Fotografije čitalaca, Rade Vilimonović
Ministar odbrane Bratislav Gašić, kako vidimo, napustiće svoju funkciju pošto je pre dva dana, pripremajući se da da izjavu novinarima, novinarki B92 poručio da „voli novinarke koje lako kleknu“. Odlazak je najavio premijer i objasnio da Gašić ne može ostati ministar „nakon što je uvredio sve žene“. Gašićeva izjava jeste oličenje muškog prostakluka, pa je najava njegove smene dobra vest. Međutim, to što Gašić funkciju napušta iznenada, i to pošto je politički preživeo mnoge druge „nezgodne“ situacije, zaslužuje posebnu pažnju.
Znamo da je Gašić kao ministar vojske bio sporan izbor od samog početka. Sumnjalo se u to da li zaista poseduje diplomu srednje škole; Agencija za borbu protiv korupcije je tvrdila da je bio u sukobu interesa kada je kao gradonačelnik Kruševca potpisivao ugovore sa firmama koje su u vlasništvu njegove supruge (tom prilikom je porodica Gašić stekla znatnu imovinsku korist); na početku mandata ministarstvo odbrane je kovalo zlatnike sa njegovim likom. Potom je Zaštitniku građana uskraćivao pravo na kontrolu rada državnih organa. Ministarstvo odbrane nije postupalo u skladu sa Zakonom o vanrednim situacijama tokom poplava. Isto važi i za tragični slučaj improvizacije prilikom spasavanja deteta vojnim helikopterom kada je poginulo sedmoro ljudi. Ali, zbog svega toga niko u Vladi Srbije, uključujući i premijera, nije se mnogo potresao (a premijer je i otvoreno stao u njegovu odbranu), bar ne toliko kao sad zbog jedne prostačke izjave. Stoga pitanje: zašto je baš seksistički komentar „prelio čašu“ i Gašiću zapečatio ministarsku karijeru.
Premijer kaže da je Gašić „dobro obavljao posao ministra“ i da je „ova izjava jedini razlog za smenu“. Iz toga možemo da zaključimo da prelivanja čaše nije ni bilo, te da je za vladajuću strukturu sama izjava nešto poput prvog i jedinog ministrovog greha. Tom utisku nas vodi i komentar premijera koji naglašava da se „nada da će njegov prijatelj Bata razumeti njegovu odluku“, te da je on, premijer, „uvek postavljao leđa i glavu za ministre kada su bili izloženi besprizornim napadima“. Premijer se takođe nada „da će se za godinu ili dve Gašić vratiti u javni život“. Dakle, ako izuzmemo seksističku izjavu, Bratislava Gašića možemo videti kao besprekornog ministra, stručnjaka i čoveka. Tako ispravan i čestit, napravio je nevaspitani istup i zbog toga mora da ode.
Sasvim ironično, vidimo da je odlazak Gašića iskorišćen i za potpuno amnestiranje od odgovornosti za sve prethodne greške i propuste, kako njega lično tako i same Vlade. Sve to da ne bismo videli ono što je očigledno – Gašić je od samog početka bio katastrofalno loš izbor. Uz to, da je smenjen onda kada se za to ukazala prva prilika, on nikada ne bi ni došao u situaciju da javnosti prikaže i sve drugo za šta je (ne)sposoban. Da je bilo tako, ne bismo videli ni čuli ni njegove poslednje seksističke stavove.
Možda je sudbina ovog ministra odgovor na jedno mnogo važnije pitanje – kada će i kako sadašnja vladajuća struktura napustiti svoje pozicije. Često se pitamo kako to da opšte osiromašenje i ukidanje osnovnih prava građana ne proizvodi očekivanu reakciju, odnosno smanjenje poverenja u Srpsku naprednu stranku i njenog predsednika. Možda će se ovoj strukturi dogoditi upravo ono što se desilo i jednom njenom članu – napraviće mnogo štete, iza sebe ostaviti brojne unesrećene, ali će razlog za smenu biti banalan ispad ili događaj. Loša strana ove analogije je to što bi, baš kao što se pokušava i u slučaju Gašić, tako nastupila amnestija za sve mnogo ozbiljnije loše poteze zbog kojih je vladajuća koalicija mnogo ranije morala da ode. Takav rasplet događaja bi, baš kao što i u slučaju Gašić priželjkuje premijer, omogućio ponovni povratak na političku scenu trenutne vladajuće garniture. Time bi začarani krug neodgovornosti u srpskoj politici samo nastavio da se okreće, reklo bi se – besprekorno. Svest o tom besprekornom funkcionisanju neodgovornosti ne bi smela da pomuti nikakva naprasna osetljivost na mačizam u politici. Taj mačizam je ugrađen u same temelje srpskog političkog, socijalnog i društvenog sistema. Upravo oni koji otelovljuju mačizam na pozicijama vlasti o njemu poslednjih dana tako pogrdno govore.
Dakle, građani Srbije bez sumnje dobijaju odlaskom Bratislava Gašića. Ipak ostaju pitanja – ko je takvom šarlatanu dopustio da upravlja sistemom odbrane; ko mu je omogućio porodično bogaćenje; ko ga je amnestirao za izgubljene živote u poplavama i prlikom akcije „spasavanja“ na koju je ponosan. Kada budemo dali tačan odgovor na ova pitanja, premijer više neće morati da nam drži lekcije o pristojnoj i modernoj zemlji i da smenjuje ministre – umesto toga moraće i sam da ode.
Peščanik.net, 08.12.2015.
Srodni linkovi:
Sofija Mandić – (Ne)formalna smena
Nadežda Milenković – Neradnici, seljačine i nepoštena inteligencija
Dejan Ilić – Srbija u „srednjem veku“
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Sofija Mandić (see all)
- Dogovor koga nema - 19/04/2024
- Dačić’s referendum - 18/04/2024
- Dačićev referendum - 09/04/2024
