Dok sam bio na studijama pomalo sam flertovao sa kozervativizmom. To sam radio uglavnom da šokiram oca, i ubrzo sam otkrio da stvarno nisam za to. Ali bilo je to korisno iskustvo, jer je nateralo dragog tatu da sa mnom malo porazgovara. U stvari, on je naterao mene da svet sagledam tuđim očima. Da pokušam da osmotrim događaje iz perspektive siromašnih ili štrajkača. Ako iz tog procesa izađeš kao konzervativac, govorio je, takav je život. Ali barem razumi da je politika nadmetanje različitih interesa i da od sopstvenog interesa tebe kao relativno privilegovanog mladića ponekad mogu biti važniji neki drugi interesi.
Kasnije u životu sam shvatio da je lekcija mog oca važna lekcija iz političke filozofije, kojom su se, između ostalih, bavili mislioci od Rusoa, preko Mila do osnivača američke nacije. U kom trenutku je zamisao o tome kako treba da izgleda dobro društvo učinila da ljudi podrede sopstveni interes većem, zajedničkom interesu? Razmatrao sam sva ta pitanja tokom godina uspona Ronalada Regana, kada su ona bila vrlo nepopularna. Razumem i zašto. Do 1980. godine, mnogi pripadnici srednje klase u Americi osećali su da liberalna uprava od njih traži prevelike žrtve.
Deo socijalnog dogovora koji se urušio bio je sledeći. Od tridesetih godina dvadesetog veka, od Amerikanaca je traženo da plaćaju veće poreze, da poštuju strožu regulaciju itd. Ali tokom tri ili četiri decenije većina njih je smatrala da je to vredno onoga što dobijaju zauzvrat. Ta srednja klasa (uglavnom belci) smatrala je da time nešto dobija: zavidan životni standard i suštinski stabilno društvo. Do sedamdesetih plate su počele da stagniraju, kriminal je bio u porastu i pojavile su se brojne druge nedaće. Istovremeno, liberalizam se i dalje borio za prava raznih potlačenih grupa: plemenita borba, ali budući da je odvojena od bilo kakvog šireg zajedničkog interesa, unapred izgubljena.
Lako je bilo Reganu, Njutu Gingriču i na kraju idiotima iz Fox Newsa da to izvrgnu ruglu. I to je kratka verzija duge priče o četrdesetogodišnjoj propasti američkog liberalizma: od sistema koji su mnogi Amerikanci spremno prihvatali jer su videli da podjednako odgovara njihovom ličnom interesu i većem zajedničkom dobru, do ideologije koju su mnogi Amerikanci odbacili jer je izgledalo da se njome zagovara ideja da „obični“ ljudi plaćaju sve veći porez da bi oni što se samo razmnožavaju dobili veća prava i da bi umetnici mogli da vređaju Ameriku uz pomoć grantova poreskih obveznika.
Danas smo u dobu Baraka Obame. Sada se konzervativizam urušio i sveo na usku ideologiju. Obamin projekat nije ništa drugo do pokušaj da se oživi koncept liberalizma koji je važio pre sedamdestih – liberalizam kao trajni građanski projekat kojem svi doprinose i od koga svi imaju koristi. Mogli ste ga primetiti u njegovom inauguralnom govoru, kada je spomenuo „cenu i obećanje državljanstva,“ a prisutan je i u njegovim novim predlozima. Paket stimulativnih mera o kojem je otpočeo pregovore sa liderima Kongresa prošle nedelje predstavlja hrabri eksperiment na toj liniji. Hajde da zajedno uložimo te milijarde, kaže on, i vremenom će te investicije uroditi plodom i koristiti svima.
Takve stimulativne mere moraju uspeti. Koje god promene u zdravstvu bude sproveo, većina će ih doživeti kao poboljšanje u odnosu na ono što sada imamo. Energetski predlozi će nametnuti nove troškove kompanijama. To se ne može izbeći, kao što se ne može izbeći činjenica da će jedan deo tih troškova snositi poreski obveznici. Ali ako iz tih predloga proizađu dobra radna mesta, ekološka radna mesta, modernija politika iz koje će većina Amerikanaca videti da je nešto viši porez isplativ jer se njime dobija jača privreda i zdravija planeta, većina ljudi će ih rado prihvatiti.
Isto važi i za spoljnu politiku. Već 28 godina američka desnica govori: Amerika na prvom mestu. Dopadljivost takve poruke za prosečnog građanina bila je jasna, posebno kada se uporedi sa liberalnim predlozima iz šezdesetih i sedamdesetih godina da Amerika treba da obuzda svoje hegemonske porive. Ali za poslednjih osam godina ljudi su videli da slogan „Amerika na prvom mestu“ Ameriku ne dovodi nužno na prvo mesto. Proći će dosta vremena pre nego što bude odgovoreno na Obamine pozive na novi multilateralizam i nove odnose sa muslimanskim delom sveta i oni će biti snažno osporavani. Ali ako zbog njih budemo jači, a svet bude bezbedniji, većina Amerikanaca će uvideti mudrost odstupanja od upotrebe sile.
Začuđujuća je činjenica da prema anketama velika većina ljudi sve ovo razume. Nismo mi nacija koja se amaterski bavi političkom filozofijom i na kuglanju raspravlja o Loku. Ali jesmo praktičan narod, i nakon katastrofe koju je za sobom ostavio Buš, ovo gore navedeno deluje praktično. Ako bude uspelo, Obama će od nas ponovo napraviti liberalnu državu, u kojoj će ponovo biti uspostavljena uglavnom zaboravljena tradicija zajedničkog žrtvovanja zarad opšteg dobra. Moj otac bi imao 84 godina da je doživeo da vidi kako Obama prošle nedelje polaže zakletvu. Taj bi ga prizor dirnuo do suza – i prema onome što sam od njega naučio pre toliko godina, tačno bi razumeo šta novi predsednik namerava.
The Guardian, 26.01.2009.
Preveo Ivica Pavlović
Peščanik.net, 04.02.2009.