Norvežanin među nama

U političkoj praksi nije običaj da vodeće ličnosti sistematski grde narod kako je lenj, kako nema radne navike, pa lošim životom plaća danak svom pogrešnom mentalitetu. Ovakvo čantranje narodu je zaista retka pojava. Političari obično preterano hvale narod podilazeću mu izjavama kako mu nema ravna i kako se svi postignuti uspesi duguju sposobnom i vrednom narodu. Umesto ovih klasičnih političkih fraza, žitelji Srbije od prvoga dana Vučićeve vladavine slušaju kako moraju da promene glavu ako hoće da stignu tamo gde nas on vodi – među moderne i uspešne narode. Nema druge nego da se pripreme norveški špricevi, da se dobro ispere srpski mozak, jer ovako brate ne ide. Vučić danonoćno radi za bolju budućnost, ali ima peh da su mu zapale lenčuge koje bi htele „leba bez motike“. Moramo, kaže Vučić, zaboraviti  „samoupravne navike“ da ne radimo ništa a uživamo u životu, jer nema više ni socijalizma ni samoupravljanja. Od sada za ugled imamo Norvešku i njenu protestantsku etiku radinosti. Dobili smo Vučića – to nam se nekako posrećilo – ali moramo da ga zaslužimo.

Toliko mu je prekipelo od naše raskomoćenosti da je počeo otvoreno da nam preti kako bi svoj lezilebovićki narod rado menjao za neki od skandinavskih. Naročito su mu zapali za oko Norvežani. Eto, oni mu se sviđaju. I Finci su dobri, i na njih bismo mogli da se ugledamo. Mnogo bi voleo da budemo kao oni – valjda oni imaju ono dualno obrazovanje (ili su to beše Nemci). Gde bi njemu bio kraj kad ne bi imao posla s dangubama, koje još i zakeraju. Ti bednici se čak usuđuju i da ga kritikuju, a u stvari lažu kako zinu.

Novinarka nedeljnika Vreme Jovana Gligorijević pametno se dosetila da je Vučić zapravo rasista, jer ne skriva da veruje da postoji viši (skandinavski) i niži (srpski) narod. I meni je mnogo puta padala na pamet ta ista konstatacija, s time što bih dodala da ga na taj rasizam navodi mržnja prema ovdašnjem narodu. Da nije tako, zašto bi se toliko trudio da taj narod bude što zatucaniji, nesvesniji i siromašniji. Sve njegove velike reforme svele su se na ceđenje naroda, a politika na njegovo ubijanje u pojam. Njega na vlasti samo to ceđenje može održati, jer što je narod propaliji to će ga on lakše žednog preko vode prenositi. I na tome vredno radi, kako bi po svaku cenu (a već i štangle rade) sačuvao svoju vlast. Obećava da će i na predsedničkim izborima pobediti njegov kandidat, jer mora da obezbedi stabilnost zemlje. Posle dugog i preciznog nameštanja pobede Putinovoj Jedinstvenoj Rusiji na parlamentarnim izborima, Putin je izgovorio iste reči: dobili smo dvotrećinsku većinu, najvažnije je da smo sačuvali stabilnost.

Iako Vučića navodno najviše brine nevaljao narod, gle apsurda: upravo je on taj koji se svim silama potrudio da taj narod bude što jadniji, zastrašeniji i omamljeniji. To se postiže planiranim i svakodnevnim zaluđivanjem ljudi i gušenjem svih institucija. Naumu da se narod uništi služe njegovi mediji i sam Vučić, pa ga zajedničkim izmišljotinama truju, čime bogami i prikrivaju svoje poslovne interese. Čini mi se da je fenomen zaluđivanja veoma dobro uhvatio pisac Dejan Tiago Stanković čiji sam intervju slučajno pročitala. On kaže kako se svuda narod zamlaćuje, ali da je to kod nas otišlo dalje nego što je igde video. U javnom životu teče neprekidni rijaliti šou – hapšenja, afere, optuživanja, zle komšije koje nam rade o glavi, špijuni, besmisleni skandali koji nam skreću pažnju s najvažnijeg problema: da smo siromašni. Cirkus i atrakcije se smenjuju na svaka tri dana, a čim narodu popusti pažnja, smišljaju se nove ujdurme. Piscu je jasna motivacija onih koji to plasiraju, ali mu nije jasno zašto to ljudi gutaju. „Kad imaš tabloid u rukama gde je na naslovnoj strani osvanuo naslov Odsekao majci sisu koja ga je dojila nije te sramota da čitaš? Neka mi to neko objasni.“

Objašnjenje je da ovakvoj vlasti kakvu mi danas imamo u Srbiji odgovara da narod poblesavi. Svim sredstvima se razara mozak narodu, zastrašuje se i ubija zdrav razum, a onda se tom istom narodu, koji dirinči od jutra do sutra za minimalac i piški u pelene, Vučić sa javnog servisa žali da ne valja, nije brate vredan i da bi umesto njega hteo norveški.

I kakav je zaključak? Želja mu se može ispuniti. Vučićeva vlast će stradati od nekog zalutalog Norvežanina među nama. Bar mu neće biti žao.

Peščanik.net, 26.09.2016.