- Peščanik - https://pescanik.net -

Objava rata

Govori Hannes Swoboda, austrijski poslanik u Evropskom parlamentu i predsednik frakcije Socijaldemokratskih partija Evrope. Razgovor vodi Manuela Honsig-Erlenburg.

 
Prošle nedelje su ministri unutrašnjih poslova EU doneli odluku o reformi Šengena, kojom se uvode „hitni mehanizmi“ koji predviđaju da se u slučaju „vanrednih okolnosti“ mogu ponovo uvesti unutrašnje granice, i to na period do dve godine. Pri tumačenju ovih pravila isključeno je učešće Evropskog parlamenta. Parlament sada poseže za drastičnim merama i prekida saradnju sa Evropskim savetom. „To je objava rata“, kaže Hannes Swoboda. Za rešenje konflikta postoji više opcija, ali je sada na potezu Savet.

Evropski parlament je iz protesta protiv najnovijih zaključaka Evropskog saveta zamrznuo saradnju sa ministrima unutrašnjih poslova. Da li se ikada desila slična „objava rata“?

Član sam parlamenta od 1996, ali takve „objave rata“, pod znacima navoda, jer smo mi miroljubivi ljudi, u prošlosti nije bilo, koliko se ja sećam. Da razjasnim: saradnju sa Savetom nismo potpuno obustavili, ali o temama koje se tiču Šengenskog sporazuma nema pregovaranja. Isključivanje Evropskog parlamenta kao zagovornika slobode kretanja ni u kom slučaju ne možemo da prihvatimo.

Šta zahtevate od Saveta? Kako dalje?

Za sada smo doneli zaključak da ovu temu više nećemo stavljati na dnevni red parlamenta dok Savet ne učini prvi korak. Jedna od mogućnosti bi bila da Evropska komisija povuče svoj predlog, čime bi i zaključke Saveta učinila nevažećim. Naravno da se Komisija, Savet i Parlament mogu sastati kako bi pronašli kompromis, time bi Savet sačuvao obraz i ne bi morao jednostrano da povuče svoj zaključak. Postoje različite mogućnosti. Ali Savet je onaj koji mora da učini prvi korak, a mi ćemo čekati.

A ako Savet ne učini ništa, da li će se ovom temom onda baviti Evropski sud?

To ćemo videti. Prilično sam skeptičan što se tiče naših šansi pred sudom. Dva se pitanja nameću: Da li je reforma pravno moguća i svrsishodna? Evropski sud može da odlučuje samo o onome što je pravno moguće. Može se ispostaviti da su ove odluke Saveta pravno valjane, ali mi smatramo da su one pogrešan korak. Za mene je ovo političko, a ne pravno pitanje.

Danski ministar pravde Morten Bodskov smatra da su planirana ograničenja Šengenskog sporazuma opravdana i da su „jedino rešenje“, zato što se Šengenski prostor suočava sa „novim izazovima“.

Ali on nije naveo nijedan argument zašto su ove reforme neophodne. Ovo je verovatno bio jedini mogući kompromis koji su ministri unutrašnjih poslova mogli postići. Ali to se može učiniti samo tako što će se isključiti Evropski parlament. Sve je počelo sa prognozama masovnog priliva izbeglica iz Tunisa, koji je izostao. Ali ono što nije izostalo jeste dolazak libijskih izbeglica u Tunis. Mislim da su potezi ministara zaista groteskni.

Postoji li potreba za izmenom Šengenskog sporazuma?

Potreba postoji. Suštinsko poboljšanje bilo bi na primer saradnja u suzbijanju ilegalne imigracije na grčko-turskoj granici ili više solidarnosti i pomoći Grčkoj oko izbeglica. Ali to bi bila poboljšanja, a ne pogoršanja koja ministri planiraju.

Ako nema razloga za pooštravanje Šengena, o čemu je ovde reč? Šta ministri žele?

Ministri žele odrešene ruke kako bi udovoljili populističkim zahtevima. Savet želi da sam odlučuje o tome šta je pitanje sigurnosti. Na primer, prema ovoj reformi ako se održava neki sastanak na vrhu, Šengen bi se mogao suspendovati na 30 dana što bi se moglo produžiti na još 6 meseci. To je besmisleno, nerazumno i arbitrarno i pokazuje šta se događa kada u zemljama iz kojih dolaze ministri unutrašnjih poslova postoji populistički pritisak.

Ne znam nijednog ministra unutrašnjih poslova – to se odnosi i na Austriju – koji nije za samo nekoliko nedelja postao zastupnik tvrde struje, iako to pre nije bio. Oni se osećaju kao šerifi i ne žele da ih iko ograničava i kontroliše. Gospodin Sarkozi je počeo da iz političkih razloga igra na kartu straha i čini se da se ovog straha još uvek nismo rešili.

 
Der Standard, 14.06.2012.

Izbor i prevod Miroslav Marković

Peščanik.net, 16.06.2012.