Stiže u Ovalnu sobu oko osam sati, to jest kasnije nego što je stizao njegov prethodnik Džordž Buš, ali na spavanje ide mnogo kasnije od njega. Radi gimnastiku svakog dana, i veoma je srećan što, nakon dve godine kampanje, može da spava pod istim krovom sa svojom porodicom. Dobija 40.000 pisama dnevno. Svakog jutra „kabinet“ mu odvoji tuce njih, koja će pročitati tokom dana, u onih nekoliko minuta koje je zahtevao da mu ostave između dva sastanka. Barak Obama, o čijoj predsedničkoj rutini svedoči niz sastanaka svakog dana, imao je teškoća da se navikne na tu prinudnu samoću. Insistirao je da mu njegov tim organizuje jedan izlazak nedeljno, kako bi bio u kontaktu sa Amerikancima.
Nakon što je 27. februara najavio povlačenje trupa iz Iraka, otišao je na košarkašku utakmicu u Vašingtonu (gostovala je ekipa Čikago Bulsa). Sedeo je u prvim redovima i bacao koske sa svojim susedima.
Bračni par Obama ima mnogo poseta. Mišel, prva dama, dovela je studente jedne kuvarske škole, kako bi mogli da prate pripremanje zvanične večere u čast pedeset guvernera. Prilikom zatvaranja manifestacije Black History Month, Meseca crnačke istorije, pozvala je decu iz škola u siromašnim kvartovima na koncert u Istočnom krilu.
Par pokušava da prima članove Kongresa svake srede, i republikance i demokrate. „Ovo je velika kuća; osećamo se pomalo usamljeno“, izvinjavao se predsednik svojim gostima 4. marta. „Ponekad ne mogu da izađem. Zbog toga moram da pozivam ljude kod sebe.“
Čak i usred krize, Obama je ostao miran čovek, ili se barem trudi da tako izgleda. Sedam nedelja nakon početka mandata, na pola puta do sto dana koje pokušava da iskoristi kao odskočnu dasku – poput Frenklina Ruzvelta sa Nju dilom 1933 – američki predsednik i dalje tvrdi, kakve god da su novosti, da se recesija može pretvoriri u „priliku“, pod uslovom da se odvažno deluje.
U intervjuu za Njujork tajms objavljenom u nedelju 8. marta, objasnio je zašto pokušava da istovremeno reformiše i pokrene privredu, što mu zameraju republikanci.
„Voleo bih da mogu sebi da priuštim luksuz da se bavim blagom recesijom, ili samo zdravstvenim osiguranjem, ili samo energijom, ili Irakom, ili Avganistanom. Ali ne mogu sebi da priuštim taj luksuz. A ne mogu ni Amerikanci“, izjavio je. Predsednik se vraćao iz Kolambusa (Ohajo), gde je išao da pozdravi prve efekte svog plana za oporavak na lokalnom nivou: 25 sačuvanih radnih mesta za policajce. Nekoliko časova ranije, ministar rada je objavio izveštaj o nezaposlenosti: 651.000 otpuštenih samo u februaru.
Koliko god utešno želeo da zvuči, g. Obama, koji je u nedelju postavio tri pomoćnika ministra finansija Timotija Gajtnera, ne može da sakrije stvarnost. U pomenutom intervjuu pozvao je Amerikance da i dalje imaju poverenja u svoje finansijske institucije i da „ne stavljaju novac u slamarice“, iako je dvadesetak regionalnih banaka bankrotiralo od početka godine. Umesto da kaže kada će se izaći iz krize, obećao je, bez ulepšavanja, da će „svi stubovi oporavka“ biti postavljeni već ove godine.
Neumerenog optimizma nema ni u vezi s Avganistanom. „Pobeđujemo li u Avganistanu?“, pitali su novinariTajmsa. „Ne“, odgovorio je bez oklevanja. Među stvarima o kojima razmišlja naveo je otvaranje prema takozvanim umerenim talibanima, što je pretpostavka koju odavno podržava Robert Gejts, ministar odbrane, ali u kojoj, međutim, ima manje ambicije da se promeni ta zemlja. Možda će Obama moći da iskuša takav pristup u Evropi, u koju će se uputiti početkom aprila, pre Turske.
Nakon najcrnje sedmice u godini na Vol stritu – Dou Džons je na najnižem nivou u poslednjih 25 godina, a nezaposlenost na najvišem – republikanci su odlučili da je vreme da se na predsednika svali odgovornost za loše vesti. Oni više ne pominju četiri miliona otpuštenih u poslednjih 15 meseci a da ne dodaju: „Od toga polovina u poslednja tri meseca.“ Ili vrednost berzanskih indeksa, koja je pala na nivo iz 1997, a da ne pomenu da je opala za „20 odsto od početka Obaminog mandata“.
Kada je Obama dodao da je trenutak, napokon, povoljan za dugoročno investiranje, pad vrednosti berzanskih indeksa nije čak ni usporen. „Obamin radikalizam upravo ubija Dou“, tvrdi u Vol strit džornalu Majkl Boskin, bivši ekonomski savetnik Džordža Buša starijeg.
Republikanci mu zameraju što je kao prioritet predložio plan oporavka i budžet čiji je cilj da „reorganizuje naš način života“, umesto da se odmah obruši na kreditnu krizu i famozna „toksična“ potraživanja koja parališu banke. Drugačije rečeno, što pokušava da iskoristi recesiju da bi promenio osnove američkog modela, uz pomoć budžeta čija je glavna odlika razulareni „socijalizam“, koji „kombinuje Karterovo povećanje poreza sa Klintonovim smanjenjem vojnih troškova“, piše ovaj finansijski dnevnik.
Na pitanje Njujork tajmsa, Obama je odgovorio da nije socijalista. Dva sata kasnije, čak je u nastavku razgovora na to podsetio novinare, rekavši kako mu je „teško“ da poveruje da su bili „mrtvi ozbiljni“ dok su mu postavljali to pitanje. Odbacio je svaki „socijalizam“, podsetivši da Vašington nije počeo da otkupljuje akcije banaka u vreme njegovog mandata.
Kad su ga pozvali da definiše svoju filozofiju jednom rečju, nije želeo da odgovori: „Ne želim da se upuštam u to.“
Borba sa republikancima je počela, ali ona ne utiče loše na medeni mesec sa javnošću (iako je Karter u ovom periodu mandata bio popularniji). Ojačan tom podrškom, g. Obama ima nameru da nastavi putem promena, i to tako što je u ponedeljak 9. marta potpisao dekret kojim se dozvoljava upotreba državnih sredstava za istraživanje matičnih ćelija. Džordž Buš se tome suprotstavljao osam godina.
Ta odluka je samo jedna u nizu veoma simboličnih mera, kao što je odustajanje od projekta skladištenja nuklearnog otpada na planini Juka u Nevadi, zatim poništenje dozvole za eksploataciju uljanog škriljca u Juti i Koloradu, te finansiranje superbrzih vozova.
„Barak Obama će biti zapamćen kao predsednik ultrabrzih vozova“, rekao je Rej Lahud, ministar saobraćaja. Ultrabrz kao početak njegovog mandata.
Korin Len, Le Monde, 09.03.2009.
Prevela Olja Petronić
Peščanik.net, 11.03.2009.