Posle masakra u Parizu obnovljena je rasprava o odnosu zapada prema islamskom svetu. Ona je zasnovana na tri pogrešne premise, jer:
– to nije bio „napad na zapad“,
– nećemo pobediti terorizam sve dok njegove uzroke tražimo u religiji umesto u politici,
– protivnik koji nam se priviđa ne postoji – sami smo izmislili islam koji nas plaši.
Angela Merkel govori o „ataku na vrednosti slobodnog sveta, na sve što volimo i poštujemo, kao što su sloboda medija i mišljenja“. Da li trojica naoružanih muškaraca zaista mogu da ugroze zapad, tri tužne spodobe iz logora za islamizaciju, čitaj – francuskog zatvora?
Atentat u Parizu je poraz francuske države, a ne pobeda islamizma: atentatori Chérif Kouachi i Amedy Coulibaly su se sreli u ozloglašenom zatvoru Fleury-Mérogis, najvećoj kaznenoj ustanovi u Evropi. Iako ima smeštaj za 2.800 zatvorenika, u njemu kaznu služi 4.000 ljudi – i za sve njih je predviđen samo jedan hodža.
Ponašamo se kao da smo jedva dočekali napad u Parizu. U napadačima smo prepoznali izaslanike muslimanske vere i ispunili njihovu najveću želju. Šef izdavačke kuće Springer Mathias Döpfner kaže: “Ako razmislimo, shvatićemo da Pariz nije iznenađenje, već eskalacija sukoba između kultura i početak verskog rata koji tinja već duže vreme.”
Prosta istina da je radikalni islamizam perverzija a ne suština ove velike religije postaje neuverljiva. Jedina tačna i važna rečenica u raspravi: “To nema nikakve veze sa islamom”, postaje predmet sprdnje. Cinizam i histerija koji su odavno prevladali na mračnim desničarskim sajtovima sada zahvataju i velike medije. Tako se komentar u FAZ-u pod naslovom “Veza islama sa islamom”, posle reči punih razumevanja za muslimane, završava uvredom: “Velika većina muslimana nisu radikali, a kamoli teroristi. To su pristojni i pošteni građani, brižni roditelji i rođaci, a islam je religija mira. Amen”. Tako se u Nemačkoj piše o jednoj od najvećih religija sveta.
Navikli smo da religije delimo na napredne i zaostale, pri čemu mi odlučujemo gde je mesto islamu. Stav da je islamski terorizam posledica zaostalosti islamske kulture je samo dokaz našeg neznanja. Citat “Onaj ko vređa ime Božije neka bude kamenovan do smrti” nije iz Kurana, nego iz Tore. Novozavetni Pavle nas uči da je homoseksualcima zabranjen ulaz u raj. Tačno je da na zapadu nikoga ne kamenuju, ali da li ga to čini oličenjem mira i napredne civilizacije? To treba da pitamo ljude iz Iraka, Libije, Avganistana i pograničnih oblasti u Pakistanu.
Prestanite sa pričom o religiji – u pitanju je politika. I to smo mogli da pročitamo u FAZ-u, gde su doveli uvaženog sociologa da nas prosvetli: “Islam i hrišćanstvo se razlikuju u jednoj ključnoj stvari, naime u socio-ekonomskim i političkim prilikama.”
Zapad se u odnosu prema islamskom svetu pridržava doktrine iz davno prohujalih vremena. Tako su početkom prošlog veka o „Orijentu“ govorili Arthur James Balfour i Evelyn Baring Cromer. Nekada misteriozni i infantilni Orijent postao je haotičan i užasan, ali i dalje važi rečenica E. B. Cromer: “Orijentalac deluje, govori i misli na način suprotan Evropljaninu.”
Orijent je stvoren u doba imperijalizma, a današnje vreme je stvorilo naš islam. U oba slučaja radi se o fikcijama, jer homogeni islam od Maroka do Indonezije nikada nije postojao. Ali mi to ne želimo da znamo. I kada kažemo da je islam deo Nemačke, kao što je to rekla Angela Merkel, možemo da očekujemo suprotan efekat. Kao kada tvrdimo da je islam u stvari veoma opasna bolest. U tom slučaju, islam ne može ni da nas promeni ni da nas oplemeni, već samo da nas inficira.
Spiegel, 15.01.2015.
Izbor i prevod Miroslav Marković
Peščanik.net, 23.01.2015.
NAŠ TERORIZAM