FTN se budi: Dobro je počelo, govedina je skuvana!
Vladimir Štimac: Flambiramo.
Studenti Starog grada: Rinflajš pobeđuje!
FTN se budi: Makovnjača
Kristal Met Dejmon: BRZO TREBA ZABIBERITI.
Mreža X, Nalog FTN se budi, 10. septembar 2026.
Ova politički šifrirana gastronomska razmena nastala je kada je javno objavljen deo Studentske liste, na predizbornom skupu u Novom Sadu, na kojoj se našao sociolog i univerzitetski profesor Jovo Bakić – trendseter gastronomske metaforike. Nekoliko dana nakon, objavljena je celovita Studentska lista, sa imenima 250 kandidata i kandidatkinja, s Bakićem na 76. mestu. Bakić je u svom društvenom angažmanu protiv vladajućeg režima uneo snažni afektivni ton, koji u pojedinim slučajevima poprima oblik uvreda i pretnji (Jurićemo ih po ulicama), pri čemu su ti iskazi prožeti ironijom i diskretnim crnim humorom. To je pak imalo izuzetan odjek, ohrabrujući demonstrante u izazivanju autoritarnog i korumpiranog režima, i inverziji straha jer „strah je promenio stranu“ upravo kroz proteste. U takve jezičke inovacije spadaju semantički neologizmi koje zovem neobakićizmi, zbog snažnog ličnog pečata koji im je Bakić dao; to su: dinstaj, Nepomenik i Hulja. Oni su postali viralni, pojavljujući se u mimovima, na transparentima, u navijačkim pokličima i na bedževima, često komodifikovani na majicama i cegerima.
Posle velikog protesta u Beogradu, 15. marta 2025, u razgovoru s novinarkom Danicom Vučinić, Bakić je odgovorio šta očekuje: „Potpuno jasna poruka poslata režimu. Trinaestogodišnja govedina je skuvana. Još je žilava i tvrda, mora da se dinsta. I ona će se dinstati. To mu treba odmah reći. Ovo nije kraj. Ovo je početak. – Čega? – Dinstanja. (smeh u studiju) Dakle, dosad je kuvano, a sada se dinsta. – Malo ulje, malo voda. – I to će tako biti.“ Na transparentima su odmah iskrsli slogani „Dinstaj!“, „dinstanje“, slike Bakića sa kuvarskom šefovskom kapom, na mimu „24 kitchen“ i modeli i makete lonaca, ali i pravi džinovski lonac, koji se puši – u Borči, 4. maja 2025. Studentski nalozi usvajaju neobakićizam i postavljaju pitanje: „Je l dinstate?“ (ETF blokada). Kulinarske metafore pratiće zatim svaki protest – pored pumpanja,skakanja, praktikuje se i dinstanje. Intervju s Bakićem „Dinstaj, Srbijo“ – KTV, 17. marta 2025. – društveni angažman protiv vladajućeg režima takođe opisuje kao „jako dinstanje“. Nižu se protestni performansi – Malo večernje dinstanje, 9. aprila 2025, na više beogradskih lokacija, sa šerpama i poklopcima za pravljenje buke, nakon protestne ćutnje; Dinstanje s Jovom Bakićem, 15. aprila 2025, na Platou ispred Filozofskog fakulteta, kada je služen, pored ostalog, goveđi gulaš s krompirom, a građani i građanke ostavljali donacije za proteste. Dinstanje postaje deo svakodnevnog diskursa koji opisuje društveni pritisak: „Ako želimo dinstanje, moramo svi da budemo vatra. Studenti i profesori su pokazali put, ali sistem će pući tek kad mu zatvorimo sve ventile.“ Ili, pak, kao dinstanje rešenja u očekivanju razrešenja društvene krize.
Protestno „kulinarstvo“ vraća na sam početak blokada i Blokadnu kuharicu, koja je poslužila kao svojevrsni priručnik srpskim studentima jer sažima iskustvo hrvatskih studentskih blokada, od pre 15 godina. Kuharicu je objavio Centar za anarhističke studije 2009. godine u Zagrebu, dostupna je u pdf-u na internetu, a prevedena je na engleski i nemački jezik. Imala je za cilj da ponudi „recepte“ za kolektivnu akciju u doba duboke krize demokratskih ustanova. Opet, zagrebački studenti crpeli su znanje za organizovanje iz blokada Univerziteta u Beogradu 2006, posebno iz publikacije Borba za znanje. Ovaj direktno-demokratski model samoorganizovanja, povezan sa anarho-sindikalističkim aktivizmom, nastaje i pod uticajem studentskih protesta i blokada u Francuskoj (proleće 2006), Nemačkoj (proleće/leto 2006), Grčkoj (maj/jun 2006). Prema tome, na delu je transnacionalno kruženje studentskog kulinarskog znanja o tome kako omekšati otvrdlo i korumpirano tkivo demokratije i preuzeti njeno kuvanje u sopstvene ruke, ne bi li se napravila hrana za društvo, koja će mu omogućiti da se razvija, umesto da gladuje i propada.
