Kinesko državno rukovodstvo trenutno se bori protiv pada potražnje, rastućeg duga i mehura nekretnina. Pojedine fabrike otpuštaju radnike, trpe finansijske gubitke ili se čak zatvaraju, budući da porudžbine iz krizom pogođene Evrope jenjavaju. Ekonomske poteškoće pritiskaju radnike i potrošače u zemlji, i prete da uzdrmaju politički establišment pekinškog ekonomskog čuda.
Specijalna policija pojavljuje se iznenada. U jednom momentu, radnik Liu (pseudonim) šeta napred-nazad ispred gradske kuće u kineskom gradu Donguanu, sa oko 300 svojih kolega iz propale fabrike Bill Electronic. Uzvikuju: „Vratite pare od naše krvi i znoja!“
Narednog trena, njihovi uzvici pretvaraju se u krike, dok nekoliko stotina uniformisanih policajaca sa šlemovima, štitovima i pendrecima, uz brojne policajce u civilu, iskače iz zelenih policijskih kombija. Predvodnike demonstracija, među kojima je i Liu, okružuju s jedne strane ulice policijskim psima. Za samo nekoliko minuta, komunističke vlasti uspešno su ugušile protest.
Muškarci i žene, većinom mladi, strpani su u žute autobuse i odvezeni nazad u fabriku, gde vlada vrši ogroman pritisak: do popodneva, moraće da prihvate 60 posto iznosa koji im duguje zavod za zapošljavanje. Ko god odbije, upozoravaju zvaničnici, neće dobiti ništa.
Nova globalna kriza stigla je u Kinu. Dužnički problemi Evrope, njenog najvažnijeg trgovinskog partnera, polako nagrizaju planove ove zemlje, koja je praktično postala svetska fabrika. Nestabilna američka ekonomija, i pretnja trgovinskim ratom dveju supersila, čini situaciju još nesigurnijom. Kako se predizborna kampanja u SAD zagreva, američki političari takmiče se ko će koga nadmašiti u protekcionističkim obećanjima prema komunističkom rivalu njihove zemlje.
Oktobar je bio treći mesec zaredom kako kineski izvoz opada. Uz njega kopne i nade nemačkih proizvođača da će ih azijsko tržište izvući iz globalne krize, kao 2008. godine. Ovaj put Kina ima svoje probleme – mehur nekretnina i dugove lokalnih vlada – koji bi čak mogli ugroziti i globalnu ekonomiju.
Razočarani radnici
Za Liua, fabričkog radnika, ekonomsko čudo u njegovoj zemlji za sada je sigurno završeno. Donedavno, radio je 12 sati dnevno, sklapajući periferije za DVD plejere. Ali onda je bilo sve manje i manje posla, kaže on, i pre nekog vremena, šef je rekao radnicima da iz Evrope stiže sve manje porudžbina.
Posle policijskog rasturanja demonstracija, obeshrabreni Liu tumara prašnjavim gradskim ulicama, prolazeći pored čitavih nizova fabrika i stambenih zgrada. „Samo smo tražili celu platu, ali poslali su nam policiju“, kaže on. Izgubio je poverenje u partiju i vladu.
Ovde u izvoznoj regiji Guangdong, eksperimentalnoj laboratoriji kineskog kapitalizma, ne prođe ni jedan dan bez novog stečaja ili protesta, Fabrika obuće Yue Chen u Donguanu, koja proizvodi patike za svoju vlasničku kompaniju u Tajvanu, koja pak snabdeva brendove kao što je New Balance, sada je u krizi. Sa smanjenjem porudžbina, fabrika je otpustila 18 menadžera. Radnicima je ukinuta nadoknada za prekovremeni rad, a osnovna plata jedva je dovoljna za preživljavanje. Frustracije su takve da su neki radnici takođe protestovali pred gradskom kućom. Desetak ih je povređeno u sukobima s policijom, objašnjava mi jedna devojka iz fabrike.
Situacija izvan sivog fabričkog kruga je napeta. Privatno obezbeđenje u civilu čuva ulaz, slikajući i zastrašujući svakoga ko razgovara sa radnicima. U samoj fabrici traje obračun radnika i šefova. Radnici sede besposleni u halama. Uprava je isključila struju u nekim radionicama gde se obično šiju i lepe patike.
I u ostatku Kine, sve se više fabričkih traka zaustavlja. Na istoku zemlje, u Venžuu, gradu poznatom po proizvodnji jeftinih upaljača, obuće i odeće, mnogi preduzetnici beže od svojih poverilaca, sumnjivih privatnih banaka koje su im poslednje pozajmile novac. Neki od ovih preduzetnika su čak potajno preselili mašine iz fabrika, pre nego što su pobegli.
