Oksford 2011

Oksford 2011

Počela je nova bitka za Britaniju. Od njenog ishoda zavisi sudbina dve unije: britanske i evropske. Ako Engleska 23. juna na referendumu bude glasala za izlazak Britanije iz EU, Škotska će glasati za izlazak iz Britanije. Biće to kraj Ujedinjenog kraljevstva. S druge strane, šok koji bi brexit izazvao na evropskom kontinentu, koji posrće pod teretom brojnih kriza – mogao bi da bude početak kraja Evropske unije.

Ako su vam važne Britanija ili Evropa, ili su vam važne obe, pridružite se borbi na pravoj strani. Tek završeni pregovori u Briselu su bili teški i njihov rezultat pokazuje da još uvek nije sve izgubljeno. Kontinentalna Evropa gaji predrasudu o Engleskoj kao nepopravljivom protivniku Evrope. To nije tačno. Ankete već decenijama pokazuju da je velika većina britanskih glasača neopredeljena u vezi sa evropskim pitanjem. Tako je bilo i davne 1975, na referendumu o ulasku Britanije u EU, a tako je i sada: preko 40 odsto glasača je neopredeljeno.

Znam da Guardian čitaju i žestoki evroskeptici, ali se sada obraćam većini naših čitalaca koji žele da Britanija ostane u EU. Na junskom referendumu će moći da glasaju samo državljani Komonvelta, ali ne i građani Nemačke, Francuske i Italije koji već godinama žive sa nama. Ali bez obzira na to da li imate pravo glasa, vaše mišljenje treba da se čuje. Molim vas da govorite o tome u pabu, u kancelariji, sa vašim prijateljima.

Dajem vam nekoliko upotrebljivih argumenata. Pre svega, detalji sporazuma koji je postignut nisu bitni. David Cameron nam je još pre nekoliko meseci otkrio da njegov pregovarački plan ne predviđa suštinsku promenu odnosa Britanije i EU, niti to da se odjednom probudimo u „reformisanoj Evropi“. Ovde su evroskeptici u pravu: Cameronovi zahtevi su bili manji od proklamovanih, tako da je ishod pregovora, koji su morali da uvaže interese svih 27 zemalja članica, neizbežno bio veoma skroman. S drude strane, bilo bi zaista besmisleno da ekonomska i politička budućnost Britanije zavisi od detalja kao što je stepen socijalnih prava migranata.

Brexit je rizičniji od ostanka Britanije u EU – to je nesporno. Znamo kako je biti član EU, ali ne znamo šta bi se desilo kada bismo iz nje izašli. Pregovori o izlasku bi bili dugi i teški. Nigel Lawson, britanski konzervativni političar i novinar, olako tvrdi da bi sve išlo glatko: samo poništimo Zakon o evropskim zajednicama iz 1972. i već smo slobodni. Po tom scenariju, naši evropski partneri bi nam velikodušno dozvolili pristup zajedničkom tržištu kroz ugovor o slobodnoj trgovini „jer je njima potrebniji nego nama“. To nije tačno. Pročitajte detaljnu analizu dugogodišnjeg pravnog šefa EU Jean-Claude Pirisa i videćete da bi to bila pravna noćna mora. Pogledajte izjave kontinentalnih političara i videćete da je ono što smo dobili u Briselu maksimum njihovih ustupaka. Ako odlučimo da napustimo EU, oni bi nam okrenuli leđa.

Mnogi evropski partneri nam zavide na tome što smo izvan šengenskog prostora i nefunkcionalne evrozone, pri čemu uživamo sve njihove povlastice. Briselski sporazum pokazuje da su se naši evropski partneri pomirili sa odlukom da Britanija u doglednoj budućnosti ostane na ovom nivou integracija. Ako postoji “najbolji od dva sveta”, onda je to ovaj trenutni, a ne brexit.

Život van EU nije lak. Pozicije Norveške ili Švajcarske nisu privlačne većini poslovnih i sindikalnih lidera. Evropska unija ima jedinstveno tržište od 500 miliona ljudi koje obezbeđuje povoljne ugovore o slobodnoj trgovini sa ostatkom sveta. Tvrdnja da bi Britanija sama bolje prošla nije logična. Michael B. Froman, predstavnik SAD za pregovore o slobodnoj trgovini je izjavio da nema sporazuma o slobodnoj trgovini sa Britanijom ako ona napusti EU, i da SAD nemaju nameru da pregovaraju o tome.

Ostanak u EU nas takođe štiti od terorizma i međunarodnog kriminala. Ne slušajte mene; pogledajte šta o tome kaže naša ministarka unutrašnjih poslova Theresa May. Ona je zadržala Britaniju u najvažnijoj evropskoj mreži za bezbednost i pravosuđe i zalagaće se za naše ostajanje u EU.

Ostajanje Britanije u EU je važno za nacionalnu bezbednost. Naš feldmaršal Lord Bramall, koji nije gorljivi proevropljanin, upozorava da bi našu bezbednost, ako bismo otišli, ugrozila “slomljena i demoralisana Evropa”. Ako ostanemo, mi smo lideri evropske spoljne politike koja rešava ključne probleme kao što je priliv izbeglica sa Bliskog istoka. Zato Vladimir Putin i Marine Le Pen žele da mi napustimo Evropu. Barack Obama, Angela Merkel i naši ostali tradicionalni prijatelji iz Evrope, Severne Amerike i Komonvelta žele da ostanemo.

Brexit bi bio katastrofalan po Irsku. Bivši irski premijer John Bruton kaže da bi izlazak Britanije “naneo veliku štetu mirovnom procesu i otvorio važna pitanja o granicama i pristupu tržištu rada”. U Britaniji živi više od 380.000 građana Irske, koji nemaju pravo glasa na referendumu, i milioni Britanaca (uključujući i mene) irskog porekla. Ako vam je Irska važna, glasajte za ostajanje Britanije u EU. Isto važi i za Škotsku.

Evropska unija se promenila. Dok su reforme koje je obezbedio Cameron skromne, sve više zemalja, među kojima i Nemačka, ne kažu samo “ovo moramo da uradimo kako bismo zadržali Britaniju u EU”, već “zaista moramo da reformišemo EU”. Britanija u EU povećava mogućnost evropskih reformi.

Većina ovih argumenta su posledica opreza, a ne vizionarskog optimizma, ali ih to ne čini manje ubedljivim. Evroskeptici kažu da mi evrofili “plašimo” ljude. Ali kada vas neko upozorava da za vreme uragana ne ulazite u okean bez pojasa za spasavanje – to je zdrav razum.

The Guardian, 20.02.2016.

Preveo Miroslav Marković

Peščanik.net, 21.02.2016.

TEMA – BREXIT