Kako sam postao, ako nisam od iskona i bio, teško zlopamtilo nesposobno da slobincima nakon tolikih godina progledam kroz prste
Grešna mi duša, nisam valjda i ja pridoneo da profesoru Ratku Markoviću presedne počast koja je trebalo da mu ulepša miholjsko leto, proneo se glas da će dati ostavku pre svečane inauguracije u Institutu društvenih nauka gde je trebalo da bude krmčija upravnog odbora.
Krivica i greh su mostly na Božeku koji je, detinjast i brzoplet kako ga je Bog stvorio, priznao ono što je profesor doista i bez njega mogao znati: može čovek da bude stručan koliko hoće, ako ga neka partija negde ne posadi, džaba mu njegovo i znanje i postignuće.
Sa svoje strane jesam podsetio na to da je profesor Marković sa uslužnošću konobara izlazio u susret željama Slobodana Miloševića, ili barem jednoj, da mu u rekordnom roku napiše ustav: so aršin da go ne meriš, so noškite da go ne režeš, so igla da go ne bodeš…
I Ratko ga je od oko sašio. Tj. Ustav.
Istinabog, kod profesora je ondašnja SCG bila država njenih građana, kod Koštunice je Srbija vraćena Srbima, pa tek onda i građanima koji nisu te sreće da kiseonik raznosi čista srpska krvca, ratkovska konštitucija još je imala dva pisma, sad smo se jednog na vjeki vjekov kurtalisali i profesor bi mogao reći: jesam napisao ustav, bio je to moj način da vlast toga čoveka ograničim! Ono što je Maki radio na ulici, ja sam učinio putem najvišeg pravnog akta!
Bilo kako bilo, profesor se nadurio što ga deo javnosti vidi kao manekena SPS-a, a mogao bi da se ugleda na mlađe, evo, lažni car Šćepan Mali Nikačević (koji je carovao u lažnom Radiju B92) nije se na primer rasrdio kad ga je Partija izvukla iz višegodišnje neprimekjenosti i blagopoverila mu Automoto savez, Bajatović se primio NIS-a iako je kao i cela njegova partija Petog oktobra mislio kako u narednih dvadeset godina neće moći da rukovodi ni lovačkim društvom ni crkvenim odborom, mogao bih da imena prijatno iznenađenih espeesovaca nabrajam do Sudnjeg dana (koji prema nekim proračunima pada 2017.), Ivici Dačiću ne smeta što je kao šef partije prijatno i same iznenađene uspehom na izborima postavio sebe za ministra, gde uostalom pravi minimum gafova, mahom kad počne poput Deda Mraza da deli državljanstva… – Da, da, rekao bi profesor Marković, ama sam ja na univerzitetu bio neko i nešto pre Miloševića i posle Miloševića, napokon, i Miloševićeva vladavina zar nije bila izraz narodne volje?…
Jeste to možda i tako, ali mora još neko vreme da se pamti ko je bio više a ko manje na usluzi narodnom izabraniku razvivšem se u štetočinu. Evo, juče vidim na televiziji građanina Ršumovića, verovatno ima nove rime za još nepismene klijente, dok naravno smesta menjam kanal kroz glavu mi hteo ja ne hteo prolazi: „Jel ti nedostaju predizborni skupovi SPS-a, da ih i ti ukrasiš svojim brkovima?“
Zašto u obdaništa izgrađena na gumnima zaplenjenim od razbojnika idu deca čiji roditelji nisu stali za vrat nijednom prestupniku?
Zašto narodne kujne ne unapredimo u odlične restorane gde bi se besplatno kostirali oni koji su te kujne svečano i otvorili, a to su mahom državni činovnici, potpomognuti tu i tamo novcem iz kakvog humanitarnog fonda?
Policija i tužilaštvo raskrinkali su slavnu SMS nagradnu igru, onu gde su tobožnji dobitnici automobila i stanova samo slikani i isplaćivani sa par stotina evra, e, pobednici su zaplenjenu robu mahom dodelili sami sebi na službeno korišćenje. Hvala, braćo! Za motorno vozilo nema ničeg pogubnijeg nego da čami pod vedrim nebom, doklen mu atmosferski talog nagriza kablove, limariju, dok gume i letnje i zimske, raznih profila, šara i starosne dobi propadaju, akumulatori izdišu, uglavnom je sama policija uzela deset punta (puntova?), to je doduše Jedinica za finansijske istrage koja će zahvaljujući besplatnom podvozu stati za vrat još neotkrivenim prevarantima, Državno veće tužilaca prihvatilo se pak starateljstva nad dvadeset šest automobila – čime su se oni pre plenidbe uopšte prevozili, jesu li odlazili na teren, na lica mesta ili su tavorili po nekim kancelarijama željni službenog naloga i službenog puta?
&
U nekoj drugoj državi zaplenjena vozila pripala bi građanima koji su najviše oštećeni, u ovom slučaju onima koji su poslali najviše poruka tijekom tobožnje nagradne igre. Avaj, time bi bila povređena bit i čast kocke koja nas uči da premiju može dobiti neko sa jednim jedinim ulogom (a drugi koji igra godinama može ništa nikad da ne dobije, iako je radi toga kocarluka narušio svoje zdravlje, porodične odnose itd.) – ali zašto onda policija i tužilaštvo ne organizuju novo kolo propale lutrije?! Ili ciklus, gde više ne bi bilo prevare, nego bi stanovi i vozila bila zaista davana srećnim dobitnicima! Stanovništvo bi zaigralo sa novim poletom i nanovo vraćenim poverenjem, mnogo još slađim od prethodnog koje se pokazalo više kao lakovernost, ergo, novoorganizatori (vršioci dužnosti, stečajni upravnici, zovimo ih kak je komu drago) bili bi u plusu, još više nego prethodna, raskrinkana garnitura: razdelili bi dobitnicima kola i automobile koja sami nisu prethodno platili nego su ih službeno zaplenili od prestupnika!
Od te zarade tužilaštvo i policija mogli bi da sagrade lanac odmarališta…
Gde bi dobri ktitori dakako imali pravo prečeg oporavka! Uf, ne može eto ni teorijskoutopijski kod nas ništa da se presaldumi na dobrobit celine ili onih koji u borbi za opstanak imaju manje uspeha – kad bi sva zaplenjena vozila bila naprosto prodata na licitaciji novac bi pripao opet kome? Državi. Koja bi svojim činovnicima ako zarađuju manje od šezdeset hiljada mesečno razdelila po pedeset ili stotinu evra!
Zato: ovako kako je još je i ponajbolje.
Jedinica za finansijske istrage i Državno veće tužilaca uzor su drugim jedinicama i većima da isto tako otkriju neku prevaranciju pa da uživaju u plodovima svoga rada. Jer, ova vozila nije država uzela, njeni ih sinovi samo koriste.
To doduše činimo i mi, koji smo spali na vlastite automobile, samo ih koristimo. Ako smo ih registrovali, ako su u voznom stanju i ako imamo barem dve zimske gume. Dve nam je inžinjer Mrkonjić za ovu zimu oprostio, pa mi ako ga se na izborima setimo setimo… Četiri zimske gume podvala su kapitalizma koji u gladi za profitom ne bira sredstva, za to mi imamo socijaliste koji ne daju da sirotinji preseda ionako neprijatno godišnje doba.
Peščanik.net, 22.09.2010.