Razgovor vodila Olga Žuravljova
S nama u studiju je Dmitrij Bikov, pisac, novinar i učitelj ruskog jezika i književnosti uvek spreman da s raznih gledišta odgovara na različita pitanja nas novinara i naših slušalaca. A sad, slušaoci vas mole da kao pedagog, izložite svoje viđenje norveške tragedije. Tu skoro ste govorili o našem kolapsu, a neposredno nakon poslednjeg tragičnog događaja u Norveškoj, mnogi su povikali: eto vam Evrope – desila se „od igračke plačka“.
Zanimljivo je kako ste se ovim pitanjem neverovatno precizno uklopili u tok mojih misli. Jer baš je pedagoško gledište bilo to sa koga sam ovu temu nameravao da razmotrim. Što se Evrope i „od igračke plačke“ tiče, to su sve gluposti. Ništa se tu novo nije desilo. Nema tog učenika koji ne voli da gubi časove, no malo je onih koji razumeju da otkazani časovi mogu biti zamenjeni i krvoprolićem. Tako i gotovo sve kritičare savremene Evrope, uvek bezumno raduju razgovori o krizi multikulturalizma.
Od Špenglera pa do naših dana, bacajući pogled na Evropu uvek je bilo prijatno porazgovarati o njenom „zalasku“ (Untergang des Abendlandes). A istovremeno i veoma bezopasno, jer je skoro sasvim sigurno da Evropa neće uzvratiti udarac. Danas je ona već u kasnom dobu zrelog hrišćanstva, dobu visoke tolerantnosti, i naravno da ti se ništa neće desiti ako neprestano govoriš o njenoj krizi. I stvarno, meni se čini da smo se mi malo previše zaigrali svim tim razgovorima o krizi evropskih vrednosti, o propasti Zapada, o zalasku multikulturalizma, o problemima o koje se on spotiče. A svi znamo da drugoga puta nema i da je to prosto elementarna stvar.
Mi mnogo i često govorimo o krahu epohe prosvetiteljstva, govorimo o tome da je epoha prosvetiteljstva dovela do događaja koji su imali strašne posledice, da je izazvala Francusku revoluciji, Rusku revoluciju. No nemojmo zaboraviti da je ona takođe izazvala i Američku revoluciju, kao i to da je celokupni procvat Zapada zasnovan na vrednostima koje nam je dao vek prosvećenosti.
Anders Brejvik – to je jedan od onih retkih mladih ljudi, tipičnih malih gadova, kojima su se vrednosti nasleđene iz epohe prosvetiteljstva u neku ruku smučile, prosto dosadile. Jer razumeti ih i ovladati njima je prilično težak posao. To se mora učiti, a on je jedna apsolutna neznalica, treba u sebi vaspitavati trpeljivost, a on je netrpeljiv, sa ženama treba razgovarati a ne silovati ih, a on to ne ume, i zato je potpuno sam. I uopšte, to je jedan veoma složeni kodeks ponašanja. Treba se tolerantno odnositi prema imigrantima i uključiti ih u svoju svakodnevicu. Prosvećenost – to vam je čitav sistem vrednosti koji od čoveka zahteva veliku disciplinu. Brejvik uopšte nije spreman na tu vrstu discipline. Njemu se sviđaju arhaične vrednosti.
Seosko domaćinstvo.
Da, i seosko domaćinstvo. Ženi je mesto u kuhinji, imigranti takođe moraju da znaju gde im je mesto, bela rasa, razume se, mora da ima prioritet i tako dalje. On ne podnosi marksizam, a marksizam on mrzi baš zato što mrzi celu paradigmu prosvetiteljske epohe. Uveren sam da on isto tako mrzi i savremene ekonomske teorije, i darvinizam, i materjalizam, i sve ostalo.
No zato mu se sviđaju Putin i pokret „Naši“.
Da, on je čovek Valhale. To su vrednosti koje se njemu dopadaju. Uzgred da pomenem, mnogi naši domorodački nacisti poštuju te iste, ali apsolutno iste vrednosti koje su nadugačko i naširoko opisane u knjigama žanra nordic fantasy. To vam je ustvari sve jedna vrlo-vrlo adaptirana zbirka staronordijskih poema (Den eldre Edda), a ja tu vrstu literature radije nazivam „predškolska Edda“. Razume se da je to u modi i da će uvek biti onih kojima će se to dopadati. No nesmemo zaboraviti da je tu na delu krajnje uprošćen sistem vrednosti koji može biti na ceni samo kod onih koji su nedoučeni. O tome da je Brejvik sadista, skot, nečovek ja i nemam nameru da govorim. Jer ubijati nenaoružane ljude pucajući iz neposredne blizine ne može biti opravdano nikakvim ubeđenjima. Mi ovde ne govorimo o stvarima koje su očigledne. Mi govorimo o genezi.
