Na početku svog predsedničkog mandata Barak Obama pokušava da promeni odnos prema Iranu i njegovim nuklearnim ambicijama. U Teheranu je pozdravljeno njegovo „pružanje ruke pomirenja“ zemljama koje „ne pokazuju pesnicu“.
Prvi znak diplomatske akcije u tom smeru je vest o tajnom predlogu kompromisa SAD sa Rusijom u vezi sa američkim raketnim štitom u istočnoj Evropi u zamenu za rusku pomoć u pregovorima SAD sa Iranom. Direktni pregovori SAD sa Iranom još nisu na vidiku, ali ovo liči na korak u tom pravcu.
Bušova politika prema Iranu se zasnivala na pretnjama vojnom intervencijom i „promenom režima“ u Teheranu. Obama razmatra mogućnost pritiska na Iran celokupne međunarodne zajednice. Rusija je kao stalna članica Saveta bezbednosti UN podržala uvođenje sankcija Iranu koji je odbio da obustavi obogaćivanje uranijuma, ali je uz pomoć Kine izdejstvovala njihov blaži oblik.
Američki raketni štit u Poljskoj i Češkoj služio bi za obaranje iranskih i severnokorejskih projektila. Obamina spremnost da obustavi izgradnju tog štita kako bi za uzvrat dobio saveznika u pregovorima sa Iranom deluje kao dobra ponuda i prilika za poboljšanje odnosa između Vašingtona i Moskve.
Iran tvrdi da nema ambiciju da napravi sopstveno nuklearno naoružanje. Rusija mu u tome svakako ne pomaže. Aktivnosti Irana na tom polju su i dalje nejasne, jer Teheran nije omogućio nesmetani rad Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju UN-a. Moskva izlazi u susret Americi i njenim saveznicima i kada je u pitanju tek dovršena nuklearna elektrana u iranskom gradu Bušer. Teheran se obavezao da Rusima vrati gorivo koje je pozajmio za pokretanje nuklearnog reaktora prošle nedelje.
Nuklearna elektrana u Bušeru je puštena u probni rad pred grupom visokih ruskih zvaničnika i uz ponovljene tvrdnje da je iranski nuklearni program u saglasnosti sa Sporazumom o suzbijanju nuklearnog naoružanja.
Ruska primedba na Obamino pismo je da u njemu nema konkretnih predloga, ali je jasno da je Moskva spremna na saradnju. Sergej Lavrov, ruski ministar spoljnih poslova, koji će se ove nedelje u Ženevi sastati sa državnom sekretarkom Hilari Klinton, zatražio je od Vašingtona da otpočne direktne razgovore sa Iranom. Klinton je izjavila da ne očekuje da će Iran pristati na američku ponudu direktnih pregovora. „Nemamo iluzija u vezi s tim, ali pažljivo pratimo razvoj događaja“, izjavila je ona.
Iza ovih diplomatskih aktivnosti probija osećaj panike: izraelske procene kažu da će Iran do kraja ove godine imati dovoljno fisionog materijala da napravi atomsku bombu. Admiral Majk Malen, načelnik američkog generalštaba, izjavio je da Iran već sada može da napravi bombu.
Amerika je do nedavno tvrdila da to nije moguće pre 2010. Eksperti očekuju novu obaveštajnu procenu američkih službi, koja bi trebalo da bude objavljena sledećeg meseca. Tek tada će sa većom sigurnošću moći da se govori o Obaminom planu za rešavanje ovog, kako ga je sam nazvao, „gorućeg problema“.
Ian Black, The Guardian, 03.03.2009.
Preveo Ivica Pavlović
Peščanik.net, 05.03.2009.