Jeremić bi trebalo da vrati mandat „koji inače ne vredi ništa, pošto će izbori biti za nekoliko meseci”. (b92)
U intervjuu NIN-u koji su preneli mnogi mediji, predsednik Demokratske stranke i gradonačelnik prestonice je rekao da bi Vuk Jeremić, predsedavajući Generalne skupštine UN, trebalo da „vrati“ poslanički mandat. Zato što je to odlučila stranka. Srpski parlamentarizam je tako, umesto „blanko ostavki“, dobio novu devijaciju. Gradonačelnik Đilas je poslaniku Jeremiću, srpskom narodu i svim građanima Srbije poslao poruku da poslanički mandat ne vredi ništa. Zašto? Zato što će izbori biti za nekoliko meseci.
Famozni albino glasači su ovom izjavom i odsustvom reakcije na nju dobili još jednu potvrdu svog stava. Ipak zabrinjava to što se ona zagubila u moru analiza prime time pornografije, gledanja u bob kada će izbori, ekspertskih bajanja o makroekonomiji i gatanja o sudbini Kosova. Tu se negde udenuo i oktroisani „program“ predsednika DS, ali nema nikoga da nam prorekne kako će se taj program sprovoditi bez mandata. Mada, kao što smo ustanovili, mandat ne vredi ništa.
Mandat nije nekretnina u koju ne vredi ulagati jer se selimo za par meseci. Mandat nije kompjuter sa kojim ćemo izdržati dok onaj koji nam se sviđa ne pojeftini. Mandat nije mleko pa da se pokvari. Mandat nije tunjevina u konzervi pa da joj prođe rok. Mandat se ne može kupiti ili prodati, ni menjati kao sličice fudbalera. Mandat nije deonica na berzi pa da mu vrednost pada ili raste. Da parafraziram glasnu zagovornicu „belih listića”, nije mandat biciklo da ti ga ukradu. Ili da ti ga neko dâ na poklon. Mandat je glas; mandat je more glasova; mandat je politički stav; mandat je poverenje; veliko poverenje.
Dakle, građanke i građani Srbije, vaš glas ne vredi ništa, barem ne tik pre izbora, a i u toku godine, onako, kako da vam kažem, valjda zavisi kakva je investiciona klima, politički kontekst isl, ne znam, nisam gatara, pitajte nekog političkog analitičara. Misim da mož dva za stopedes dinara, ako se iscenjkate. Ono kao: „Pošto mandarine?“ „Sto!“ „A mandat?“ „Ništa komšinice, uz mandarine džaba, ističe mu uskoro rok.“
Svi smo svesni problema u koncepciji i praksi srpskog parlamentarizma, ali ovde se ne radi devijaciji koje smo svesni i na čijem uklanjanju radimo. Shvatanje mandata kao bezvrednog je pervertiranost sistema koja je postala mainstream. Otvoreno i bez glasnog protivljenja naše društvo je prihvatilo da je i mandat ništa. Prihvatila je to i novinarka koja nije odmah pitala: „Izvin’te a kako to mislite ništa?“ Prihvatila je Stara stranka jer nije napisala nešto o tome, prihvatila je Nova stranka jer nije prozborila nešto o tome. Ako i jesu, nisu to uradili dovoljno glasno ili na pravi način. Tako da opet ništa.
Dok nam ministar vojni najavljuje optužnice, a u Briselu se pregovara kom Kosovo a kom Carstvo Nebesko, komentar o izjavi gradonačelnika Đilasa može delovati beznačajno, ali nije. Tu se prelama sva beda našeg političkog sistema, naše takozvane demokratije i „naše“ Demokratske stranke.
Ako vam je dobro, onda ništa.
Peščanik.net, 10.02.2013.