U izbornoj kampanji 2012. mogli smo da vidimo nekoliko neuobičajenih predizbornih spotova: jedan poznati komičar odlučio je da se politički aktivira i podrži novi politički pokret koji je tada po prvi put učestvovao na izborima. Spotovi su bili neuobičajeni utoliko što je za razliku od standardnih političkih poruka koje stranke upućuju glasačima, sadržao parodiju ovih poruka. Komičar nam je tonom prepoznatljivo lažne ozbiljnosti poručivao da ako glasamo za njegov pokret, možemo očekivati „plate od 6.000 evra, besplatno školstvo, zdravstvo…“ i dodavao „cene će biti zamrznute“. Ovaj komičar je bio Milan Radonjić Tarot, a pokret – Nijedan od ponuđenih odgovora, poznatiji pod skraćenicom NOPO.
Tarot je posle svega dva meseca napustio NOPO jer je, kako je rekao, „shvatio da je trik u tome da Nikola Tulimirović, koji je prvi na listi, bude poslanik“. Tulimirović je politički preživeo Tarotov odlazak i registrujući NOPO kao manjinsku, vlašku stranku, uspeo da dobije željeni mandat. Ovaj uspeh je bio kratkog veka, jer je već na izborima 2014. NOPO ostao izvan skupštine, Tulimirović se nakon toga povukao iz politike, a glasači su u međuvremenu zaboravili na postojanje ovog pokreta. Politička parodija kao način za pridobijanje nezadovoljnih birača iskorišćena je mnogo uspešnije dve godine kasnije, u predsedničkoj kampanji Ljubiše Preletačevića Belog, a u režiji mladenovačkog pokreta „Samo jako!“.
U aktuelnu kampanju za beogradske izbore opet se uključio jedan poznati komičar, ovog puta preko serije bilborda sa sledećim, opet prepoznatljivo „lažno ozbiljnim“ porukama: „Čuvamo granicu“, „Za Evropu i Rusiju“, „Prodajemo domaće“, „Prvi na listi“, „Bez laži“. Pored ovih poruka i slike komičara u lažno ozbiljnoj pozi političara u odelu i kravati, bilbordi nam poručuju da glasamo za listu broj 20, koristeći često korišćen simbol zaokruženog broja sa glasačkog listića. Komičar je ovog puta Andrija Milošević, a ne lezi vraže, lista pod rednim brojem 20. je opet NOPO! Kao nosilac liste ovog već pomalo zaboravljenog pokreta ovaj put se pojavljuje Aleksa Vujović, koji najavljuje da će ova stranka, ukoliko bude došla na vlast, „usmrtiti sve pse lutalice“. Šaljivo, zar ne?
Iako sve ovo zvuči kao ponavljanje poznatog scenarija iz 2012, postoji jedna značajna razlika. Naime, glumac Andrija Milošević nije zaista podržao NOPO, niti je uopšte član ovog pokreta. Kako smo u međuvremenu saznali, bilbordi sa zaokruženim brojem 20 deo su „subverzivne“ reklamne kampanje za Nectar sokove i zapravo nemaju nikakve veze sa kampanjom za beogradske izbore. Broj dvadeset, ispostavlja se, označava 20 godina postojanja ove kompanije, a ne broj izborne liste na glasačkom listiću.
Ali situacija nije tako jednostavna. Da li su autori kampanje za Nectar znali da će broj 20 na glasačkom listiću nositi upravo lista NOPO, zapravo je sasvim nebitno. Kakve god da su im bile namere, oni su se umešali u izbornu kampanju podržavši upravo ovu listu. Razumno je pretpostaviti da će mnogi građani biti dovedeni u zabludu, odnosno poverovati da je glumac Andrija Milošević podržao listu pod brojem 20, odnosno NOPO, tim pre što presedan već postoji i što je kampanja ovog pokreta već ionako „šaljiva“.
Drugim rečima, postoji suštinska razlika između onoga što je 2012. radio Milan Tarot i onoga što je ove godine uradila kampanja za Nectar sokove. Parodija je dopušteno sredstvo političkog marketinga i svako ima pravo da podrži kojeg god političkog aktera želi i pridruži se njegovoj kampanji, pa je tako i Tarot mogao da podrži NOPO (kao i da se po tom pitanju kasnije predomisli). Ali slučaj Nectarove kampanje je drugačiji – ovde jedna privatna firma sprovodi kampanju za sopstveni proizvod, usred izborne kampanje i zloupotrebljavajući simbole izborne kampanje (zaokruženi broj na listiću). Ishod je mešanje u izborni proces i dovođenje građana u zabludu.
Autori kampanje su morali znati da postoji realna mogućnost da će se na glasačkom listiću za beogradske izbore naći i lista pod rednim brojem 20 i da će se oni svojom kampanjom umešati u izborni proces. U situaciji u kojoj privatni interesi već masovno zloupotrebljavaju javne kanale komunikacije kako bi uticali na ishod izbornog procesa (dovoljno je pogledati privatne televizije sa nacionalnom frekvencijom, koje flagrantno krše sve norme objektivnosti u izveštavanju), Nectarova kampanja saučestvuje u režimskoj proizvodnji šuma koji zaglušuje svaku smislenu javnu komunikaciju u izbornoj kampanji. Da se kojim slučajem na izbore prijavilo manje od 20 lista, cela stvar bi mogla da prođe kao neduhovita diverzija bez ozbiljnih posledica. Ovako, šteta je već načinjena i izborni proces kompromitovan. Dužnost kompanije Nectar bi morala biti da, u granicama svojih mogućnosti, ovu štetu ispravi tako što će aktuelnu kampanju momentalno obustaviti, a sredstva koje je u njoj koristila (dakle, bilborde i TV spotove), iskoristi da se izvini građanima što ih je dovela u zabludu i ogradi se od svih političkih implikacija svojih reklama. Gradska izborni komisija bi mogla razmotriti mogućnost da se na listiću ovog puta uopšte ne nađe broj 20, dakle da liste budu poređane do 19, a zatim od 21. Građani bi, pak, mogli da iskoriste jedino sredstvo koje im stoji na raspolaganju u ovakvim slučajevima – a to je bojkot Nectarovih proizvoda koji bi trajao sve dok ova kompanija ne preduzme korake kojima bi ispravila štetu koju je nanela nepristrasnosti izbornog procesa.
Peščanik.net, 21.02.2018.