Portparol protivterorističke jedinice MUP-a Srbije, Radomir Počuča, pozvao je na linč Žena u crnom koje su toga dana obeležavale 15 godina od zločina nad albanskim civilima na Kosovu. Državni službenik Počuča je na svom fejsbuk profilu izvređao učesnice i pozvao navijačke grupe da se obračunaju fizički sa njima odnosno da ih linčuju. Pozvao je na nacionalno jedinstvo zaraćenih navijačkih grupa i da pesnice ne troše jedni na druge već da ih okrenu prema neprijateljima, ženama koje ukazuju na jedan stravični zločin. Državni službenik MUP-a Srbije vrši krivično delo podstrekivanja na zločin. I to na dan kada su te iste jedinice kojima je glasnogovornik počinile zločin.
Državni vrh ćuti pošto je u formiranju. Oni su trenutno u nekim višim sferama do kojih ovo ne dopire. Oglasio se na kraju MUP koji je oštro osudio poziv na linč i takođe oštro rešio da mu ugovor, koji se bliži kraju, ne produži. Neće dobiti otkaz već će on mirno odraditi ugovor do kraja i to je sve. Iz njegovog poziva i reakcija može se zaključiti nekoliko bitnih stvari.
Državni službenik MUP-a Srbije poziva određenu grupu građana da se obračuna sa Ženama u crnom. On očigledno zna na koga može sa sigurnošću da računa. Huligani su poznati po nasilju, po kršenju zakona, po spremnosti da se lako mobilišu na svaki poziv nacije. On im se obraća sa gospodo, njegov ton je pokroviteljski kako kada neko daje dobar savet svom učeniku. Može se bez mnogo mašte, i sa iskustvom prethodih godina, naslutiti ta simbioza između navijačkih grupa i MUP-a. Državni službenik verovatno sve to vrlo dobro zna pa zato ne čudi takav ton i način obraćanja kao da je u pitanju samo još jedna protivteroristička jedinica.
On je portparol službe koja se bori protiv kriminala i zločina a pritom čini krivično delo podstrekivanja na zločin. Ono što treba da se zapitamo koliko u MUP-u i sličnim organizacijama ima ovakvih državnih službenika. MUP i slične službe nikada nisu bile predmet lustracije ili bar preispitivanja, iako su to organizacije koje prve podležu tim merama nakon smene jednog zločinačkog režima. Njihovi pripadnici su izdavali naređenja i činili su zločine devedesetih. Reč je o ljudima koji smatraju da je savim normalno i legitimno ubijati neistomišljenike i pripadnike drugih nacija pa stoga ne čudi što su u svoje redove primili i nekog poput državnog službenika Počuče. On je samo odbljesak tog mentalnog sklopa a njegov poziv na linč samo jedan od poznatih načina rada.
Ljudi poput državnog službenika Počuče danas se osećaju sigurno, posebno nakon ubedljive pobede njegovih dojučerašnjih istomišljenika, pa zato treba očekivati više ovakvih događaja. Aleksandar Vulin je u politički život potpuno vratio jezik i misao devedesetih a organizacija Naši opet je izašla sa spiskom izdajica i nepodobnih. Apsolutni pobednici izbora na ovo nisu reagovali a i zašto bi to činili. Njihov Vožd Vučić je i sam koristio iste te metode tokom svoje političke karijere i duboko je sebe ugradio u idejne temelje ovih izgrednika. To je njegov politički i životni put koji ga je doveo do uspeha a službenik Počuča liči na jedan komadić razbijenog ogledala u kojem se Vožd ogleda.
Povratak na vlast ljudi kompromitovanih devedesetih godina može biti pokazatelj da isti društveni uslovi, koji su doveli do svega onoga što se dešavalo devedesetih još uvek postoje, a simptome tog stanja gledamo ovih dana u Vulinu, Našima, Počuči i sličnima. Razlika u odnosu na devedesete je u tome što Srbija nema više koga da napadne osim sama sebe. Ovi događaji to potvrđuju. Nacionalizam devedesetih je još uvek tu i ponekad eksplodira poput čira punog gnoja iz kojeg izlaze gore navedene pojave i ljudi. Pobednicima uspeva da neke čireve zamaskiraju kanališući ih da se šire po telu države poput otrova. Svedoci smo manipulacije decom u školama i kanalisanja ovog nacionalizma prema njima. Tako država Srbija napada sama sebe prenoseći svoje frustracije na decu. Politički razvoj Vožda Vučića je primer kakve posledice taj prenos obično ima. Vlada politika zaboravljanja, selektivne istine i relativizacije prošlosti a to uvek plaća neko drugi, neke buduće generacije, neko ko će morati da pokupi račun sa stola i plati polomljeno.
Bob Lebowski, 28.03.2014.
Peščanik.net, 29.03.2014.