Odgovor Angele Merkel Fransoa Olandu glasi: „Ni četiri nedelje“
U prošli petak Angela Merkel je sazvala sastanak sa političarima iz CDU-a zaduženima za Evropske poslove, na kome se raspravljalo koji koraci će se preduzeti ako u drugom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj pobedi Oland, koji je najavio da će zahtevati nove pregovore o Fiskalnom paktu uključujući i u njemu predviđenu granicu zaduživanja.
„Tržišta mu neće dati ni četiri nedelje“, rezimirao je Merkelinu analizu jedan od učesnika razgovora. Zato kancelarka neće ni pokušavati da ovog Francuza vrati na pravi put.
Na Olandovo obećanje o novoj evropskoj politici tržišta ona će odgovoriti povećanjem kamata na francuske obveznice. To Francuska, u kojoj su reforme zaustavljene, neće moći sebi da priušti. Olandova ideja da se rast finansira novim zaduživanjem je potpuno neverovatna.
„Neće Nemačka odlučivati o čitavoj Evropi“, rekao je Oland u četvrtak uveče na nacionalnoj televiziji, i dodao direktno se obraćajući Angeli Merkel: „Reći ću joj da je francuski narod doneo odluku koja obuhvata i nove pregovore o ugovoru.“
Kada kaže ugovor, Oland misli na Fiskalni pakt i na granicu zaduživanja. Pakt su 2. marta u Briselu potpisali šefovi vlada i država 25 članica EU. Sam dogovor o paktu i njegovo potpisivanje Merkel smatra istorijskom pobedom, nakon čijeg potpisivanja se, sa njoj nesvojstvenim patosom, sledećim rečima obratila Bundestagu: „Izbor nije zacementiran, ali je učinjen – verujem nepovratno“.
Ali izgleda se prevarila. Osam nedelja kasnije, Evropa Angele Merkel leži u ruševinama. Ova kriza je srušila već mnoge vlade, ali su to do sada bile socijalističke vlade Španije i Portugalije ili nesposobni političari kao Silvio Berluskoni i Jorgos Papandreu. Ali sada padaju i Merkelini prijatelji. Vlada elegantnog holandskog premijera Marka Rutena pala je na pitanju budžetske štednje. Merkelin najvažniji evropski partner Nikolas Sarkozi izgubio je prvi krug izbora, a izgledi mu nisu veći ni u drugom krugu 6. maja.
Angela Merkel sada mora da brani postignuto, a pre svega kurs štednje. Nije samo Oland pozvao na podsticanje rasta, već je i predsednik ECB-a Mario Dragi pozvao da počnu pregovori o „Paktu za rast“. Kritičari štednje ukazuju pre svega na Španiju, gde ekonomija i dalje pada a nezaposlenost iznosi 24 odsto, dok se bankarski sistem ljulja. Slično se može očekivati i u Portugaliji i Italiji.
Tim Angele Merkel sa velikom dozom zabrinutosti posmatra ovakav razvoj događaja. Da li će stanovnici juga Evrope biti dovoljno strpljivi da sačekaju plodove reformi?
Suprotno očekivanjima Angele Merkel, kritike granice zaduživanja ne dolaze samo od levice. Vladu u Hagu je srušio Gert Vilders, jer nije hteo da glasa za smanjenje penzija. U Francuskoj, ne kritikuje samo Oland „naredbe o štednji“ iz Brisela, već to čini i u prvom krugu izbora izuzetno uspešna Marin Le Pen. Čak i Sarkozi, za koga se Merkelova neuobičajeno jako zalagala, kritikuje evropsku politiku i zahteva ukidanje nezavisnosti ECB-a, uvođenje protekcionizma i više graničnih kontrola.
Inače precizne analize odeljenja za evropske poslove nemačke vlade su predvidele da će kandidati na predsedničkim izborima u Francuskoj evroskeptično nastupati samo u prvom krugu i da će nakon toga početi kampanja usmerena na birače centra. Sarkozi i Oland će se u drugom krugu urazumiti. Ali desilo se baš suprotno. Nakon uspeha Marin Le Pen, oba kandidata pokušavaju da pridobiju upravo njene glasače. Sarkozi i Oland postaju sve kritičniji prema Evropi.
U Berlinu još uvek nema panike. „Uveren sam da će Fiskalni pakt stupiti na snagu“, rekao je ministar finansija Volfgang Šojble (CDU). Pakt je „jedan od stubova oslonaca evropskog odgovora na krizu. On popunjava rupe u evro zoni i stvara poverenje u stabilnost sistema. Ne računamo s tim da će Oland pokušati da ga ponovo ispregovara.“
Međutim ako Oland pobedi, ipak će morati nešto da ponudi svojim biračima. On je već svima stavio do znanja šta misli o ovom pitanju. On bi želeo da – za razliku od Merkel – ECB rekonstruiše prema modelu Federalnih rezervi u SAD. U tom slučaju ECB bi pored borbe protiv inflacije bila nadležna i za podsticanje rasta. Ovaj predlog je dočekan sa skepsom i van krugova ECB-a.
Uskoro će i Irska održati referendum o prihvatanju Fiskalnog pakta. „Ako ga Irska odbije to će pokrenuti lančanu reakciju u drugim zemljama EU“, zabrinuto primećuje jedan stručnjak zadužen za Evropu. Izbori se uskoro održavaju i u Grčkoj.
