Sevastopolj, foto: AFP
Tokom prošle nedelje se mnogo toga važnog dogodilo u Rusiji. Pravosudni organi naše otadžbine su pokazali dosada neviđenu spretnost i uhapsili osumnjičene za ubistvo Borisa Nemcova koji su, uzgred, izjavili da su nevini, a aktivistima za zaštitu ljudskih prava saopštili da su tokom istrage bili izloženi mučenjima. Nova gazeta je obznanila svoju pretpostavku da je stvarni organizator ovog zločina neki major u službi čečenskog bataljona Sever, koji je u bliskim rodbinskim vezama s ljudima oko Kadirova. Ovo poznato opoziciono glasilo je pretpostavilo i da će glavnog načelnika zemlje ovo hapšenje dovesti u neugodan položaj. Moraće da bira između dva glavna oslonca režima – službista i kadirovaca.
Opterećen neophodnošću ovako teškog izbora, Vladimir Putin se cele nedelje nije pojavljivao u javnosti. Neki su požurili da pretpostave da je naš predsednik ozbiljno bolestan. I bez obzira na uveravanja Kremlja da je glavni načelnik zemlje zdrav ko dren i da od stiska njegove ruke pucaju prsti njegovih potčinjenih, glasine o njegovoj bolesti su i dalje nastavile da se množe.
Uz sve probleme koji su nas pritisli, čekaju nas još i „praznici“ povodom proslave godišnjice pripajanja Krima. Na ovu temu, ruska televizija je za svoj nedeljni program već pripremila specijalni dokumentarni film i ako je suditi po emitovanom trejleru, osnovu ovog filma će činiti intervju s Vladimirom Vladimirovičem. I tu stigosmo do tačke koja mi se čini izuzetno važnom, koja svedoči o presudnoj modifikaciji morala ruskog društva. Naš glavni načelnik nam se ovako poverava: „Bila je to noć s 22 na 23… Sastanak smo završili oko 7 sati ujutru. I biću iskren, dok smo se rastajali, ja sam svim svojim kolegama (a bilo ih je četvoro) rekao sledeće: Situacija u Ukrajini se razvija u takvom pravcu da smo prinuđeni da počnemo sa vraćanjem Krima u sastav Rusije“. A potom, skoro dve nedelje posle ovog noćnog savetovanja, Putin je na jednom sastanku s novinarima na pitanje da li se razmatra vraćanje Krima u sastav Rusije, ne trepnuvši odgovorio: „Ne, ne razmatra se“.
I nije stvar u tome što je lider države lagao. Ni za koga nije tajna da je za oficira FSB-a slagati isto što i reći dobar dan. Stvar je u tome što se on uopšte ne stidi da to prizna. To jest, on je čvrsto uveren u to da će potčinjeni narod svog lažljivog načelnika ne samo razumeti, već i s oduševljenjem i zahvalnošću prihvatiti. Jer radi se o opštoj stvari, o zajedničkoj dobrobiti, o vraćanju Krima Rusiji, o istorijskoj pravdi i o takoreći obnavljanju ruske duhovnosti. Tako da to nikoga neće izrevoltirati. Naprotiv, svi će se obradovati lukavoj spetnosti svoga načelnika.
I to je ta granica koja mi se čini kritičnom. Ne za Putina, već za čitavo rusko društvo. Ustaljena svakodnevna laž je za Rusiju postala norma. Niko – ni činovnici, ni vojna lica, ni zaposleni na medijima – niko se više ne plaši da će biti uhvaćen u laži. A i zašto bi? Pa to je sasvim prirodno – reći će nam uz lukav osmeh – opet smo ih žedne preveli preko vode. Zašto bi se toga stideli? Borci za ljudska prava nam govore kako se u predmetu ubistva Nemcova, metodom zatvorske torture od osumnjičenih iznuđuju priznanja. Odlično! Onda ćemo te iste borce za ljudska prava proglasiti za svedoke i početi da ih usred noći redovno pozivamo na razna saslušanja. A neki drugi, koji inače sebe smatraju za oficire zvanične ruske armije, živahno nam pričaju o tome kako u Dombasu ratuju dobrovoljci koji su svojim komandirima uredno podneli zahteve za godišnji odmor i dok nam to saopštavaju, njih nimalo ne zbunjuje činjenica da su svi oni na te svoje godišnje odmore pošli kolektivno, organizovani u tenkovske bataljone. A o društvu smradova koji su preplavili sve televizijske kanale, da i ne govorim.
Rusija se prosto davi u sveopštoj laži i više nema ničega što bi nas moglo začuditi. Na svim mestima sede izvrsni specijalisti koji su sposobni da u bilo koje doba isfabrikuju nekakvu drugu, treću ili četvrtu realnost. Služba za medije Administracije predsednika je 11. marta objavila fotografiju na kojoj se vidi kako Vladimir Putin toga dana razgovara sa predsednikom Republike Karelije Aleksandrom Hudilajnenom. Međutim, kako tvrde lokalna izdanja Karelije, fotografija je snimljena na sastanku koji je održan 4. marta. Šta je to? Novinarska patka? A zašto da ne? Šta tim ljudima može da zasmeta, pa da ne slažu? Odgovornost, unutrašnji osećaj duga prema profesiji, nekakvi principi? Nemojte me zasmejavati. Ovo što danas doživljavamo više nije dvojni moral. To je odsustvo bilo kakvog morala.
Bojim se da će rusko društvo kad-tad morati da prođe kroz bolan proces lečenja od nemorala, gde će odrasli ljudi morati da nauče kako se govori istina.
Ежедневный журнал, 13.03.2015.
Prevod s ruskog Haim Moreno
Peščanik.net, 16.03.2015.