To što se dogodilo nije plod evropske krize. To nam samo govori o tome da su prosvetitljske ideje, civilizovanost, tolerantnost, lični razvoj, opšti progres, znanja koja se teško daju savladati i da postoje slabići koji to ne mogu da ih izdrže. Mi naravno možemo čak i da saosećamo sa njima, ali jedno je sasvim izvesno: da sledimo njihov primer sigurno ne možemo. Kao i dosada, naše vrednosti su, zdrav smisao, biračko pravo, demokratija, tolerantnost, integracija i usmerenost na budućnost.
Umberto Eko je veoma tačno imenovao dva redovna obeležja fašizma: arhaičnost i eklekticizam. Oba ova obeležja na pretek krase i Brejvika. Šta je to fašizam, mislim da ne moramo nikome da objašnjavamo. A ovo je samo jedan žalostan i težak, zaista duboko tragični slučaj koji zaslužuje, ili adekvatan obračun, ili prinudno lečenje. Bilo kakva diskusija je tu neumesna.
No ovde je prisutan još jedan momenat koji mene posebno plaši. Jer kada hvataju teroristu, nekakvog tamo uzrujanog i razdraženog huligana, to je jedno. A kada zasipaju sav internet fotografijama nordijskog lepotana, onako sveg okićenog akselbandima i još nekakvim nerazumljivim simbolima vlasti, to je nešto sasvim drugo. Ne postaje li to nekako isuviše privlačno?
Stvar je u tome što savremena varijanta razdraženog neurotika izgleda baš tako: nordijski lepotan. A sudeći po njegovom manifestu, taj čovek je veoma razdražen i vrlo protivurečan. On je savremena modifikacija Palva Gorgulova (Павел Тимофеевич Горгулов). Pavle Gorgulov je, ako se sećate, bio gromada od čoveka, pravi bogatir. Dobro je namučio tadašnje vlasti u Francuskoj prilikom svog pogubljenja. Vrat mu je bio toliko debeo, da nikako nije mogao da se smesti u kragnu giljotine. Gorgulov je stvarno bio patološka ličnost, sa skoro potpuno istim idejama kao naš savremenik, nordijski lepotan. Skiti, arhaičnost, ljubičica će pobediti mašinu… A rezultat: ubistvo tadašnjeg predsednika Francuske, Pola Dumera. I samo to što su se svi koji su se našli u blizini razbežali, omelo je Gorgulova da napravi pravi pokolj. Osim toga, Gorgulov je jako voleo da nosi kozačku uniformu. Eto takvi su vam ti momci koji izgledaju veoma efektno. Treba znati da ako se pažljivo pogleda, iza te efektnosti se može videti zastrašujuće treptava uznemirenost, kao led hladna osama i, što je najglavnije, strašno neznanje i neprosvećenost.
Recite nam molim vas, kao pedagog, kako ubediti decu da u toj zanosnoj privlačnosti zla vide zlo?
A ja i ne moram u to da ih ubeđujem. Mada je leto, ja se povremeno srećem sa svojim učenicima, a nekima dajem i dopunske časove. I naravno da smo razgovarali i o ovom nemilom događaju. Znate, odrasli su ti koji mogu biti očarani zlom. A deci je sve jasno i očigledno. Jer deca odlično razumeju da ako neko puca po njihovim vršnjacima i nemilice ih ubija kao da su zečevi (a oni lako sebe mogu da stave na njihovo mesto), makar on bio i najviši plavušan među plavušanima, i makar se okitio najsjajnijim akselbandima i regalijama, to ni za miligram neće umanjiti njegovu odgovornost. To jest, ako Brejvik i postane popularan, to se može desiti samo među takvim perverznim ličnostima kao što je on sam. A deca su zdrava, i zato nam toliko prijaju.
Deo emisije Lični stav Dmitrija Bikova, Radio Eho Moskve, 27.07.2011.
Prevod s ruskog Haim Moreno
Peščanik.net, 31.07.2011.
NAŠ TERORIZAM