi restrukturisalo finansijske institucije, a uz to se očekuje i uvođenje garancija za štedne uloge. Berlin, međutim, ne želi da Brisel gura nos u nemačke banke i naređuje koje od njih treba da se zatvore.
U španskim vladajućim krugovima se može čuti da Angela Merkel, za razliku od Helmuta Kohla, nema osećaja za Evropu. Ona se ne zalaže za evropski projekat, već je kao šefica nemačke vlade u potpunosti skoncentrisana na unutrašnjepolitičku agendu. Vođstvo u Evropi je preuzimala samo onda kada ju je na to primoravala ekonomska snaga njene zemlje. U Madridu se pitaju da li će ona tokom svog trećeg mandata više pažnje posvetiti Evropljanima nego Nemcima.
Stefano Lepri, La Stampa
U Rimu je vidljiva mešavina skepse i nade. Ovde se takođe očekuje nastavak razgovora o bankarskoj uniji. Među italijanskim političarima se spekuliše o tome da bi posle izbora u Nemačkoj moglo doći do određenog popuštanja kada je reč o evropskim budžetskim pravilima. Može se čuti da je Angela Merkel do sada bila nepopustljiva, jer se plašila za glasove svojih birača, koji ne gledaju blagonaklono na zahteve zemalja u krizi. Ako je ponovo izaberu, kancelarka će biti otvorenija za kompromise.
Međutim, pravila fiskalnog pakta u velikoj meri su već ublažena. To se odnosi i na Italiju. Ako posle izbora antievro partija AfD ne uđe u parlament i Nemačka dobije veliku koaliciju, moglo bi da dođe do novih ustupaka.
Realističniji i u zajedničkom evropskom interesu jeste cilj za koji se zalaže Enrico Letta, a koji bi mogao da se ostvari kada Italija preuzme predsedavanje Evropskom unijom u prvoj polovini 2014. On namerava da učini značajan korak ka stvaranju istinske evropske bankarske unije, u čemu ima podršku Španije. Ovo je, kako smatraju u Rimu, od ogromog značaja. Stabilnost u evrozoni, uz izuzetak Grčke, pre bi mogli da ugroze privatni tokovi kapitala nego zaduženost država. Da navedemo jedan primer: kada bi u budućnosti zbog bankarske unije španske banke bile sigurne poput austrijskih, onda bi nestale i neravnoteže koje obeshrabruju poslovanje u slabijim zemljama i došlo bi do smanjenja kamata u njima.
Ankete pokazuju da 83 odsto Nemaca podržava evropsku bankarsku uniju. Prosečni Nemac smatra da bi banke država u krizi bile sigurnije kada bi bile pod zajedničkim evropskim nadzorom. Nemački političari ovim nisu zadovoljni, jer postoje brojne veze između fragmentisanog nemačkog bankarskog sistema i političara na lokalnom nivou. Oni ne žele da to neko spolja proverava. Otpor prema bankarskoj uniji pravdaju time što bi zajednički nadzor doveo do toga da nemački poreski obveznik mora da ispašta zbog grešaka bankara sa juga Evrope.
Michael White, The Guardian
Britanske političare more druge brige kada razmišljaju o nemačkim izborima. Ko god da pobedi neće ni prstom mrdnuti da pomogne Davidu Cameronu i njegovoj plavo-narandžastoj koaliciji sa britanskom verzijom FDP-a. Doduše, britanske liberaldemokrate predvodi Nick Clegg koji važi za strastvenog zagovornika EU. Međutim, izgleda da je Clegg bespomoćan kada je reč o EU politici Velike Britanije, koja je odavno postala obor u kome se torijevska desnica hrani crvenim mesom. Cameron je još 2009. torijevce izveo iz frakcije evropskih narodnih partija u Evropskom parlamentu, što je bio korak ka izolaciju kojom su se oni svesno isključili iz još jedne centralne i uticajne strukture u EU. Uprkos tome, za Nemačku je važno da Britanija ostane u EU. Britanija, kao severnoevropska zemlja koja podržava kurs štednje i globalnu slobodnu trgovinu, Berlinu služi kao protivteža Francuskoj. Sa druge strane, članovi svih partija u Britaniji koji ne podržavaju predlog istupanja iz EU, dobro znaju da im je Nemačka potrebna. Jer Berlin je evropski centar ekonomske moći i politički pojas za spasavanje u ekonomskim krizama, kome još uvek preti zaduženo južno krilo evrozone.
Naravno da bi vođa opozicije Ed Miliband kao pobednika izbora radije video Peera Steinbrücka nego Angelu Merkel. Kada je reč o većim porezima za bogate, višim platama za siromašne i mnogim drugim pitanjima, laburisti i SPD su srodne duše. Crveno-zelena vlada bi bila dobrodošla pomoć laburistima u pokušaju da se na parlamentarnim izborima 2015. vrate na vlast. Realisti iz ove partije smatraju da bi, budući da se ekonomska situacija u evrozoni konačno popravlja, za Angelu Merkel najgore rešenje bio ulazak u veliku koaliciju sa SPD-om. Takva velika koalicija između torijevaca i laburista u Britaniji je prosto nezamisliva.
Kakvi će biti odnosi između Camerona i Merkel, ukoliko ona dobije treći mandat? Na ličnom nivou, kancelarka i premijer se dobro slažu. Cameron je izjavio da je ona „fenomenalan politički lider“. Prijateljstvo olakšava mnoge stvari, ali posao je posao. Merkel je u avgustu javno govorila da bi trebalo smanjiti moć i nadležnosti Brisela. Međutim, ovde je pre svega reč o tome da se smanji EU budžet i da se novac efikasnije upotrebi, pri čemu ona sigurno nije mislila na radikalne korake, koje Cameron i mnogi Britanci priželjkuju.
***
Kakav god bio ishod izbora 22. septembra, evropski partneri ne očekuju velike promene u nemačkoj evropolitici. Otpočeće samo nova runda u borbi za ispravni kurs spasavanja evropske kuće.
Süddeutsche Zeitung, 11.09.2013.
Izbor i prevod Miroslav Marković
Peščanik.net, 13.09.2013.