Fotografije čitalaca, Damir Romanov
Da li će radna grupa da reši problem?
Neće.
Ali, svejedno, mi ćemo da je formiramo.
Tako guvernerka naše Centralne banke misli da reši problem loših, nenaplativih (NPL – non performing loan) kredita.
Nenaplativi krediti jedna su od najvećih neprebolnih rana srpske privrede i bankarskog sektora. Prema zvaničnim podacima, svaki četvrti a po nezvaničnim – svaki treći – kredit koji su banke dale ne može da se vrati jer preduzetnici i kompanije toliko loše posluju da ne mogu da zarade ni “za vodu” a kamoli za ratu kredita.
Merodavne međunarodne institucije primećuju da je Srbija sa preko 30 odsto NPL-ova na vrhu lestvice evropskih država, takoreći “rame uz rame” s Grčkom.
Otuda nije ni čudno što je njihovo rešavanje postavljeno u sporazumu sa MMF-om kao jedan od stubova za održavanje stabilnosti finansijskog sistema.
Nenaplativi krediti su i kamen oko vrata banaka koje posluju u Srbiji. S jedne strane, ugrožavaju im nivo kapitalizacije i teraju ih da se “stegnu”, odnosno da ne odobravaju kredite privredi nego da kupuju državne obveznice i tako ostvaruju pristojnu zaradu jer država plaća dobru kamatu.
Kad neka firma ili preduzetnik ne mogu da zajme novac od banaka (što je u biznisu normalna pojava), onda oni ne mogu da kupuju sirovine i repromaterijal da bi trenutno poslovali, niti da investiraju da bi se razvijali.
Bankari kažu da ima dobrih investicionih razvojnih projekata koje privrednici donose u banke da bi zajmili pare, ali da su uslovi poslovanja tako loši i nesigurni da skoro ni jedna banka neće da rizikuje u poslovima s privredom.
Guvernerka naše Centralne banke, međutim, misli da su banke krive što su nenaplativi krediti blokirali njihovu kreditnu aktivnost. I zato veruje da će multidisciplinarna radna grupa (ministarstva finansija, privrede, pravde i NBS, a može da se pridruži “ko hoće”) prve rezultate na rešavanju problema loših kredita poslovnih banka ponuditi već početkom iduće godine. A NBS će se u toj radnoj grupi zalagati za strategiju tipa “oprez, promišljeni rokovi i realne aktivnosti”.
Baš jaka strategija.
Guvernerka naše Centralne banke još kaže da “gumica za brisanje loših kredita nije rešenje”, jer nikome nisu potrebne banke koje će na silu prikazati manji profit ili gubitak.
I za kraj sledeća poruka od guvernerke: “Nije pravedno da građani i zdravi deo privrede trpe lošu procenu rizika u banakama”.
Šta hoće da kaže guvernerka?
Da su banke same krive što nisu proveravale rizike i bonitete firmi kojima su zajmile pare. Tako guvernerka vrlo smišljeno i tendenciozno huška građane, privrednike i javnost na banke. Po već oprobanom (uglavnom populističkom) receptu “banke su krive za sve”.
Šta time hoće da sakrije guvernerka?
Odgovornost kreatora ekonomske politike, a to je naša Vlada, za loše uslove poslovanja u kojima preduzetnici i kompanije nisu u stanju da zarade “ni za vodu”, a kamoli za mesečnu ratu kredita.
Tom skrivalicom naša Centralna banka direktno se stavila u odbranu “lika i dela” naše Vlade i izjavom guvernerke pokušala da abolira aktuelnu vlast koja evo već tri godine ne uspeva da skocka ambijent za nesmetani razmah i “bujanje” privredne i kreditne aktivnosti.
Nisu slučajno Grčka i Srbija na vrhu evropske lestvice po visini nenaplativih kredita.
Ambijent ne valja.
A takav ambijent proizvodi loša očekivanja i visoke rizike.
O takvoj percepciji svedoči i najnovije (u domaćoj javnosti nasilno gurnuto pod tepih) alarmantno upozorenje američke bonitetske kuće ”Dan i Bredstrit“ (D&B) da je ”Srbija u crvenom, alarmantnom riziku” i da je s Grčkom u krugu visokorizičnih ekonomija. Mereno skalom rizika od 1 do 7, Srbija je dobila rejting DB6 a najveći kratkoročni rizik je da se izgubi pravi trenutak za neophodne reforme privrede i poslovnog okruženja. Nabrajajući problematične tačke srpske ekonomije, D&B na jednom mestu ocenjuje da će doći do ”smanjenja investicija kojima dugo već nedostaju kreditne linije”.
Nije suština u ideji guvernerke da se formira radna grupa koja, iskreno rečeno, neće ništa rešiti s lošim kreditima.
Banke nikada neće naplatiti novac koji su pozajmile ako firme koje su se zadužile ne počnu da rade, da rastu, da proizvode, da izvoze… Jednom rečju, da imaju podsticajan ambijent u kome će stvarati novac (novu vrednost). Tada će biti para i za otplatu svih, pa i loših, kredita.
Poruku veoma važne sadržine poslao je nedavno Karlo Vivaldi, direktor Divizije za centralnu i istočnu Evropu Unikredit banke. On je guvernerki naše Centralne banke i našoj Vladi poručio: ”Problem NPL-ova biće manji ako se radi na unapređenju vladavine prava, kako bi sudski procesi i vansudska poravnanja bili brži”.
Za takav ambijent Vlada i Narodna banka moraju mnogo da se potrude, da pokažu mnogo znanja i umeća, da se okanu isprazne propagandne retorike i da prestanu da krive sve druge unutrašnje i spoljne neprijatelje za stanje u kojem je privreda Srbije.
Direktno rečeno, nisu banke krive što su prestale da kreditiraju privredu.
Ako se tako postave stvari, onda bi poruka guvernerke mogla da se izmeni i da glasi: “Nije pravedno da preduzetnici, firme, banke i građani
trpe zbog lošeg rada Vlade i Centralne banke”.
Peščanik.net, 28.05.2015.
Srodni link: Miša Brkić – Panika. Stiže AQR