Berlin grozničavo traži šargarepu za kritičare. I tržišta i građani zaduženih zemalja bi trebalo da shvate: „Mi štedimo ali ne zaboravljamo na rast, mada želimo da nas on što manje košta.“
Šta to znači, zna najiskusnija lisica među evropskim političarima, Žan-Klod Junker. Luksemburški premijer se ne susreće prvi put sa zahtevom da se ponovo pregovara o već zaključenim EU ugovorima. U slučaju Oland, Junker poziva na smirenost i obećava da će u slučaju najgoreg scenarija on lično razgovarati sa Olandom: „Oland se još uvek ne zalaže za republiku, a ako to bude slučaj razgovaraću o tome lično sa njim“, rekao je Junker magazinu Welt am Sonntag.
Pre petnaest godina, nakon pobede socijalista na parlamentarnim izborima u Francuskoj, Lionel Žospen je takođe najavio nove pregovore o sporazumu iz Amsterdama. „Taj ugovor tada još uvek nije bio ratifikovan“, kaže Junker. Tada je Junker našao rešenje koje predlaže i sada: „1997. godine smo u Luksemburgu održali poseban sastanak o politici zapošljavanja. Ponekad postoje i odgovori koji izlaze iz samog okvira sporazuma“. Kao Angela Merkel, i Junker se zalaže za uvođenje granice zaduživanja i neće je ostaviti da sama brani postignute rezultate. „Jedno mora biti jasno“, kaže Junker, „Ideju da se o celokupnoj sadržini ugovora može ponovo pregovarati, a pogotovo o njegovim suštinskim elementima, smatram nerealnom.“
Angela Merkel ima par ideja kako bi se mogle izgladiti nesuglasice. Ona je u intervjuu Leipziger Volkszeitungu rekla da se za jun sprema „plan za rast“, ukazujući na već fleksibilniji način dobijanja novca iz strukturnih fondova. Takođe je rekla da bi mogla zamisliti širenje nadležnosti Evropske investicione banke (EIB). „Time bi Oland dobio nešto što bi mogao prodati Francuzima kao nešto što podstiče rast i zaposlenost“, kaže se u Berlinu. Plan da se Fiskalni pakt dopuni merama za rast je nešto sa čim se slaže veliki broj članova savezne vlade Nemačke.
Čini se da ni Šojble nema ništa protiv ovakvih namera. „Ono što mi se u trenutnoj debati ne dopada je što mnogi sveobuhvatnu evropsku strategiju svode na „štednju“, ljuti se ministar finansija, „To nikada nije bio jedini cilj. Pored smanjenja dugova prezaduženih zemalja, veoma je važno da damo jasne podsticaje za rast.“
To zvuči kao izlazak u susret zemljama koje su već u recesiji, ali tu postoji jedan mali problem. Nemci ne žele da daju novac za podsticanje rasta u drugim zemljama evro zone. „Nećemo pristati na rast finansiran novim zaduživanjem, čime bi se situacija samo još više pogoršala, istovremeno ugrozivši dalje smanjenje zaduženosti“, objasnio je zvaničnik iz Berlina.
U ovom trenutku eksperti iz ministarstava spoljnih poslova, finansija i ekonomije prikupljaju predloge o tome šta treba da sadrži paket za rast. Lista se polako puni. Mogla bi da sadrži detaljne reformske programe za pojedine zemlje, koji će se od sada prodavati pod etiketom „povoljno za rast“. Šojble kaže da će se zalagati za strukturne reforme: „Samo na taj način možemo da se uhvatimo u koštac sa problemom smanjene konkurentnosti i velike nezaposlenosti mladih“. Pitanje je međutim da li će i ostali evropski partneri pristati na ovu promenu etiketa. Verovatno ne.
Zato u Berlinu spremaju još primamljivih šargarepa za paket mera rasta. Šojble objašnjava da se šefovi vlada i država već duže vreme bave tim pitanjem: „U mere za podsticanje rasta spadaju i razmatranja kako da se sredstva iz evropskih strukturnih fondova još efikasnije upotrebe“. Predlozi koji se mogu čuti u Berlinu zvuče veoma nemački: „Umesto gradnje autoputa, trebalo bi ulagati u obrazovne institucije, a nemačka vlada vidi potencijal i u evropskom budžetu. Subvencije za poljoprivredu trebalo bi smanjiti, a time oslobođena sredstva preusmeriti u mere za podsticanje rasta“. U Briselu se trenutno vode pregovori o budžetu za period 2014-2020.
Bez obzira kako će na kraju izgledati Pakt za rast, za Angelu Merkel jedna stvar je definitivna: nema pregovora o Fiskalnom paktu. Promene već potpisanog teksta ugovora ne dolaze u obzir.
Angelu Merkel u ovome podržava i centralna banka. „Fisklani pakt mora ostati u sadašnjem obliku“, kaže Jerg Asmusen, član direktorijuma ECB-a, „Mada neće biti problema ako neko želi da doda i elemente vezane za rast“. Asmusen ima jasnu ideju o tome kako bi ovi elementi trebalo da izgledaju. Da je po njegovom, izvršena bi prenamena već dostupnih regionalnih i strukturnih fondova, nakon čega bi se upotrebili tamo gde su zaista potrebni, umesto da se i dalje dele na dosadašnji način. Asmusen je konkretizovao predlog Angele Merkel vezan za Evropsku investicionu banku: „EIB bi mogla da finansira projekte zapošljavanja ili pomoću obveznica izdatih za finansiranje tačno određenih projekata ili putem kredita EIB-a. Problem se u ovom slučaju sastoji u tome što bi svako povećanje kreditne aktivnosti pratila i obavezna dokapitalizacija EIB-a.“
Za takvu politiku rasta potreban je novac, i to nemački novac – čak iako tržišta „za manje od četiri nedelje“ prizovu pameti Olanda.
Robin Alexsander, Jan Dams, Florian Eder i Jan Hildebrand, Die Welt, 28.04.2012.
Izbor i prevod Miroslav Marković
Peščanik.net, 01.05.2012.