Dinstati – čije je osnovno značenje „termički obrađivati namirnice na laganoj vatri uz dodatak malo ulja i tečnosti“ – u jezičkoj upotrebi studentskih i građanskih protesta u Srbiji je semantički neologizam zasnovan na kulinarskom konceptualnom okviru s političkim značenjem. Prva metafora je DUGOTRAJNI POLITIČKI PRITISAK je DINSTANJE. Ipak, dinstanje u ovom slučaju podrazumeva specifično meso – govedinu, a njena upotreba se zasniva na metafori SNS-SPS KOALICIJA je GOVEDINA. To znači da se politički proces produženog otpora i pritiska konceptualizuje kao sporo termičko obrađivanje tvrdog i žilavog mesa – govedine. Preciziranje da je reč o govedini ne proizlazi samo iz kulinarskog scenarija dinstanja jedne od najžilavijih vrsta mesa, već se može dovesti u vezu s nekoliko društvenih i semiotičkih ravni.
Prva, najjednostavnija asocijacija je zoonimska apelacija pripadnika vladajuće koalicije. Nazivanjem ljudi govedima ima izrazito pejorativnu metaforiku i konotira glupost, tupost, grubost ili slepu poslušnost. U političkom i protestnom diskursu ima funkciju delegitimizacije protivnika jer ga predstavlja kao biće lišeno razuma, autonomije ili sposobnosti političkog delovanja, poput nadimka Đuka Bizon, koji se u kolokvijalnom govoru, na društvenim mrežama i u medijima koristi za Vladimira Đukanovića, visokog funkcionera SNS-a.
U žargonu Generacije Z, koja nosi ove proteste, bif – od eng. beef „govedina“ – označava „sukob, tenziju, svađu ili dugotrajan problem sa drugom osobom“. U slengu se koristi kao imati bif s nekim. Vezuje se za američku stočarsku kulturu 19. veka, kada je, verovatno, nastala od prepirki rančera oko stoke i međa, a 1990-ih ulazi u hip-hop kulturu da opiše intenzivno rivalstvo. U srpskom urbanom slengu govedina se beleži u značenju „osoba obdarena velikom snagom na uštrb pameti“ sinonimno sa sirovina ili pajser, zatim u značenju „vladajuća većina“; zatim, beleži se značenje koje se naslanja na američki hip-hop sleng kao „neraščišćeni računi“, pri čemu Vukajlija – online rečnik slenga – citira i hip-hop hit Beogradskog sindikata „Govedina“ (2002), s više miliona pregleda, a koji oštro kritikuje tadašnju vlast. Treba podsetiti da je veliki broj tadašnjih „glavnih“ iz Demokratske stranke, koju SNS naziva „žutim ološem“, prešao u SNS, da bi nastavili, proširili i doveli do vrhunca paradržavni biznis odnosno kriminal. Da bi razumeli ovu „genetski modifikovanu govedinu“, treba citirati Bakića: „Ko je žuti ološ? Siniša Mali? Goran Vesić? Jelena Trivan? Kena, koji drži transparent sa ’žutim ološem’, protiv žutog ološa? Kena do juče bio. Je l’ to žuti ološ? A da, tu je i radikalski šljam. Šta je to? Žuti ološ, radikalski šljam zajedno čine naprednjački režim. To je to.“ Govedina u ovom značenju bi se mogla odnositi na neraščišćene račune koje građani i građanke Srbije imaju sa SPS-SRS/SNS koalicijom, još od 1990-ih – njihove odgovornosti za ratove, zločine i duboku krizu – a kojoj se pridružio u eri tranzicije, kao što je napomenuto, i deo njihovih nekadašnjih protivnika.
