Povodom pisane izjave Dobrice Ćosića, dostavljene redakciji B92 i drugim medijima, u kojoj on obaveštava gledaoce i čitalačku publiku „da ne namerava da brani svoja dela na sudu“, nego „da su čitaoci jedine sudije i advokati“ njegovih knjiga, Komitet pravnika za ljudska prava i Helsinški odbor za ljudska prava naglašavaju da se i sami nadaju da knjige Dobrice Ćosića, kao što ni do sada nisu bile, neće nikada ni biti na sudu.
S druge strane, Helsinški odbor i YUCOM se nadaju da će se na optuženičkoj klupi naći Dobrica Ćosić i da će javni tužilac, i pored političkog pritiska kojem je očigledno izložen imajući u vidu činjenicu da se o slučaju Ćosić izjasnio i predsednik Republike, smoći snage da postupi po zakonu i optuži Dobricu Ćosića za krivična dela Izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti iz člana 317. stav 1. Krivičnog zakonika Republike Srbije, kao i krivično delo Rasna i druga diskriminacija iz člana 387. stav 3. Krivičnog zakonika Republike Srbije.
Komitet pravnika za ljudska prava i Helsinški odbor za ljudska prava i dalje insistiraju da Ćosićeva kvalifikacija albanskog naroda (od koje se nikada nije ogradio): “Taj socijalni, politički i moralni talog tribalnog, varvarskog Balkana, uzima za saveznika Ameriku i Evropsku uniju u borbi protiv najdemokratskijeg, najcivilizovanijeg, najprosvećenijeg balkanskog naroda- srpskog naroda”, predstavlja eklatantan primer govora mržnje. Zbog toga, a i jasnih medjunarodnih obaveza koje su preuzeli, državni organi moraju da pošalju jasnu poruku građanima da u Srbiji rasizam i govor mržnje više nikada neće prolaziti nekažnjeno. Patetično sakrivanje iza navoda o deliktu mišljenja ili slobodi izražavanja, o knjigama i čitaocima predstavlja demagoško skretanje pažnje sa posebne odgovornosti koju javne ličnosti imaju u suzbijanju, a ne raspirivanju mržnje i diskriminacije.
Beograd, 15. april 2009. godine
Biljana Kovačević-Vučo i
Sonja Biserko
Peščanik.net, 15.04.2009.