Poslovanje još jedne centralne ustanove kulture moglo bi postati predmet istrage – ukoliko javno tužilaštvo utvrdi da je osnovan zahtev nadležnog ministarstva za podnošenje krivične prijave protiv odgovornih za saradnju Narodnog muzeja i privatnog preduzeća Kunsttrans.
Reč je o sedam godina starom ugovoru zaključenom direktnom pogodbom sa austrijskom firmom specijalizovanom za transport i skladištenje umetnina, odnosno njenom beogradskom filijalom, što je trebalo da bude jedna od pripremnih radnji u sveobuhvatnoj rekonstrukciji zgrade na Trgu republike.
Kako se navodi u saopštenju ministarstva kulture, indicije o krivici za štetu po državni budžet trebalo bi istražiti među odgovornima u Narodnom muzeju i tadašnjem sastavu ministarstva. U saopštenju se tvrdi i da je pri zaključenju ugovora preduzeće Kunsttrans „dalo neistinite navode“ i time korisnike dovelo u zabludu u vezi sa objektom za skladištenje muzejskih eksponata kao i određenom cenom zakupa.
Afera Kunsttrans ponovo je zainteresovala širu javnost kada je privredni sud u Beogradu proletos naložio Narodnom muzeju da u skladu sa svojom ugovornom obavezom isplati oko 199 miliona dinara na ime korišćenja skladišta – koje nikad nije korišćeno.
Prvostepeno sudsko rešenje još nije na snazi, a zahtev ministarstva kulture za pokretanje istrage koja bi obuhvatila i privatno preduzeće mogao bi značiti da sa Kunsttransom nije postignuto vansudsko poravnanje o kome se proletos govorilo, uz mogućnost i da ministarstvo otkupi sporni depo.
Osim isplate zakupa, Narodnom muzeju preti i ceh od oko pola miliona evra zatezne kamate i još oko 400.000 dinara na ime sudskih troškova.
Filijala Kunsttransa u Beogradu otvorena je pre deset godina, u stopostotnom vlasništvu centrale iz Beča koja ogranke ima u više zemalja istočne Evrope. Narodni muzej ali i drugi muzeji u Srbiji koristili su usluge prevoza i skladištenja umetničkih dela ove firme i ranije, dok je tadašnji ministar kulture Dragan Kojadinović već 2004. pominje kao mogućeg partnera pri čuvanju eksponata za vreme rekonstrukcije Narodnog muzeja.
Firma „koja se bavi skladištenjem kulturnih vrednosti kupila je jedno veliko skladište na Pančevačkom drumu i nameravaju da po uzoru na svoje depoe po Evropi i ovde naprave prostor u kome će naše ustanove kulture u idealnim uslovima moći privremeno da čuvaju svoje blago. Oni bi taj prostor izdavali po izuzetno povoljnim komercijalnim uslovma“, rekao je tada Kojadinović.
Ugovor je zaključen maja 2006. a između ostalog predviđao je da Kunsttrans najkasnije za šest meseci obezbedi prostor za smeštaj eksponata po ceni od 35.251 evra mesečno. Nijedna strana nije poštovala svoje obaveze iz ugovora.
Usledila je medijska afera niskog intenziteta uz optužbe za korupciju i tvrdnje da je depo Kunsttransa suviše blizu opasnim materijalima u industrijskoj zoni kao i da je na udaru poplava, ali zvaničnih reakcija nije bilo – osim pretnji tužbom zbog klevete Narodnog muzeja i otkrivanja tačne lokacije skladišta. Umesto da se vodi o zakonima i dokazima, kratka ali burna rasprava preusmerena je uz pomoć anonimnih patriota-ljubitelja umetnosti, novinara na nacionalnom zadatku te istoričara umetnosti koji su se posle petog oktobra 2000. prećutnim sporazumom povukli u penziju u zamenu za zaborav svog učešća u poslovima na „tržištu“ umetničkim delima tokom devedesetih.
U međuvremenu se od ambicioznih planova rekonstrukcije Narodnog muzeja sasvim odustalo, a 2009. zatraženo je i sudsko poništenje ugovora sa Kunsttransom zbog neispunjavanja obaveza i previsoke cene usluga.
Sa svoje strane, firma je godinu dana ranije zbog neplaćenih zakupnina tužila Narodni muzej čija je uprava odlučila da ni ne započne iseljenje svog depoa dok se problem finansiranja zakupa ne reši trajno.
U senci tužbi, presuda i skela koje su već srasle s fasadom Narodnog muzeja, ostaje nezvanična računica sajta Pištaljka prema kojoj je od 2003. do 2012. godine na „pokušaje” rekonstrukcije Narodnog muzeja potrošeno više od 225 miliona dinara.
Danas bi samo sanacija zgrade koštala više od milijardu dinara, navela je nedavno nova direktorka muzeja.
Pištaljka je u petak objavila i da ministarstvo kulture još uvek odbija da pruži na uvid ugovor o trajnoj saradnji sa firmom Kunsttrans, a kojim je toj firmi data garancija da sklopi ugovor o izdavanju svog depoa u zakup Narodnom muzeju.
Nema procene o tome u kakvom je danas stanju sporni depo kojem je 2008. dodeljeno specijalno priznanje jer „prema parametrima kontrole klime, protivpožarnog i sigurnosnog sistema spada u najmodernije u Evropi“.
Pripremila Milica Jovanović
Peščanik.net, 04.08.2013.