U gostovanju za KTV, Bakić povezuje političku metaforu kuvanja govedine s još jednom viralnom metaforom protesta – jahanjem, razvijajući alegoriju: „Ti kauboji su umeli ispod sedla da stave meso bizona (smeh u studiju) da smekša, i onda ono smekša, smekša, smekša, i umesto da ga tučete onim tučkom, meso smekšava ispod sedla i onda se posle spremi“. Kako su se protesti razvijali i istrajavali, tako se razvijala i kulinarska metaforika, pa smo, prema Bakiću, došli u fazu prženja: „Vidovdan je označio prelaznu fazu. Na Vidovdan se još uvek dinstalo, a već sledećeg dana se, unekoliko voljom iznerviranog režima, prešlo na prženje. Prženje znači da idu novi oblici otpora.“ Na Zboru u Krnjači, 15. jula 2025, Bakić emfatički uzvikuje: „I nema stajanja! Nema stajanja! Za zločincima! Dišemo im za vrat ovoga leta! Pržimo! Pržimo! Sunce odozgo, mi odozdo!“
Vlast i provladini mediji su kulinarske metafore tumačili konspirativno ili bukvalno. Ana Brnabić ističe da je na meniju „obojena revolucija (…) po receptu iz Blokadne kuharice (…) Odatle plenum, to kod nas ne postoji, to je recept iz Blokadne kuharice!“ Informer piše: „Nasilni blokaderi i ekstremisti, na čelu sa Jovom Bakićem, sada se služe strašnim pretnjama pa pominju dinstanje, jahanje, nabijanje na kolac i ekspres lonac“, navodeći pritom pesmu anonimnog autora s društvenih mreža: „Takvo je u Srbiji aktuelno stanje. / Dinstaće se prvo, pa sledi jahanje. / Turci bi ih nekad stavljali na kolac, / al Jovo je human, nudi ekspres lonac.“ Aleksandar Vučić je ocenio da su to „gluposti koje izgovaraju ljudi koji svaki dan pozivaju na nečije dinstanje, prženje, pečenjem ubijanje, plivanje po Dunavu“. Doslovno tumačenje, tzv. reifikacija metafore, sreće se u oceni Bakića i studenata kao „kanibala koji žele da dinstaju, kuvaju, prže, roštiljaju i flambiraju političke neistomišljenike“ u „kanibalsko-blokaderskoj kuhinji“. Politika i provladini tabloidi, izražavaju javno zgražavanje nad vizuelizacijom metafore, kada su u Subotici, 17. maja 2025, demonstranti napravili maketu lonca i glave predsednika, koja s vremena na vreme iskače iz lonca, ocenivši je kao „morbidnu maketu“, „morbidne scene kojima se insinuira ubistvo predsednika Srbije Aleksandra Vučića“. Novosti, TV Informer i TV Pink, 16. septembra 2026, prenose montirani video, u kome se Bakić proglašava za „srpskog Hanibala Lektora“, koji sprema „ljudožderski roštilj“.
Slogan Dinstaj je, uz Pumpaj i Ko ne skače, taj je ćaci, kao obeležje protesta i protestne kulture, odzvanja u nizu pesama alternativne scene, hevi metala Seljačka Buna i drugari, elektro diska, „Pumpaj, Dinstaj, Skači“, popa „Pumpaj! Dinstaj! Ko ne skače, taj je ćaci“, hip-hopa „Sindikalno do kraja“, disko densa Tonbe, Mek Džilana. Rob Stjuart, poznat po ulozi Nika Slotera u seriji „Tropska vrelina“, kao urbana legenda pop kulture, šalje 14. aprila 2025, poruku studentima da upravo oni mogu biti „iskra koja može zapaliti plamen demokratije širom sveta“, i onda uzviknuo na srpskom: „Pumpaj! Dinstaj! All around the world“. Na kraju, jedan korisnik Reddita, protumačio je nijanse značenja i uloge dvaju slogana: „Pumpanje je upućeno nama. Mi stvaramo pritisak. Dinstanje je upućeno njima. Oni se krčkaju.“
Na vest o raspisivanju izbora, Bakić je lansirao neologizam flambiranje govedine, kao gradaciju političkog pritiska: „Od danas kreće visoka temperatura, prženje tih izdinstanih raspadajućih ostataka ovog režima – i na kraju će biti flambiranje“. Predizborni spot Aleksandra Vučića nastavlja kulinarsku metaforiku, pa Vučić–konobar uslužuje porodicu u restoranu, a koja, predvođena ocem, naručuje autoputeve, neuvođenje sankcija Rusiji, čuvanje Kosova i Metohije, veće plate i penzije, besplatno školovanje (umesto da ode Vučić, što je poželeo sin), EU i NATO, a za dezert stabilan kurs dinara. Na SNS meniju, tvrdi konobar-Vučić, ima sve, osim NATO-a – umesto toga „mir i stabilnost“. Ukoliko odšeta do studentskog stola, konobar iz spota dobiće sasvim drugačiju narudžbinu: za glavno jelo – dinstanu, prženu i, konačno, flambiranu – govedinu, a kao prilog – pobedu. Kuvar je ovaj specijalitet, uostalom, već odavno najavljivao.
Peščanik.net, 05.10.2026.