Pad potražnje u Evropi i Kini
I napredne kineske industrije osećaju pritisak pada evropske potražnje. Na primer, kompanija Suntech Power Holdings, koja proizvodi solarne panele u Vušiju, nadomak Šangaja, u trećem kvartalu imala je gubitke 116 miliona dolara (87 miliona evra). U istom kvartalu prošle godine, ta kompanija je zabeležila profit od 33 miliona dolara.
Ne tako davno, ovom azijskom izvoznom džinu divili su se strani rukovodioci i političari. Neki su čak smatrali da su u pekinškom autoritarnom kapitalizmu pronašli superiorniju alternativu za krizom pogođene tržišne ekonomije Zapada.
Konkretno, nemački proizvođači automobila, očarani kineskim rastom, ušli su u ogromne investicije. Kina je najvažnije tržište Volksvagena, i ova kompanija se nada da će do kraja godine tamo prodati dva miliona vozila.
Ali prodaja se usporava. „Već devet dana nismo imali nijednu porudžbinu“, priznaje otmeno odeveni prodavac u Poršeovom predstavništvu u Donguanu. „To se nikad ranije nije desilo.“ Mnogi privrednici sada nemaju novca, dodaje. „Uglavnom su plaćali gotovinom, ali sada se radije opredeljuju za kredit.“
I jeftini kineski brendovi poput BYD (“Build Your Dreams”) sve teže prodaju svoje automobile. Značajne državne poreske olakšice za kupovinu automobila istekle su prošle godine, i veliki gradovi poput Pekinga sada pokušavaju da rasterete saobraćaj, ograničavajući broj novih vozila. U oktobru, ljudi u Kini kupili su otprilike 7% manje automobila nego prethodnog meseca.
Ekonomske greške?
Isprva se činilo da su pekinški državni kapitalisti pronašli čarobnu formulu za beskonačni rast. Dve hiljade devete, upumpali su 4 triliona jena (oko 430 milijardi evra) – najveći stimulativni paket u kineskoj istoriji – u izgradnju savremenih autoputeva, železničkih stanica i aerodroma. Poreske olakšice omogućile su milionima zemljoradnika da prvi put kupe frižider i računar.
Uglavnom po partijskom naređenju, banke su ovorile svoje kase narodu, a lokalne vlade su požurile da se zaduže. Do kraja 2010, ukupni dugovi iznosili su 10,7 triliona jena – što je skoro četvrtina ukupne kineske ekonomske proizvodnje.
Veliki deo ovog novca otišao je, direktno ili posredno, u izgradnju nekretnina. Lokalne vlade otkrile su da je prodaja građevinskog zemljišta dobar izvor prihoda – i kolateralnog jemstva, pa su banke nastavile da daju nove kredite. Hiljade zemljoradnika proterano je sa svojih njiva da bi se podigle vile i stambene zgrade.
Mnogi od ovih razvojnih projekata, od samog početka često megalomanskih, sada su opusteli gradovi. U 15 najvećih kineskih gradova u oktobru, broj prodatih parcela manji je za 39% u odnosu na oktobar 2010.
Dok se mnogi na Zapadu nadaju da će Kina svojim deviznim rezervama rešiti dužničku krizu evra i dolara, jaz između bogatih i siromašnih u ovoj zemlji raste. „Harmonično društvo“ koje je obećao Hu Đintao, šef vlade i vođa Komunističke partije, sada je dovedeno u pitanje.
Centralna banka podigla je kamate pet puta od sredine 2010, da bi zauzdala inflaciju, dok istovremeno primorava banke da drže velike rezerve. Peking se nada da će ovaj metod omogućiti „nežno prizemljenje“ sa ekonomskog buma.
Politička neprilika
U čitavom kineskom društvu pojavljuju se pukotine. Dok je jednopartijska diktatura održavala dvocifreni rast, većina ljudi prihvatala je ograničenja slobode. Sada se Peking suočava sa dilemom. Policijskom represijom neće se dugoročno rešiti posledice stagnantne privrede. Ali ni državne subvencije nisu dovoljne za stimulaciju ekonomije. Čini se da ne pomažu ni novac ni sila.
Kineski premijer Ven Žibao nedavno je najavio „podešavanje“ svoje ekonomske politike: banke bi trebalo da odobravaju povoljnije kredite, naročito malim i srednjim izvoznim kompanijama.
Ekonomska situacija sada je komplikovanija nego što je bila nakon globalne finansijske krize 2008, kaže ekonomista Lin Žing. Kineski izvoz opao je 2008, i oko 25 miliona migranata moralo je da se iz fabrika vrati na selo.
U Donguanu, vlast trenutno ne mora da se plaši da će Liu, fabrički radnik, ponovo demonstrirati. Previše je zauzet tražeći novi smeštaj. Kada je izgubio posao, izgubio je i ležaj u fabričkoj spavaonici.
Wieland Wagner, Spiegel, 08.12.2011.
Preveo Ivica Pavlović
Peščanik.net, 10.12.2011.